Da li si znao: 496 zanimljivosti o mestima i zemljama

Bečka voda dolazi sa planina osamdesetak kilometara daleko, kroz vodovod otvoren 1873, i ceo put pada gravitacijom bez ijedne pumpe. Zbog toga se u Beču voda iz česme prodaje po restoranima kao izvorska.

Bečka kafana je 2011. upisana u austrijski registar nematerijalne baštine, koji vodi nacionalna komisija za Unesko, sa obrazloženjem da je to mesto gde se vreme i prostor troše a naplaćuje se samo kafa. Uz svaku kafu i danas ide čaša vode, koja se doliva bez traženja.

Kicštajnhorn iznad Cel am Zea ima lednik na kom se skija i leti. Sa vidikovca na tri hiljade metara se po vedrom danu vidi Grosglokner, najviši vrh Austrije.

Klam Sigmunda Tuna kod obližnjeg Kapruna je klisura duboka do sto metara i široka mestimično dva. Kroz nju vodi drveni podijum zakucan u stenu, iznad vode koja se čuje jače nego što se vidi.

U Vilendorfu u dolini Vahau nađena je 1908. Vilendorfska Venera, figurica od krečnjaka stara oko trideset hiljada godina. Danas je u Prirodnjačkom muzeju u Beču i jedan je od najpoznatijih praistorijskih nalaza uopšte.

Kajsije iz Vahaua imaju zaštićeno poreklo i beru se svega tri nedelje u julu. Od njih se pravi rakija, knedle i džem, a u aprilu cvetanje stabala privlači ljude jednako kao i berba.

Gradski arsenal u Gracu čuva oko trideset dve hiljade komada oružja i oklopa iz sedamnaestog veka, na četiri sprata, složenih onako kako su ostavljeni. To je najveća sačuvana istorijska oružarnica na svetu.

Kunsthaus, plava građevina na obali Mura, meštani zovu prijateljskim vanzemaljcem. Fasada joj je i ekran: devet stotina trideset fluorescentnih prstenova iza akrila prikazuje slike koje se vide sa druge obale.

Rudnik soli u Halštatu radi sedam hiljada godina i najstariji je na svetu koji je i danas u pogonu. Po nalazima iz njega je nazvana cela halštatska kultura gvozdenog doba.

U kosturnici pored crkve stoji preko šest stotina oslikanih lobanja sa imenima i datumima. Zemlje za groblje nije bilo, pa su se kosti posle deset godina vadile, ispirale, sušile na suncu i vraćale u kapelu.

Zlatni krović iz 1500. pokriven je sa 2657 pozlaćenih bakarnih pločica. Maksimilijan I ga je dao napraviti da bi sa balkona ispod njega gledao turnire na trgu.

Sa glavnog trga se žičarom stiže na dve hiljade metara za dvadesetak minuta, bez presedanja na autobus. Insbruk je jedini grad koji je dvaput bio domaćin i zimskih olimpijskih i zimskih paraolimpijskih igara.

Streif u Kicbilu je najteži spust u svetskom skijaškom kupu. Na Mausfali se startuje pod nagibom od 85 odsto i skače osamdesetak metara, a najbolji dođu do 140 kilometara na sat.

Kicbil je pre skijanja živeo od rudnika bakra i srebra, koji rade od bronzanog doba. Prvi skijaški par u mesto je 1892. doneo Franc Rajš, po norveškom uzoru, i sišao je sa Kicbiler horna.

Zmaj na gradskom trgu isklesan je oko 1590, a glava mu je napravljena po lobanji nađenoj u obližnjem kamenolomu. Lobanja je zapravo bila od vunastog nosoroga iz ledenog doba — jedna od prvih rekonstrukcija po fosilu u istoriji.

Vrbsko jezero je jedno od najtoplijih alpskih jezera, sa vodom koja leti ide preko 26 stepeni. Greje se zato što je plitko na jugu i zaklonjeno planinama od hladnog vetra.

Ars Elektronika u Lincu radi od 1979. i jedan je od najstarijih festivala i muzeja digitalne umetnosti na svetu. Grad je zbog njega Uneskov grad medijske umetnosti.

Linzer torta se smatra najstarijim kolačem sa zapisanim receptom na svetu — najstariji poznati recept je iz 1653. i čuva se u Beču. Prepoznaje se po rešetki od testa preko marmelade od ribizle.

Salcburg znači tvrđava soli. Grad je bogatstvo stekao rudnicima soli u okolini, a nadbiskupi su od tog novca sagradili barokni centar. So je vekovima bila skuplja od srebra po jedinici težine.

Moje pesme, moji snovi je u Americi jedan od najgledanijih filmova ikada, a u Austriji gotovo nepoznat. Nije prikazan na austrijskoj televiziji sve do 2020, pa vodiče po lokacijama skoro isključivo prate stranci.

Zemljotres je 1979. srušio skoro ceo Stari grad. Obnovljen je kamen po kamen po fotografijama i planovima snimljenim pre potresa, pa je ono što se danas obilazi tačna kopija, završena tek 1987.

Ispod Starog grada je 1938. otkopana helenistička nekropola sa zlatnim nakitom, grčkim vazama i srebrnim posuđem. Nalazi se čuvaju u gradskom muzeju i najbolji su dokaz da je ovde bio grčki grad.

Na Cetinju je 1493. proradila prva štamparija na Balkanu i jedna od prvih u Evropi, svega četrdesetak godina posle Gutenberga. Iz nje je izašao Oktoih, prva ćirilična knjiga štampana kod Južnih Slovena.

Cetinje je bilo prestonica Crne Gore i u njemu je krajem devetnaestog veka radilo desetak stranih ambasada. Zgrade tih poslanstava i danas stoje u gradu od nepunih petnaest hiljada ljudi.

Kanjon Tare je dubok do 1300 metara i najdublji je u Evropi. Po dubini je odmah iza Velikog kanjona u Arizoni, a rečna voda je mestimično toliko čista da se pije bez prerade.

Na Durmitoru je osamnaest ledničkih jezera koja meštani zovu gorskim očima. Ostala su od ledenog doba, kad su lednici izdubili udubljenja koja su se posle napunila vodom.

Herceg Novi je za šest vekova menjao gospodara sedam puta: bosanski kralj, Turci, Španci, Mlečani, Rusi, Francuzi, Austrijanci. Svaki je ostavio po jednu tvrđavu, pa ih u malom gradu ima nekoliko.

Grad se penje uz padinu, pa se kroz njega ide stepenicama — ima ih na hiljade i zovu ga gradom stepenica. Zbog blage klime u njemu raste preko sto vrsta biljaka donetih sa svih strana sveta, uglavnom sa mornarskih brodova.

Do tvrđave Svetog Ivana iznad grada vodi oko 1350 stepenika i penje se 260 metara. Zidine koje se penju uz liticu duge su četiri i po kilometra i mestimično debele petnaest metara.

Kotorske mačke imaju svoj muzej i smatraju se simbolom grada. Predanje ih vezuje za mornare, koji su ih držali na brodovima protiv pacova i ostavljali u luci.

Ostrvo Gospa od Škrpjela je veštačko. Mornari su vekovima na tom mestu potapali stare brodove i bacali kamenje, i tako napravili ostrvo. Običaj se održao: svakog 22. jula meštani u sumrak dovoze kamen i prosipaju ga oko ostrva.

Perast je u osamnaestom veku imao pomorsku školu u koju je Petar Veliki slao ruske oficire da uče navigaciju. Grad je tada imao stotinak kuća i desetak palata, a brodova više nego domaćinstava.

Sveti Stefan je bio ribarsko selo sve dok država 1955. nije iselila stanovnike i celo ostrvo pretvorila u hotel. Kuće su spolja ostale iste, a iznutra postale sobe.

Šezdesetih i sedamdesetih su tu odsedali Sofija Loren, Kirk Daglas, Elizabet Tejlor i Silvester Stalone. Ostrvo je bilo jugoslovenski odgovor na francusku rivijeru, sa gostima iz Holivuda i cenama koje su to pratile.

Ulcinj je u šesnaestom i sedamnaestom veku bio gusarska luka sa nekoliko stotina gusara iz Alžira i Malte. Po jednom predanju je i Servantes ovde bio zarobljen, i po ulcinjskoj devojci nazvao Dulsineju.

U Ulcinju je vekovima živela zajednica potomaka afričkih robova, dovedenih gusarskim brodovima. Poslednji pripadnici su se iselili u dvadesetom veku, a četvrt u kojoj su živeli i danas se pominje po imenu.

Termalna voda u Batu pala je kao kiša pre više hiljada godina, propala do dva kilometra dubine i zagrejala se na zemljinoj toploti pre nego što se vratila na površinu. Iz izvora dnevno izlazi preko milion litara na 46 stepeni.

Džejn Ostin je u Batu živela pet godina i u njemu smestila radnju dva romana, iako grad nije volela. Pisala je da joj je odlazak iz njega doneo olakšanje, a Bat joj danas ima muzej i godišnji festival.

Kraljevski paviljon je indijska palata spolja i kineska iznutra, sagrađena za princa regenta početkom devetnaestog veka. Kuhinja ima stubove u obliku palmi sa livenim lišćem od bakra na vrhu.

Ispod Brajtona je mreža nekadašnjih kanalizacionih tunela iz devetnaestog veka po kojima se leti organizovano hoda. Grad je bio ribarsko selo dok lekar iz susednog Luisa 1750. nije objavio da je kupanje u moru lekovito.

Jork su osnovali Rimljani 71. godine kao Eboracum, u njemu je umro car Septimije Sever, a Konstantin Veliki je tu 306. proglašen carem. Kroz isti grad su prošli i Vikinzi, koji su ga zvali Jorvik.

Jorški minster ima najveću površinu srednjovekovnog vitraža u Britaniji. Istočni prozor je veličine teniskog terena i za vreme oba svetska rata je rasklopljen na hiljade komada i sklonjen na sigurno.

U pabu Igl u Kembridžu su Votson i Krik 1953. objavili da su otkrili strukturu DNK. Tabla na zidu i danas stoji, a pab radi normalno.

Matematički most preko Kema izgleda kao da stoji bez ijednog vijka, po legendi koju sami studenti prepričavaju. Zapravo je od početka imao spojeve; legenda o Njutnu koji ga je sklopio bez eksera je izmišljena, jer je most napravljen dvadeset dve godine posle njegove smrti.

Kuće u Kotsvoldsu su žute jer su zidane od mekog krečnjaka iz istog sloja koji ide kroz celu oblast. Kamen se lako seče kad se izvadi, a na vazduhu otvrdne. Otud i to što su sva sela iste boje.

Bogatstvo Kotsvoldsa došlo je od vune u srednjem veku, kad je engleska vuna bila najtraženija u Evropi. Ogromne crkve u malim selima zovu se vunene crkve i gradili su ih trgovci od tog novca.

Beatriks Poter je novcem od knjiga o Petru Zecu kupila petnaest farmi u Lejk Distriktu da bi ih sačuvala od gradnje. Ostavila ih je Nacionalnom fondu, oko hiljadu šest stotina hektara, i time odredila kako oblast danas izgleda.

Vastvoter je najdublje jezero u Engleskoj, dubine sedamdeset devet metara — dno mu je ispod nivoa mora. Skafel Pajk iznad njega je najviši engleski vrh, ali sa svega 978 metara.

Kevern je i danas klub na istom mestu gde su Bitlsi odsvirali skoro tri stotine nastupa. Originalni podrum je 1973. zatrpan, pa je klub 1984. ponovo sazidan od cigala iz istog podruma, nekoliko metara dalje.

Kroz liverpulsku luku je u osamnaestom veku prolazila skoro polovina svetske trgovine robljem. Grad se tome vratio 1999. zvaničnim izvinjenjem gradskog veća, a Međunarodni muzej ropstva otvoren je 2007.

Prva podzemna železnica na svetu otvorena je u Londonu 1863, i vukle su je parne lokomotive. Tunelima se dimilo toliko da su vozovi nosili rezervoare za kondenzovanje sopstvene pare, a putnicima se preporučivalo da puše kao lek protiv gušenja.

Kad je Temza 1858. zaudarala toliko da je parlament zavesio prozore krečom, Bazaldžet je dobio da izgradi kanalizaciju. Izračunao je koliko cevi treba pa im udvostručio prečnik, za svaki slučaj. Zbog te odluke sistem radi i danas.

Sred Londona stoji Siti, opština od 2,9 kvadratnih kilometara sa sopstvenom policijom i gradonačelnikom koji nema veze sa gradonačelnikom Londona. U njemu živi oko osam hiljada ljudi, a radi ih preko pola miliona.

Na Oksfordu se predaje od 1096, pa je najstariji univerzitet na engleskom govornom području. Kembridž je nastao 1209. tako što je grupa oksfordskih profesora pobegla iz grada posle sukoba sa meštanima.

Oksfordski rečnik engleskog jezika pravljen je sedamdeset godina, a jedan od najplodnijih saradnika bio je Vilijam Čester Majnor, koji je citate slao iz zatvorske ludnice u koju je smešten zbog ubistva.

Manji plavi kamenovi doneti su iz Velsa, dvesta pedeset kilometara daleko, iako svaki teži do četiri tone. Kako su prevezeni pre četiri i po hiljade godina i dalje se raspravlja.

Stounhendž je 1915. na aukciji kupio jedan čovek za 6600 funti, po sopstvenom kazivanju zato što se ženi svidelo. Tri godine kasnije ga je poklonio državi.

Vinograde oko Bordoa je krajem devetnaestog veka uništila filoksera, vaš doneta iz Amerike. Spaseni su tako što je francuska loza kalemljena na američki koren otporan na tu vaš. Skoro sva evropska vina danas rastu na američkim korenima.

Vodeno ogledalo pred berzom je najveći takav bazen na svetu: sloj vode od dva centimetra na granitu, koji se svakih dvadesetak minuta pretvara u maglu. Napravljen je 2006. na mestu nekadašnjeg parkinga.

Kredne kapije u Etretau Mone je slikao preko pedeset puta, u svim vremenima i dobima dana. Radio je po nekoliko platna istovremeno i menjao ih kako se svetlo menjalo.

Stene su od krede nastale od skeleta morskih organizama pre osamdeset miliona godina. More ih odnosi oko dvadeset centimetara godišnje, pa se linija obale vidljivo menja tokom jednog ljudskog veka.

Bioskop je izmišljen u Lionu, ne u Parizu. Braća Limijer su u fabrici svog oca 1895. snimila Izlazak radnika iz fabrike, prvi film ikada snimljen; zgrada i danas stoji i u njoj je muzej.

Kroz stari Lion prolaze trabuli — natkriveni prolazi kroz dvorišta zgrada, kojima su svilari nosili tkaninu zaklonjenu od kiše. Ima ih preko četiri stotine, a četrdesetak je otvoreno za prolaz.

Razlika između plime i oseke ovde ide do četrnaest metara, među najvećima u Evropi. More se povlači kilometrima i vraća brzinom koju je Viktor Igo poredio sa konjem u galopu.

Za vreme Francuske revolucije opatija je pretvorena u zatvor i to je ostala skoro sto godina. Zatvorenici su okretali ogroman drveni točak kojim se hrana izvlačila uz padinu. Točak i danas stoji.

Nica je Francuskoj pripala tek 1860, kad je Sardinsko kraljevstvo za nju i Savoju platilo francusku pomoć u ratu protiv Austrije. Do tada je bila italijanska, što se i danas čuje u kuhinji i u imenima ulica.

Šetalište Anglez ime nosi po Englezima koji su ga platili. Bogati britanski zimski gosti su 1820. skupili novac da se napravi put uz more, jer im je bilo neudobno da hodaju po šljunku.

Oko Ajfelovog tornja, ispod prve platforme, uklesana su imena sedamdeset dvojice francuskih naučnika i inženjera. Ajfel ih je dao ispisati 1889; nijedna žena nije među njima, iako je Sofi Žermen radila upravo na elastičnosti metala koja toranj drži.

Prva plaćena javna projekcija održana je 28. decembra 1895. u podrumu kafea na Bulevaru Kapucina, gde su braća Limijer naplatila ulaz. Došlo je trideset troje ljudi.

Pred Notr Damom, u pločniku, stoji bronzana ploča sa osmokrakom zvezdom. To je nulti kilometar Francuske: svaka razdaljina do Pariza na putokazima u zemlji meri se od te tačke.

Ljubičasta polja u Provansi uglavnom nisu lavanda nego lavandin, ukrštenac koji ne daje seme. Razmnožava se isključivo reznicama, pa je svaka biljka u polju genetski ista. Celo polje je jedna biljka umnožena hiljadu puta.

Pon di Gar je rimski akvadukt visok četrdeset devet metara, sagrađen bez maltera. Na pedeset kilometara dužine kanal pada svega dvanaest metara — nagib od jednog centimetra na svakih četrdeset metara, izmeren u prvom veku.

Strazbur je između 1870. i 1945. četiri puta menjao državu, iz Francuske u Nemačku i nazad. Zbog toga se u gradu vide dva grada: francusko jezgro i nemačka carska četvrt sagrađena posle 1871.

Astronomski sat u katedrali iz 1843. pokazuje položaj planeta, faze Meseca i pomične crkvene praznike, i sam se ispravlja za prestupne godine. U podne kroz njega prolaze figure apostola.

Na Partenonu skoro da nema prave linije. Stubovi se prema sredini blago izdužuju, a pod je u sredini viši nego na krajevima — sve namerno, da oko koje bi inače videlo ulegnuće vidi ravnu građevinu.

U Nacionalnom arheološkom muzeju stoji Antikiterski mehanizam, sprava od tridesetak bronzanih zupčanika iz prvog veka pre nove ere. Njome se računalo kretanje Sunca i Meseca i predviđala pomračenja; ništa slično složeno neće se pojaviti sledećih hiljadu godina.

Kopanje atinskog metroa pretvorilo se u najveće arheološko iskopavanje u istoriji grada. Stanica Sintagma zato ima stakleni zid kroz koji se vide slojevi zemlje sa grobovima i vodovodom, na mestu gde su nađeni.

Palata u Knososu ima preko hiljadu prostorija povezanih hodnicima bez očiglednog reda, i najverovatnije je odatle grčki mit o lavirintu. Kritsko pismo linear A do danas nije pročitano.

Klisura Samarija je duga šesnaest kilometara i na najužem mestu široka tri metra, sa stenama visokim tri stotine metara sa obe strane. Prolazi se pešice, u jednom smeru, i traje pet do sedam sati.

Manastiri stoje na stubovima od konglomerata visokim do četiri stotine metara, koji su ostaci dna nekadašnjeg mora. Do dvadesetog veka se gore stizalo samo mrežom koju su monasi izvlačili čekrkom.

Na Meteorima je 1981. snimana završnica bondovskog filma Samo za tvoje oči, u manastiru Agija Trijada. Monasi su bili protiv snimanja i sa krova su vešali platna da pokvare kadar.

Monemvasija je grad na steni koja je od kopna odvojena i sa njim spojena samo jednim nasipom. Ime i znači jedan ulaz, a sam grad se sa puta ne vidi jer je sagrađen na strani okrenutoj moru.

Vino malvazija ime je dobilo po Monemvasiji, odakle se u srednjem veku izvozilo po celoj Evropi. Ime se u italijanskom i engleskom iskrivilo u malvasia i malmsey, a vino se u grad vratilo tek pre nekoliko decenija.

Rodoski kolos, jedno od sedam svetskih čuda, stajao je oko pedeset godina pre nego što ga je zemljotres oborio 226. pre nove ere. Delovi su ležali na zemlji osam vekova, jer je proročište zabranilo da se podigne.

Stari grad Rodosa je najveći naseljeni srednjovekovni grad u Evropi. Zidine su podigli vitezovi svetog Jovana u petnaestom veku, i u njima i danas živi nekoliko hiljada ljudi.

Ostrvo je ostatak vulkana koji je oko 1600. pre nove ere eksplodirao i odneo sredinu ostrva. Zaliv koji ostaje je kaldera dubine do četiri stotine metara, a erupcija se povezuje sa propašću minojske civilizacije na Kritu.

Akrotiri je bronzanodopski grad zatrpan pepelom te erupcije, sa kućama na tri sprata, kanalizacijom i freskama u boji. Za razliku od Pompeje, u njemu nije nađeno nijedno telo. Stanovnici su otišli pre nego što je vulkan eksplodirao.

Bela kula je vekovima bila zatvor i mesto pogubljenja, pa se zvala Krvava kula. Okrečena je u belo 1890, po pogodbi sa robijašem koji je za taj posao dobio slobodu. I ime se promenilo.

Solun je do dvadesetog veka bio grad u kome su Jevreji bili najbrojnija zajednica, potomci prognanih iz Španije 1492. Govorili su ladino, a luka subotom nije radila jer su lučki radnici bili Jevreji.

Kanjon Vikos je po odnosu dubine i širine među najdubljim na svetu: dubok je oko devet stotina metara, a na najužem mestu širok svega nekoliko stotina. Ušao je u Ginisovu knjigu upravo po tom odnosu.

Zagori ima šezdesetak kamenih sela povezanih magarećim stazama i lučnim mostovima od kamena. Mostove su u osamnaestom i devetnaestom veku plaćali trgovci iz sela koji su se obogatili po Evropi i slali novac kući.

Amsterdamske kuće su uske jer se porez plaćao po širini fasade. Zato su duboke i visoke, sa kukom na vrhu za dizanje nameštaja. Stepenice su preuske da bi se kroz njih bilo šta unelo.

Ceo grad stoji na drvenim stubovima zabijenim kroz mulj do peska; ispod Kraljevske palate ih je 13.659. Kanali se redovno čiste bagerom, i iz njih se svake godine izvadi oko petnaest hiljada bicikala.

Vermer je ceo život proveo u Delftu i naslikao svega tridesetak slika koje su danas priznate kao njegove. Umro je u dugovima, a ponovo je otkriven tek dva veka kasnije.

Delftski plavi porcelan je nastao kao jeftina zamena za kineski, koji je u sedamnaestom veku prestao da stiže zbog rata u Kini. Holanđani su presvukli običnu glinu belom glazurom i oslikali je plavim — i time napravili robu koja je i sama postala tražena.

Hag je sedište vlade i kralja, ali nije glavni grad Holandije — to je po ustavu Amsterdam. Takva podela postoji od 1814. i jedinstvena je u Evropi.

Panorama Mesdag iz 1881. je slika u krugu, duga sto dvadeset metara i visoka četrnaest, koja se gleda sa platforme u sredini. Ispred nje je nasut pravi pesak, pa se ne vidi gde slika počinje.

Njujorški Harlem ime nosi po ovom gradu: holandski doseljenici su 1658. novo naselje na Menhetnu nazvali Nieuw Haarlem. Holandski Haarlem se piše sa dva a i pet je vekova stariji od njujorške četvrti.

Harlem je u srednjem veku imao preko sto pivara, jer se pivo pilo umesto vode koja nije bila bezbedna. Recepti iz petnaestog veka danas se ponovo kuvaju u crkvi koja je pretvorena u pivaru.

Knjižara Dominikanen smeštena je u dominikanskoj crkvi iz 1294, sa policama na tri nivoa između gotskih stubova. Crkva je pre toga bila i skladište bicikala i prostor za karnevale.

Ispod brda Sint Pitersberg je preko dvadeset hiljada hodnika iskopanih vađenjem mekog krečnjaka kroz dvadeset vekova. U Drugom svetskom ratu su u njima čuvane holandske slike, među njima i Rembrantova Noćna straža.

Roterdam je 14. maja 1940. za pola sata bombardovanjem izgubio ceo centar. Zato je jedini veliki holandski grad bez starog jezgra. I zato je posle rata postao poligon za modernu arhitekturu.

Kockaste kuće arhitekte Pita Bloma nagnute su za 45 stepeni i stoje na stubovima. Zamišljene su kao drveće koje pravi šumu iznad ulice; u jednoj od njih je muzej, da se vidi kako se u nagnutoj sobi uopšte živi.

Domska kula je sa 112 metara najviša crkvena kula u Holandiji. Lađa crkve iza nje srušila se 1674. u oluji i nikad nije obnovljena, pa kula i danas stoji odvojena od ostatka crkve, sa praznim trgom između.

Utreht ima kanale sa kejom niže od ulice, na nivou vode, gde su nekad bila skladišta. Danas su to bašte kafića — jedini takav dvospratni kanal u zemlji.

Dubrovačka republika je 1377. uvela obavezno zadržavanje brodova i putnika pred gradom zbog kuge — jedan od prvih karantina na svetu. Ropstvo je ukinula 1416, više od četiri veka pre većine Evrope.

Voda u grad stiže akvaduktom dugim dvanaest kilometara, sagrađenim 1438, koji i danas radi. Onofrijeva česma na ulazu u Stradun je njegov kraj.

Hvarsko pozorište iz 1612. je jedno od najstarijih zajedničkih gradskih pozorišta u Evropi — otvoreno za sve staleže, a ne samo za plemstvo. Nalazi se na spratu Arsenala, iznad prostora u kom su se popravljale galije.

Starogradsko polje je zemlja koju su Grci podelili u pravilne parcele u četvrtom veku pre nove ere. Te iste međe od suvozida i danas se vide iz vazduha i po njima se i dalje obrađuje.

Moreška je mačevalački ples koji se na Korčuli izvodi od šesnaestog veka, sa pravim mačevima i borbom dva kralja za devojku. Nastao je u Španiji, ali je preživeo samo ovde.

Korčula tvrdi da je rodno mesto Marka Pola i pokazuje kuću u kojoj je navodno rođen. Dokaza nema, ali je Polo zaista zarobljen u pomorskoj bici kod Korčule 1298 — i u zatvoru izdiktirao svoju knjigu.

Pregrade između jezera nisu stene nego bigar, kamen koji mahovina i alge stvaraju taložeći kreč iz vode. Rastu oko centimetar godišnje, pa se jezera i danas prave. Za sto godina ovde neće biti isti raspored.

Nemački vesterni o Vinetuu snimani su šezdesetih upravo ovde, sa Plitvicama i Velebitom kao Divljim zapadom. Filmovi su bili toliko gledani da su Nemci i Austrijanci decenijama dolazili da vide Ameriku iz tih filmova.

Pulska arena je jedini rimski amfiteatar kome su sačuvana sva četiri bočna tornja. Venecijanci su 1583. ozbiljno planirali da je razmontiraju i prenesu u Veneciju, ali je jedan senator odbio predlog.

Džejms Džojs je 1904. i 1905. živeo u Puli i predavao engleski austrougarskim oficirima. Grad je mrzeo i zvao ga pomorskom Sibirijom, pa je posle pola godine otišao u Trst.

Rovinj je zvanično dvojezičan: hrvatski i italijanski su ravnopravni, table su na oba jezika, a italijanska zajednica ima svoje škole. Istrovenetski dijalekt se na ulici i danas čuje.

Po predanju je 800. godine sarkofag svete Eufemije doplovio morem do Rovinja, pošto je nestao iz Carigrada. Kamenu grobnicu su, kaže priča, na brdo izvukla dva teleta pošto su svi drugi pokušaji propali.

Split nije grad koji ima palatu nego palata koja je postala grad. U Dioklecijanovu palatu su se posle propasti Salone uselile izbeglice, i u njoj se živi neprekidno sedamnaest vekova. Danas unutar zidina ima oko tri hiljade stanovnika.

Sfinge u palati su prave egipatske, dovučene iz Egipta u četvrtom veku. Od desetak koliko ih je bilo, sačuvane su tri, a jedna i dalje sedi na Peristilu.

Katedrala svetog Jakova sazidana je isključivo od kamenih ploča spojenih bez maltera, kao slagalica. Na spoljnom vencu je sedamdesetak glava običnih Šibenčana iz petnaestog veka — ne svetaca, nego ljudi koje je klesar video na ulici.

Šibenik je 1895. dobio ulično osvetljenje na naizmeničnu struju, iz hidroelektrane na Krki. Bio je među prvim gradovima na svetu sa takvim sistemom, samo nekoliko dana posle Nijagare.

Morske orgulje su stepenice sa trideset pet cevi različite dužine ispod kamena. Talas gura vazduh kroz njih i one sviraju. Muziku pišu more i vetar, pa se dva puta ne ponovi ista.

Zadar je jedini hrvatski grad koji je bombardovan i od saveznika i od osovine u Drugom svetskom ratu. Razoreno je oko osamdeset odsto grada, pa je posle rata veliki deo starog jezgra ponovo sazidan.

Muzej prekinutih veza nastao je od predmeta koje su ljudi slali posle raskida, uz kratku priču. Počeo je kao putujuća izložba dvoje bivših partnera, a 2011. je dobio evropsku nagradu za najinovativniji muzej.

Uspinjača koja spaja Donji i Gornji grad duga je šezdeset šest metara i vožnja traje pola minuta. Radi od 1890. i jedna je od najkraćih žičanih železnica na svetu koje voze putnike.

Univerzitet u Bolonji radi neprekidno od 1088. i najstariji je na svetu. Studenti su prvobitno sami plaćali profesore i mogli da ih otpuste, pa je univerzitet nastao kao udruženje studenata, ne nastavnika.

Kroz Bolonju ide skoro četrdeset kilometara natkrivenih trotoara. Portici su nastali u srednjem veku kad su kuće spratove isturale nad ulicu da bi se dobio prostor za studente, a od 2021. su na Uneskovoj listi.

Stendalov sindrom je ime dobio po piscu koji je 1817. u Firenci opisao vrtoglavicu i ubrzan puls pred previše umetnosti odjednom. Bolnica Santa Marija Nuova i danas beleži po nekoliko slučajeva godišnje, uglavnom u Ufičiju.

Kupola katedrale sazidana je bez skele, jer niko nije znao kako da je napravi. Bruneleski je pobedio na konkursu 1418. planom sa dve školjke i ciglama složenim u riblju kost, a tačan postupak nikad nije zapisao.

Matera je 1952. zakonom raseljena: pećinske kuće proglašene su nacionalnom sramotom i sedamnaest hiljada ljudi preseljeno je u nova naselja. Iste te kuće su danas Uneskova baština i hoteli.

Zbog kamena i pećina Matera je već pola veka gluma za Jerusalim. Tu su snimani Pazolinijevo Jevanđelje po Mateju i Gibsonove Muke Hristove, a 2019. i uvodna scena poslednjeg filma o Džejmsu Bondu.

Tajna večera je naslikana temperom na suvom zidu umesto freskom, pa je počela da se ljušti još za Leonardovog života. Preživela je i bombardovanje 1943, kad je od trpezarije ostao samo taj zid, podupren vrećama peska.

Na krovu Milanske katedrale može da se hoda između stotinak tornjića i tri hiljade kipova. Gradnja je počela 1386. a zvanično je završena tek 1965, pa je trajala skoro šest vekova.

Veo na Velatom Hristu u kapeli Sansevero isklesan je iz istog komada mermera kao i telo ispod njega. Dva veka se verovalo da je princ Raimondo di Sangro pravi veo nekako pretvorio u kamen, jer se drugačije nije dalo objasniti.

Ispod grada je četrdeset metara dubok sistem hodnika: Grci su tu vadili kamen, Rimljani ga pretvorili u vodovod, a u Drugom svetskom ratu su u njemu od bombardovanja sklanjane desetine hiljada ljudi.

Zapadno od grada su Flegrejska polja, kaldera široka trinaest kilometara u kojoj se tlo diže i spušta za metre. U Pocuoliju se početkom osamdesetih podiglo skoro dva metra za dve godine, pa je grad morao da se iseli. Pod nogama je vulkan veći od Vezuva.

Pozitano nema ravan deo. Ulica koja vodi kroz mesto je jednosmerna i spušta se serpentinama, a između gornjeg i donjeg kraja je oko sto sedamdeset metara visinske razlike. Sve ostalo su stepenice.

Džon Stajnbek je 1953. za Harper's Bazaar napisao da je Pozitano san koji ne izgleda stvarno dok si tamo, a postane stvaran tek kad odeš. Tekst je mestu doneo prve američke posetioce.

Panteonova kupola je i posle skoro dva milenijuma najveća kupola od nearmiranog betona na svetu, prečnika 43,3 metra. Rimljani su prema vrhu menjali sastav betona, sa teškog kamena na lagani plovućac, da bi se sama držala.

Brdo Monte Testačo visoko 35 metara nije brdo nego deponija: sastoji se od krhotina oko 53 miliona amfora u kojima je u Rim stizalo maslinovo ulje. Posude su bile masne i nisu se mogle ponovo koristiti, pa su ih razbijali i slagali u red.

Iz Fontane di Trevi se svake godine izvadi oko milion i po evra u sitnini. Novac ide katoličkoj dobrotvornoj organizaciji Karitas, a vađenje se radi noću, štapovima na kojima su gumene lopatice.

Palio se trči dva puta godišnje po zemlji nasutoj preko kamena na glavnom trgu, i traje oko devedeset sekundi. Konj pobeđuje i bez jahača ako prvi prođe cilj, a kvartovi se za trku spremaju cele godine.

Pod sijenske katedrale je slagalica od pedeset šest mermernih polja koja su majstori radili preko dvesta godina. Pokriven je najveći deo godine i otkriva se na nekoliko nedelja, obično krajem leta i u jesen.

Venecija ne stoji na kamenu nego na milionima hrastovih i johovih stubova zabijenih u mulj. Drvo pod vodom ne truli jer do njega ne dopire kiseonik, pa je vremenom mineralizovalo i praktično okamenilo.

Reči karantin, geto i arsenal potiču iz Venecije. Karantin je bilo četrdeset dana koliko su brodovi čekali pred gradom zbog kuge, a geto je livnica na ostrvu na koje su Jevreji 1516. bili primorani da se presele.

Berlinski zid je bio dug 155 kilometara, ali je samo 43 kilometra delilo dve polovine grada. Ostatak je opasavao Zapadni Berlin sa svih strana. Grad je bio ostrvo unutar Istočne Nemačke, a ne presečen na pola kako izgleda na mapi.

Dok je grad bio podeljen, dve zapadnoberlinske linije metroa prolazile su ispod Istočnog Berlina bez stajanja. Te stanice su zazidane i čuvane, osvetljene prigušeno, i putnici su ih gledali kako promiču kroz prozor. Zvali su ih stanice duhova.

Stub pobede nije oduvek bio nasred Tirgartena. Nacisti su ga 1938. premestili kilometar i po sa mesta ispred Rajhstaga i usput mu dodali još jedan segment, pa je danas viši nego kad je podignut.

Frauenkirhe je posle bombardovanja 1945. ležala kao gomila kamenja četrdeset pet godina, kao spomenik. Obnovljena je tek 2005, tako što su svaki blok numerisali i vratili na mesto. Tamni kamenovi na fasadi su originalni.

Fürstenzug, povorka vladara, je zid od 102 metra obložen sa oko 23 hiljade majsenskih pločica. Preživeo je bombardovanje skoro netaknut, jer je porcelan izdržao toplotu.

U Frankfurtu su nemački carevi birani od 1356. i krunisani od 1562, u katedrali svetog Bartolomeja. Grad je bio slobodan carski grad i nikad nije imao vladara. Imao je veće trgovaca.

Frankfurtski sajam knjiga održava se od petnaestog veka, svega nekoliko decenija posle Gutenbergovog izuma štampe. To je i danas najveći sajam knjiga na svetu, sa preko sedam hiljada izlagača.

Univerzitet u Hajdelbergu radi od 1386. i najstariji je u Nemačkoj. Imao je i studentski zatvor, u koji su đaci zatvarani zbog tuča i buke. Zidove su išarali crtežima i potpisima, i to se i danas obilazi.

U podrumu zamka je bure od dvesta dvadeset hiljada litara, najveće vinsko bure na svetu. Napravljeno je 1751. od 130 hrastova, a na njemu je plesni podijum.

Hamburg ima više mostova od Venecije, Amsterdama i Londona zajedno — preko dve hiljade. Grad leži na Elbi i mreži kanala, a luka je i danas treća najveća u Evropi.

Bitlsi su u Hamburgu između 1960. i 1962. odsvirali preko dvesta pedeset nastupa, često po osam sati dnevno. Džon Lenon je kasnije rekao da su se u Liverpulu rodili ali odrasli u Hamburgu.

Kelnska katedrala je građena 632 godine, sa prekidom od tri veka: počelo se 1248, stalo 1473, i završilo 1880. Kad je završena, bila je najviša građevina na svetu.

Kelš se toči isključivo u čaše od dve decilitre i konobar donosi novu čim je stara prazna, dok ne staviš podmetač na čašu. Pivo sme da se zove kelš samo ako je skuvano u Kelnu.

Mirne demonstracije u Lajpcigu u jesen 1989. su iz molitvi u Nikolajkirhe narasle na tri stotine hiljada ljudi. Bez ijednog pucnja, i mesec dana pre pada Berlinskog zida.

Bah je dvadeset sedam godina bio kantor crkve svetog Tome u Lajpcigu i tu je sahranjen. Pisao je po jednu kantatu nedeljno, za nedeljnu službu. Tako je nastalo preko dvesta dela.

Zakon o čistoći piva iz 1516. propisuje da pivo sme da sadrži samo ječam, hmelj i vodu. Donet je u Bavarskoj i najstariji je propis o hrani koji je i danas na snazi u nekom obliku.

U Engleskom vrtu se surfuje na reci. Talas na Ajsbahu nastaje na mestu gde voda prelazi preko betonske prepreke, stalan je i surfuje se preko cele godine, i zimi.

Nirnberški procesi 1945. i 1946. održani su u sudnici 600 Palate pravde, u kojoj se sudilo sve do 2020. U njoj je prvi put u istoriji sudsko veće sudilo za zločine protiv čovečnosti.

Prva nemačka železnica vozila je 1835. između Nirnberga i Firta, šest kilometara. Lokomotivu je isporučio Stivenson iz Engleske, zajedno sa mašinovođom, jer u Nemačkoj niko nije umeo da je vozi.

Drugi svetski rat je počeo u Gdanjsku, kod Vesterplatea, u 4.45 ujutru 1. septembra 1939. Isti grad je 1980. bio i mesto gde je u brodogradilištu osnovana Solidarnost, koja je pokrenula kraj komunizma u Evropi.

Gdanjsk je vekovima živeo od ćilibara, fosilne smole koja se izbacuje na baltičku obalu. Ćilibarski put je iz ovog kraja vodio sve do Rima, a u komadima se povremeno nađu insekti stari četrdeset miliona godina.

Sa tornja Marijacke crkve svakog punog sata trubač odsvira melodiju koja se naglo prekine usred takta. Prekid podseća na trubača koga je, po predanju, tatarska strela pogodila u grlo dok je upozoravao grad.

Rudnik soli u Vjelički kod Krakova ima preko trista kilometara hodnika na devet nivoa. U njemu je kapela isklesana u soli, sa lusterima od kristala soli i podom koji izgleda kao pločice, a i on je so.

Poznanj je najstariji poljski grad i prva prestonica države. U katedrali na Ostrovu Tumskom sahranjeni su prvi poljski vladari, Mješko I i Boleslav Hrabri.

Na Gradskoj kući svakog dana u podne izlaze dva mehanička jarca i sudaraju se rogovima dvanaest puta. Mehanizam radi od 1551. i vezan je za priču o dva jarca koja su pobegla kuvaru pred svečanost.

Nikola Kopernik je rođen u Torunju 1473. Kuća u kojoj je po predanju rođen danas je muzej, a njegova knjiga o kretanju nebeskih tela izašla je tek u godini njegove smrti.

Torunjski medenjaci prave se od trinaestog veka i recept se čuvao kao gradska tajna. Testo je odležavalo mesecima, ponekad godinama, pre nego što bi se peklo. I danas se prave po istom postupku.

Stari grad Varšave je posle rata rekonstruisan iz ruševina, delom po vedutama koje je Bernardo Beloto slikao u osamnaestom veku. Uneskova lista ga je 1980. upisala baš kao primer rekonstrukcije, a ne kao original.

Marija Sklodovska Kiri rođena je u Varšavi i jedina je osoba sa Nobelovim nagradama iz dve različite nauke, fizike i hemije. Prvi element koji je otkrila nazvala je polonijum, po zemlji koja tada nije postojala na mapi.

Po Vroclavu je razmešteno preko hiljadu malih bronzanih patuljaka, visokih dvadesetak centimetara. Potiču od Narandžaste alternative, pokreta koji je osamdesetih ismevao vlast crtajući patuljke preko cenzurisanih grafita.

Vroclav leži na dvanaest ostrva povezanih sa preko sto trideset mostova. Grad je kroz vekove bio u sastavu Češke, Austrije, Pruske, Nemačke i Poljske, i danas je poljski.

Zakopanski stil je krajem devetnaestog veka smislio Stanislav Vitkjevič, spajajući seosku drvenu gradnju sa secesijom. Zamišljen je kao poljski nacionalni stil u vreme kad Poljska nije postojala kao država.

Tatre su jedini pravi alpski venac između Alpa i Kavkaza, sa vrhovima preko dve i po hiljade metara. Zauzimaju svega sedamsto kvadratnih kilometara, pa se prelaze za nekoliko dana hoda.

Rt Sagreš na jugozapadu Algarvea je bio kraj poznatog sveta pre otkrića Amerike. Rimljani su ga zvali Promontorium Sacrum i verovali da se tu sunce gasi u moru uz šištanje.

Pećine kod Benagila i Lagosa nastale su tako što je more milionima godina razjedalo mek peščar. Krov se ponegde urušio i napravio otvor kroz koji sunce pada u pesak. Do tih pećina se stiže samo čamcem.

Kapela kostiju u Evori obložena je kostima oko pet hiljada ljudi, iskopanih sa gradskih groblja u šesnaestom veku. Natpis na ulazu kaže da kosti koje su unutra čekaju vaše.

Oko Evore je najveća koncentracija megalita na Iberijskom poluostrvu. Kromlek Almendreš ima skoro sto stojećih kamenova i stariji je od Stounhendža i egipatskih piramida.

Biblioteka Žoanina iz osamnaestog veka drži štetočine pod kontrolom kolonijom slepih miševa koja noću lovi insekte. Nameštaj se uveče pokriva kožom, a ujutru se čisti. Postupak radi već tri veka.

Univerzitet u Koimbri radi od 1290. i jedan je od najstarijih u Evropi. Fado koji se peva u Koimbri pevaju isključivo muškarci, u crnim ogrtačima, i po pravilu se ne aplaudira nego se kašlje.

Zemljotres iz 1755. bio je prvi koji je neko naučno istražio: markiz od Pombala je poslao upitnik svakoj parohiji u zemlji, sa pitanjima koliko je trajao i kako su se ponašale životinje. Odgovori se i danas čuvaju, a iz njih je izrasla seizmologija.

Kuće koje je Pombal posle zemljotresa podigao u centru imaju drveni skelet unutar zidova, takozvanu gaiolu. Modeli su proveravani tako što je vojska marširala oko njih da bi se izazvala vibracija — prva antiseizmička gradnja u Evropi.

Lisabon leži zapadnije od Dablina i Edinburga, iako je na jugu Evrope. Portugal je zbog toga u istoj vremenskoj zoni kao London, a ne kao Madrid, do kog direktnog voza nema od 2020.

Madeira ima dve i po hiljade kilometara levada — uskih kanala kojima se voda sa kišovitog severa vodi na suvi jug. Kopane su od petnaestog veka, delom rukama robova, a danas su i mreža pešačkih staza.

Laurisilva, lovorova šuma na Madeiri, ostatak je šume koja je pre milione godina pokrivala južnu Evropu. Preživela je samo ovde i na susednim ostrvima, i na Uneskovoj je listi od 1999.

Ispred Nazarea je podmorski kanjon dubok pet kilometara koji energiju talasa sabija i diže. Zbog njega su ovde surfovani najveći talasi ikad zvanično izmereni — 26,2 metra, koliko je visoka osmospratnica.

Ribarke iz Nazarea tradicionalno nose sedam suknji jedna preko druge. Objašnjenja idu od zaštite od vetra dok se čeka na obali do sedam dana u nedelji i sedam talasa; nošnja se i danas viđa na plaži.

Porto vino se ne pravi u Portu nego u dolini Doura, sto kilometara uzvodno. U Vila Novi de Gaji preko reke se samo odležava, jer je tamo klima stabilnija — i po zakonu je do 1986. samo odatle smelo da se izvozi.

Knjižara Lelo iz 1906. ima stepenište koje se grana i spaja, i naplaćuje ulaz koji se odbija od kupovine knjige. Vinjeta o tome da je inspirisala Hogvorts je marketinška: Roulingova je u Portu predavala engleski, ali je vezu javno demantovala.

Kvinta da Regaleira ima bunar u koji se ne spušta voda nego čovek — devet spiralnih spratova pod zemljom, sa masonskom simbolikom u svakom. Sagrađen je početkom dvadesetog veka kao mesto za obrede inicijacije.

Sintra ima svoju klimu: planinski greben zaustavlja atlantsku maglu, pa je nekoliko stepeni hladnija i vlažnija od Lisabona udaljenog pola sata. Zbog toga su portugalski kraljevi tu i gradili letnje dvorce.

Teslin pepeo stoji u pozlaćenoj sferi, u njegovom muzeju na Krunskoj. Uz njega i preko sto šezdeset hiljada dokumenata iz zaostavštine, u Uneskovom registru Pamćenje sveta.

Četrnaest kilometara nizvodno od centra je Vinča, nalazište po kom je nazvana cela neolitska kultura. Na keramici odatle stoje urezani znaci stari oko sedam hiljada godina — među najstarijim pokušajima pisanja u Evropi.

Ada Ciganlija je bila rečno ostrvo dok je 1967. nasipima nije spojena sa obalom. Rukavac koji je ostao iza nasipa postao je jezero dugo četiri kilometra. Gradska plaža nastala je kao građevinski nusproizvod.

Deliblatska peščara je najveća kopnena peščara u Evropi, oko tri stotine kvadratnih kilometara peska koji je košava vekovima nanosila iz dunavskog korita. Dine su danas zaustavljene pošumljavanjem, ali se ispod bagremove šume i dalje vidi njihov oblik.

Zbog suvog peska i stepske vegetacije peščaru zovu evropskom Saharom, iako je usred Banata. Na njoj žive vrste kakvih nema nigde drugde u Srbiji, među njima i banatski božur.

Dvesta dve zemljane kule visoke do petnaest metara nastale su tako što je kamen na vrhu štitio zemlju ispod sebe od kiše dok je sve oko njega odnošeno. Kule i danas rastu i padaju. Nekoliko ih se sruši svake godine, a nove se ukažu.

Voda iz izvora pod kulama je kiselija od sirćeta i toliko bogata mineralima da u njoj ništa ne živi. Upravo ta voda je razlog zašto na padini nema biljaka koje bi zemlju držale na okupu.

Lepenski Vir je star oko devet hiljada godina i ima kuće trapezastog oblika i skulpture od oblutaka sa ljudskim licima. Celo naselje je 1971. iseljeno i preneto trideset metara više, jer bi ga jezero iza brane potopilo.

Trajanova tabla iz 100. godine, uklesana iznad rimskog puta kroz klisuru, isečena je iz stene i podignuta dvadesetak metara pre nego što je voda nadošla. Rimski put ispod nje je ostao pod jezerom.

Golija je jedini rezervat biosfere u Srbiji na Uneskovoj listi, upisan 2001. Na njoj rastu i biljke koje su ostale od ledenog doba, jer se planina nikad nije dovoljno zagrejala da ih istisne.

Na padini je manastir Studenica, zadužbina Stefana Nemanje iz 1190, sa crkvom od belog mermera. Na Uneskovoj listi je od 1986, petnaest godina pre nego što je to postala i sama planina.

Kragujevac je bio prva prestonica moderne Srbije, od 1818. do 1841. U njemu su otvoreni prva gimnazija, prvi licej i prvo pozorište u zemlji, i tu je 1835. donet Sretenjski ustav.

U Šumaricama, na mestu streljanja u oktobru 1941, spomenik je posvećen đacima i profesorima izvedenim sa časa. Park pokriva površinu na kojoj su izvršena streljanja i ima spomenik za svaku grupu.

Šarganska osmica je uskotračna pruga koja se penje trista metara praveći petlju u obliku osmice. Vazdušnom linijom su krajnje stanice udaljene tri i po kilometra, a prugom se prelazi petnaest.

Selo Drvengrad na brdu iznad pruge sagrađeno je kao filmski dekor za Kusturičin Život je čudo, pa je ostalo da stoji. Ulice u njemu nose imena reditelja i pisaca, a od 2008. se u njemu održava filmski festival.

Ćele-kula je 1809. sazidana od lobanja srpskih ustanika poginulih na Čegru, po naredbi da posluži kao opomena. Umesto toga je postala razlog zbog kog su o ustanku pisali putopisci širom Evrope.

Medijana, carska rezidencija na izlazu iz grada, ima podove sa mozaicima i sistem grejanja pod podom. To je bilo predgrađe u kom su boravili rimski carevi kad su dolazili u rodni kraj.

Sat na Petrovaradinskoj tvrđavi ima zamenjene kazaljke: velika pokazuje sate, mala minute. Tako se vreme moglo pročitati sa Dunava i sa druge obale, gde se razlika između dve tanke kazaljke ne vidi.

Ispod tvrđave je šesnaest kilometara hodnika na četiri nivoa, sa otvorima za puške i minskim komorama. Sagrađeni su u osamnaestom veku i danas se obilazi samo mali deo, sa vodičem i baterijskom lampom.

U klisuri između dve planine stoji deset manastira, pa je zovu Srpskom Svetom Gorom. Nastali su uglavnom u šesnaestom veku, kad su se monasi povlačili u teško pristupačne krajeve.

Zapadna Morava kroz klisuru vijuga toliko da na dvadesetak kilometara napravi niz oštrih okuka. Sa vidikovca Kablara vidi se kako reka pravi skoro pun krug oko brda.

Vodotoranj, Velika terasa i Ženski štrand na Paliću projektovali su 1912. Komor i Jakab, isti arhitekti koji su radili subotičku Gradsku kuću. Zdanja su podignuta da jezero pretvore u banju po ugledu na austrougarska letovališta.

Jezero je 1971. bilo toliko zagađeno da je isušeno do dna i puštano da se godinama obnavlja. Voda koja je danas u njemu prošla je kroz prečistač, pa je Palić jezero koje je čovek dvaput napravio.

Rtanj se sa svih strana vidi kao pravilna piramida, iako je običan krečnjački vrh od 1565 metara. Oblik je posledica toga što se planina diže sama iz ravnice, bez susednih vrhova koji bi je zaklonili.

Na padinama raste rtanjski čaj, vrsta čubra koja u Srbiji raste skoro isključivo ovde. Bere se u leto, suši u senci, i po njemu je planina poznatija nego po vrhu.

Džemperi iz Sirogojna su se od šezdesetih godina prodavali u Njujorku, Parizu i Tokiju. Etnolog Dobrila Smiljanić okupila je seoske pletilje u zadrugu, a njihove rukotvorine su završile na modnim revijama.

Muzej Staro selo nije rekonstrukcija: kuće su prave, iz devetnaestog veka, rasklopljene po zlatiborskim selima i ponovo sklopljene ovde. Neke od njih se i danas mogu iznajmiti za prenoćište.

Rimljani su se ovde kupali, a prvo moderno kupatilo podigao je knez Miloš 1837. Sokobanja je time najstarije banjsko lečilište u Srbiji koje neprekidno radi.

Ivo Andrić je u Sokobanji boravio više puta i tu pisao. Stevan Sremac je banju opisivao, a izreka o Soko Banji i Soko Gradu ušla je u jezik pre nego što je postala turistička parola.

Karlovački mir potpisan je 1699. u paviljonu sa četvoro vrata, da bi sve delegacije ušle istovremeno i nijedna ne bi bila druga. Pregovaralo se za okruglim stolom — jednim od prvih upotrebljenih baš iz tog razloga.

Karlovačka gimnazija otvorena je 1791. i najstarija je srpska gimnazija. Osnovana je novcem trgovca Dimitrija Anastasijevića Sabova, u gradu koji je tada bio sedište srpske crkve u Habzburškoj monarhiji.

Midžor je sa 2169 metara najviši vrh u Srbiji bez Kosova, i na samoj je granici sa Bugarskom. Vrh je zaravnjen i bez šume, pa se sa njega po vedrom danu vidi i stotinu kilometara.

Na planini je više desetina vodopada, među njima i Tupavica i Piljski vodopad. Nastali su na mestima gde potoci prelaze preko slojeva tvrdog vulkanskog kamena koji voda ne uspeva da izloka.

Subotička sinagoga iz 1902. jedna je od retkih secesijskih sinagoga u Evropi i jedina takva sačuvana u Srbiji. Obnova je završena krajem 2017, posle četiri decenije; kupola leži na osmougaonoj čeličnoj konstrukciji iznad osam čeličnih stubova, koji nose i galerije.

Subotica je zvanično trojezična: srpski, mađarski i hrvatski su ravnopravni u opštini. Table, dokumenta i sednice idu na sva tri jezika.

Pančićeva omorika raste samo u slivu Drine i nigde drugde na svetu. Josif Pančić ju je otkrio 1875. i tek posle nekoliko godina uspeo da je opiše. Smatrali su je izumrlom vrstom iz ledenog doba.

Sa vidikovca Banjska stena Drina se vidi pet stotina metara niže, kao zeleni luk između dve obale. Reka je tu granica sa Bosnom i Hercegovinom.

Na Uvcu živi jedna od poslednjih kolonija beloglavog supa u Evropi. Ptica ima raspon krila do skoro tri metra, a od nekoliko preostalih parova sedamdesetih godina kolonija je narasla na više stotina jedinki.

Meandri Uvca su nastali kad je reka pre nastanka jezera vijugala po ravnici, pa se sa podizanjem terena usekla u kamen ne menjajući oblik. Ušačka pećina u kanjonu je najduži pećinski sistem u Srbiji.

Gudurički vrh u Vršačkim planinama je sa 641 metrom najviša tačka Vojvodine — sto metara viši od Crvenog čota na Fruškoj gori, koji ima 539. Vršačka kula stoji na nižem brdu, od 399 metara.

Vršački vinogradi su među najstarijim u Vojvodini i u devetnaestom veku su bili među najvećima u Evropi. Filoksera ih je uništila krajem tog veka, pa su zasađeni ponovo na američkoj podlozi.

Gold gondola na Zlatiboru duga je devet kilometara i jedna je od najdužih panoramskih gondola na svetu. Vožnja od Ribničkog jezera do Tornika traje oko dvadeset pet minuta.

U Stopića pećini je Velika kada, bigreni bazen preko koga pada vodopad visok deset metara. Bigar je kamen koji voda stvara umesto da ga odnosi, pa se pragovi između kada svake godine podignu za dlaku.

Albarasin je u jedanaestom veku bio nezavisna muslimanska kneževina, sopstvena državica u planinama Aragona. Ime nosi po berberskoj porodici Beni Razin koja je njome vladala.

U okolnim borovim šumama su zaklonjene stene sa praistorijskim crtežima starim oko sedam hiljada godina, deo Uneskove liste levantinske umetnosti. Do njih se stiže peške, stazom obeleženom iz sela.

Sagrada Familija je građevinsku dozvolu dobila tek 2019, sto trideset sedam godina posle prvog kamena. Ispostavilo se da zahtev iz 1885. nikada nije rešen, pa je crkva gradu platila 4,6 miliona evra i dozvolu konačno dobila.

Park Guel je zamišljen kao naselje od šezdeset luksuznih kuća za bogate kupce. Prodate su dve, projekat je propao, a Gaudi se u jednu od njih uselio i tu proveo dvadeset godina.

Svaki ugao u Ejšampleu zasečen je pod 45 stepeni. Serda ih je tako projektovao 1859. da bi zaprege mogle da skrenu, a nusproizvod je da svaka raskrsnica ima mali trg. Danas su to bašte kafića i parkinzi.

Alhambra je preživela zato što je Napoleonova vojska 1812. pri povlačenju minirala kule, a jedan invalidni vojnik je u poslednjem času iščupao fitilje. Osam kula je odletelo, ostatak je ostao.

Granada je jedan od retkih španskih gradova gde uz piće i dalje ide besplatna tapa, i to bez biranja — dobiješ ono što kuhinja tog dana daje. Sa svakom sledećom turom tanjir postaje ozbiljniji.

Viseće kuće u Kuenki stoje na ivici stene iznad kanjona reke Uekar, sa drvenim balkonima koji vise nad prazninom. Postoje od petnaestog veka, a most San Pablo preko kanjona je od gvožđa i drveta i ljulja se dok se prelazi.

U jednoj od visećih kuća je Muzej španske apstraktne umetnosti, otvoren 1966. Zbirku je tu doneo slikar Fernando Zobel jer je hteo galeriju daleko od Madrida, a danas je jedan od razloga zbog kojih se u Kuenku dolazi.

Restoran Sobrino de Botin radi od 1725. i po Ginisovoj knjizi je najstariji restoran na svetu koji nije prekidao rad. Peć na drva u kojoj se peče odojče nije se gasila od otvaranja.

Madrid je najviša prestonica Evropske unije, na oko 650 metara nadmorske visine. Otud i suvo, oštro vreme koje meštani opisuju izrekom o devet meseci zime i tri meseca pakla.

Antonio Banderas je rođen u Malagi i 2019. otvorio pozorište u zgradi u kojoj je kao dete gledao filmove. Sam ga vodi, igra u predstavama i drži ga otvorenim cele godine.

Fenicijani su Malagu osnovali oko 770. godine pre nove ere, pa je jedan od najstarijih neprekidno naseljenih gradova u Evropi. Rimsko pozorište ispod tvrđave otkriveno je slučajno 1951, pri kopanju temelja za kulturni dom.

San Sebastijan ima jednu od najvećih gustina Mišlenovih zvezdica na svetu, u gradu od nepunih dvesta hiljada stanovnika. Uz to postoje i zatvorena gastronomska društva, txoko, gde članovi sami kuvaju i sami se naplaćuju.

Baskijski jezik nije srodan nijednom poznatom jeziku na svetu. Nema dokazanu vezu ni sa indoevropskim jezicima ni sa bilo kojom drugom porodicom, i govori se na istom mestu duže nego bilo koji jezik oko njega.

Zvonik Hiralda je bio minaret džamije iz dvanaestog veka. Umesto stepenica ima rampu, dovoljno široku da se muezin na konju popne do vrha. I danas se penje tom istom rampom.

Sevilja ima oko četrdeset osam hiljada stabala gorkih pomorandži. Voće je previše kiselo za jelo, pa ga grad skuplja i šalje u Britaniju za marmeladu, a od 2021. deo završava u postrojenju koje od njega pravi struju.

Reka Turija je posle poplave 1957. skrenuta izvan grada, a njeno korito je ostalo prazno kroz centar. Umesto autoputa koji je bio planiran, u koritu je napravljen park od devet kilometara.

Paelja je iz okoline Valensije i izvorno nije bila morska. Prava valensijska ide sa pilećim i zečjim mesom, boranijom i puževima; verzija sa plodovima mora je kasnija i drugo jelo.

Hadrijanova kapija u Antaliji podignuta je 130. godine za posetu cara Hadrijana. Kolotečine u kamenu ispod nje izdubili su točkovi kola kroz vekove i danas se vide golim okom.

Vodopad Düden pada pravo u more sa litice visoke četrdeset metara, nekoliko kilometara od centra. Reka pre toga nestaje pod zemljom i teče kroz krečnjak, pa se na površini pojavi tek pred sam skok.

Efes je bio lučki grad, ali je more danas pet kilometara daleko. Reka Kajster je vekovima nanosila mulj i zatrpala luku, pa je grad izgubio razlog da postoji i polako se ispraznio.

Artemidin hram u Efesu bio je jedno od sedam svetskih čuda i tri puta je rušen i obnavljan. Danas od njega stoji jedan stub, sastavljen od delova nađenih u močvari.

Aja Sofija je bila najveća crkva na svetu skoro hiljadu godina. Kupola joj se srušila dvadeset godina po otvaranju, pa je ponovo podignuta strmija. I takva stoji petnaest vekova.

Cisterna Bazilika je vekovima bila zaboravljena ispod grada. Ponovo je nađena u šesnaestom veku, kad je francuski putnik primetio da meštani kroz otvore na podovima podruma vade vodu — i, povremeno, ribu.

Bosfor ima dve struje koje teku u suprotnim smerovima: slađa voda sa Crnog mora ide površinom ka Mramornom, a slanija i teža ispod nje putuje nazad. Ribari su to znali vekovima pre nego što je izmereno.

Stubovi koje zovu vilinskim dimnjacima nastali su tako što je tvrda bazaltna kapa štitila mek vulkanski pepeo ispod sebe od erozije. Kad kapa jednom padne, stub se raspadne za nekoliko decenija.

Derinkuju je podzemni grad na osamnaest spratova, dubok osamdesetak metara, u kom je moglo da se sakrije do dvadeset hiljada ljudi sa stokom. Slučajno je otkriven 1963, kad je čovek rušeći zid u kući našao hodnik iza njega.

Kod Kekove se pod vodom vide zidovi, stepenice i temelji likijskog grada koji je potonuo u zemljotresu u drugom veku. Ronjenje je zabranjeno, pa se sve gleda sa čamca sa staklenim dnom.

Likijske grobnice na obali isklesane su u obliku okrenutih brodova. Likijci su verovali da će duša na brodu lakše otploviti, pa su i kamene grobnice pravili sa krovom kao kobilica.

Bele terase nisu sneg ni kreč nego travertin — kamen koji nastaje kad topla voda bogata kalcijumom izađe na vazduh i ostavi talog. Sloj raste oko milimetar godišnje, pa se terase i danas prave.

Iznad terasa je Hijerapolis, antički grad podignut oko izvora zbog lečenja. Kleopatrin bazen je pun srušenih rimskih stubova koji leže na dnu. Pali su u zemljotresu i tu ostali.

Safranbolu je ime dobio po šafranu koji se ovde gaji vekovima. Za jedan kilogram začina treba oko sto pedeset hiljada cvetova, koji se beru rukom u nekoliko oktobarskih dana.

U gradu stoji preko dve hiljade osmanskih kuća, i to je razlog zašto je na Uneskovoj listi od 1994. Kuće imaju drveni skelet ispunjen ćerpičem, sa gornjim spratom isturenim nad ulicu da bi soba bila veća od parcele.

Hramovi u Abu Simbelu su šezdesetih isečeni na preko hiljadu blokova i premešteni šezdeset metara više, da ih ne potopi Nasersko jezero. Ceo posao je trajao četiri godine i platilo ga je pedeset zemalja preko Uneska.

Dvaput godišnje, u februaru i oktobru, sunce ujutru obasja unutrašnjost hrama i osvetli tri od četiri kipa u dnu. Kip boga podzemlja ostaje u senci. I posle premeštanja se to i dalje dešava, sa pomerajem od jednog dana.

Aleksandrijska biblioteka nije izgorela u jednoj noći. Propadala je vekovima, kroz nekoliko požara, smanjenje sredstava i proterivanje učenjaka. Nova biblioteka na obali otvorena je 2002.

Aleksandrijski svetionik bio je jedno od sedam svetskih čuda i visok preko sto metara. Srušili su ga zemljotresi, a njegovi blokovi su ugrađeni u tvrđavu Kajtbaj koja danas stoji na istom mestu.

Eratosten je oko 240. pre nove ere izmerio obim Zemlje polazeći od toga da u Asuanu u podne letnjeg solsticija sunce ne pravi senku u bunaru. Greška mu je bila oko dva procenta.

Asuanska brana je zaustavila godišnje plavljenje Nila koje je hiljadama godina naplavljivalo mulj po njivama. Zemlja se od tada đubri veštački, a mulj se taloži na dnu Naserskog jezera.

Plava rupa kod Dahaba je vertikalna jama duboka sto metara, sa prolazom ka otvorenom moru na šezdesetak metara dubine. To je jedno od najopasnijih ronilačkih mesta na svetu. Spomen-ploče na obali su za ronioce koji su pokušali da prođu kroz taj prolaz.

Dahab je do osamdesetih bio beduinsko ribarsko selo, a ime na arapskom znači zlato. Beduini plemena Muzeina i danas žive u severnom delu mesta.

Hurgada je osnovana početkom dvadesetog veka kao naselje uz naftna polja. Turizam je počeo tek osamdesetih, pa je grad za četrdeset godina narastao sa nekoliko hiljada na preko dvesta hiljada stanovnika.

Crveno more nastaje razdvajanjem dve tektonske ploče i širi se oko centimetar godišnje. Za nekoliko miliona godina biće okean, a Afrika i Arabija će biti mnogo dalje jedna od druge.

Velika piramida je bila najviša građevina na svetu skoro četiri hiljade godina, dok je nije prestigla katedrala u Linkolnu. Stranice su joj orijentisane prema stranama sveta sa greškom manjom od jedne dvadesetine stepena.

Kleopatra je vremenski bliža otvaranju prve prodavnice pica nego izgradnji Velike piramide. Piramida je sagrađena oko 2560. pre nove ere, a Kleopatra je živela u prvom veku pre nove ere.

Luksor stoji na mestu Tebe, prestonice Egipta u doba Novog carstva. U njemu i oko njega je toliko spomenika da se ponekad kaže da je trećina svetskog antičkog nasleđa na tom potezu.

Grobnicu Tutankamona je Hauard Karter našao 1922. skoro netaknutu, jer je bila zatrpana šutom iz gradnje kasnije grobnice iznad nje. Iz nje je izvađeno preko pet hiljada predmeta i za katalogizaciju je trebalo deset godina.

Crveno more je toplo i slano celu godinu jer se u njega sa okolnih pustinja ne uliva nijedna reka. Zbog toga je voda izuzetno bistra, a koralni greben u njemu ima preko hiljadu vrsta riba.

Sinajsko poluostrvo je bilo pod izraelskom upravom od 1967. do 1982. Šarm el Šeik je tada bio malo naselje; kao odmaralište je izgrađen tek posle povratka Egiptu.

Johanezburg je nastao 1886. posle otkrića zlata i za deset godina narastao na sto hiljada ljudi. To je najveći grad na svetu koji ne leži ni na reci, ni na jezeru, ni na moru. Postoji samo zbog rude ispod sebe.

Pedesetak kilometara od grada je Kolevka čovečanstva, gde je nađeno oko četrdeset odsto svih poznatih fosila ljudskih predaka. Među njima je i Mala stopala, skoro potpun skelet star preko tri miliona godina.

Stolna gora je stara oko šest stotina miliona godina — starija je od Himalaja, Alpa i Stenovitih planina zajedno. Na njoj raste preko hiljadu tri stotine biljnih vrsta, više nego u celoj Britaniji.

Kejptaun je 2018. bio nekoliko meseci od dana kad bi mu voda potpuno presušila. Potrošnja je ograničena na pedeset litara po čoveku dnevno, grad je prepolovio potrošnju, i taj dan nikad nije došao.

Kruger je otprilike veličine Izraela — dva miliona hektara, sa preko sedam stotina kilometara asfaltiranih puteva. Kroz njega se može voziti sopstvenim autom, bez vodiča, što je u Africi retkost.

U parku živi oko dvadeset hiljada slonova, a jedan odrasli dnevno pojede do sto pedeset kilograma biljaka i popije dvesta litara vode. Zbog toga se broj slonova prati i ograničava. Previše slonova pretvara šumu u savanu.

Amboseli je najbolje mesto na svetu za fotografiju slona ispod Kilimandžara, iako je planina u susednoj Tanzaniji. Voda u parku dolazi upravo sa nje. Otopljeni sneg putuje pod zemljom i izbija u močvarama.

U Amboseliju se slonovi prate pojedinačno od 1972, u jednom od najdužih istraživanja divljih životinja ikada. Poznato je preko hiljadu i po slonova po imenu, sa rodoslovom kroz nekoliko generacija.

U šumi Kaja Kinondo iznad plaže Dijani žive kolobus majmuni sa belim repom, kojih je ostalo nekoliko stotina. Šuma je sveto mesto naroda Midžikenda i na Uneskovoj je listi, a ulazi se uz pratnju starešine.

Duž Dijanija ide koralni greben koji lomi talase, pa je voda unutar njega mirna i plitka. Za vreme oseke se do grebena hoda po pesku, a plima ga prekrije za nekoliko sati.

Lamu je najstarije neprekidno naseljeno svahili naselje, staro preko sedam vekova, i na Uneskovoj je listi. U gradu skoro da nema automobila. Prevoz su magarci, kojih ima na hiljade.

Rezbarena drvena vrata su znak imućstva na svahili obali i prave se vekovima po istim šablonima. Šiljci na njima su preuzeti iz Indije, gde su služili da odbiju slonove. Na Lamuu slonova nema, ali su šiljci ostali.

Velika seoba je kretanje oko milion i po gnuova i nekoliko stotina hiljada zebri i gazela u krug između Serengetija i Mare. Nema vođu ni rutu. Krdo prati kišu, pa se datum prelaska reke svake godine razlikuje.

Masai vode stoku kroz iste pašnjake vekovima i ne love divljač, pa lavovi i krda žive uz njihova sela. Zbog toga rezervat i danas graniči sa naseljenom zemljom bez ograde.

Tvrđavu Isus u Mombasi podigli su Portugalci 1593. i za sto godina je devet puta menjala gospodara. Jedna opsada je trajala trideset tri meseca i završila se tako što je u tvrđavi ostalo trinaest živih.

Svahili je nastao na ovoj obali mešanjem bantu jezika sa arapskim, kroz vekove trgovine preko okeana. Danas ga govori preko sto miliona ljudi i jedan je od zvaničnih jezika Afričke unije.

Najrobi je jedini glavni grad na svetu sa nacionalnim parkom unutar gradskih granica. Lavovi i nosorozi žive sedam kilometara od poslovnog centra, a na fotografijama se iza žirafe vide neboderi.

Grad je 1899. nastao kao skladište pri gradnji železnice od Mombase do Ugande. Ime dolazi od masajskog izraza za hladnu vodu, po potoku koji je tu tekao.

Ait Ben Hadu je bio dekor za Lorensa od Arabije, Gladijatora, Mumiju i Igru prestola. Nekoliko građevina koje danas izgledaju kao deo sela zapravo su ostaci filmskih kulisa.

Ceo ksar je od nabijene zemlje pomešane sa slamom, bez ijedne pečene cigle. Zidovi se posle svake jače kiše krune, pa se selo obnavlja isto onako kako je i sagrađeno. Svake godine iznova.

Džimi Hendriks je 1969. proveo nekoliko dana u Esauiri, a Orson Vels je tu 1951. snimao Otela. Kastelo Real u luci je bio dekor za uvodnu scenu filma koji je osvojio Zlatnu palmu.

Esauira je vekovima bila glavna luka za izvoz purpurne boje dobijene od morskih puževa sa obližnjih ostrva. Rimljani su je zvali Mogador i odatle su bojili toge senatora.

Univerzitet Al Karavijin u Fesu osnovala je 859. godine žena, Fatima al Fihri. Ginisova knjiga ga vodi kao najstariji univerzitet na svetu koji neprekidno radi.

Medina u Fesu ima oko devet hiljada ulica i najveća je gradska zona bez automobila na svetu. Roba se i danas prenosi magarcima, jer kroz većinu prolaza ne prolazi ništa šire.

Film Kazablanka snimljen je u Holivudu i nijedan kadar nije snimljen u gradu. Bar Rikovo mesto, koji danas radi u Kazablanki, otvoren je 2004. po ugledu na dekor iz filma.

Džamija Hasana II delom stoji nad morem, a minaret joj je visok 210 metara — jedan od najviših na svetu. Pod dela molitvenog prostora je staklen, pa se ispod njega vidi voda.

Zidine Marakeša i većina starog grada zidani su od nabijene crvene zemlje, ne od cigle. Odatle i boja po kojoj se grad zove crvenim, a zemlja se za obnovu i danas kopa u okolini.

Trg Džema el Fna je na Uneskovoj listi nematerijalnog nasleđa — ne zbog zgrada, nego zbog pripovedača, muzičara i vidara koji na njemu rade vekovima. To je bio jedan od prvih upisa te vrste, 2001.

Erg Šebi kod Merzuge ima dine visoke do sto pedeset metara, a nastale su od peska koji vetar donosi sa stotine kilometara. Cela peščana oblast je izuzetak: skoro cela Sahara je kamenita, ne peskovita.

Sahara nije oduvek bila pustinja. Pre šest do deset hiljada godina bila je savana sa jezerima i krdima, a satelitski snimci i danas pokazuju korita reka pod peskom.

Hasanova kula je trebalo da bude minaret najveće džamije na svetu. Gradnja je stala 1199. kad je sultan umro, pa je od nje ostala kula od 44 metra i polje od preko dve stotine stubova bez krova.

Rabat je glavni grad Maroka od 1912, kad su ga Francuzi izabrali umesto Feza. Do tada je zemlja imala četiri carska grada koja su se smenjivala kao prestonice, po tome koja je dinastija vladala.

Sefšauen je plav tek od dvadesetog veka. Objašnjenja idu od jevrejskih izbeglica koje su boju donele tridesetih, preko verovanja da plavo tera komarce, do toga da hladi zidove; nijedno nije jedino tačno.

Grad je osnovan 1471. kao utvrđenje protiv Portugalaca. Do 1920. hrišćanima je ulaz bio zabranjen, pa je Sefšauen bio jedno od poslednjih zatvorenih mesta u Maroku.

Ime Flik an Flak nema veze ni sa francuskim ni sa kreolskim — izvedeno je iz holandskog Fried Landt Flaak, što znači slobodna ravna zemlja. Holanđani su ostrvo držali u sedamnaestom veku i ostavili nekoliko imena.

Zapadna obala Mauricijusa je u zavetrini pasata, pa je najsuvlji i najmirniji deo ostrva. Zbog toga se zalasci sunca gledaju odavde, a kiša pada na drugoj strani ostrva.

Mauricijus je okružen koralnim grebenom koji lomi okeanske talase, pa je voda u lagunama kod Grand Bea mirna kao u bazenu. Greben je jedan od najdužih neprekinutih na svetu.

Grand Be je do šezdesetih bio ribarsko selo. Ime na francuskom znači veliki zaliv, a današnje odmaralište je izraslo tek pošto je ostrvo 1968. steklo nezavisnost.

Il o Serf je ostrvo unutar lagune, zaklonjeno grebenom sa svih strana. Zbog toga je voda oko njega plitka i topla cele godine, i vidljivost pod vodom ide i preko trideset metara.

Ime znači ostrvo jelena, po jelenima koje su Holanđani doneli u sedamnaestom veku. Jelena tamo odavno nema, ali je ime ostalo.

Le Morn je na Uneskovoj listi kao spomenik odbeglim robovima. Po predanju su se na vrhu krili, a kad je 1835. došla policija da javi da je ropstvo ukinuto, mislili su da su došli po njih i skočili sa litice.

Sa vazduha se ispod Le Morna vidi takozvani podvodni vodopad — pesak i mulj koji struje povlače preko ivice podmorskog platoa. To je optička varka, ali kretanje peska je stvarno.

Port Luj je 1735. osnovao francuski guverner kao luku na putu za Indiju. Mauricijus su redom držali Holanđani, Francuzi i Britanci, i svaki je ostavio jezik. Otud kreolski, francuski i engleski u istoj rečenici.

Mauricijska plava marka iz 1847. je jedna od najskupljih poštanskih marki na svetu. Odštampana je greškom sa natpisom Post Office umesto Post Paid, a nekoliko sačuvanih primeraka čuva se u Blue Penny muzeju u Port Luju.

Sedmobojna zemlja u Šamarelu je niz dina u sedam nijansi, od crvene do ljubičaste. Boje dolaze od vulkanske stene koja se raspala u minerale različite gustine, pa se posle kiše same razdvoje umesto da se pomešaju.

U Šamarelu se pravi rum od svežeg soka šećerne trske, a ne od melase kao većina ruma na svetu. Taj postupak, rhum agricole, koristi se skoro isključivo na ostrvima Indijskog okeana i francuskim Karibima.

Etoša pan je isušeno jezero veliko oko pet hiljada kvadratnih kilometara, toliko belo da se vidi iz svemira. Vodu drži samo nekoliko nedelja godišnje, a ostatak vremena je slana kora.

U sušnom delu godine životinje se skupljaju oko nekoliko izvora, pa se safari ovde svodi na to da se sedne kraj pojila i čeka. Neki od izvora su osvetljeni noću, kad dolaze nosorozi.

Fiš River kanjon je drugi po veličini na svetu, posle Velikog kanjona — dug sto šezdeset kilometara, dubok do pet stotina pedeset metara. Reka na dnu većinu godine ne teče, nego stoji u lokvama.

Kanjon se otvara samo od maja do septembra, jer je leti prevruće za pešačenje. Staza kroz njega duga je osamdeset pet kilometara i pređe se za četiri do pet dana, bez ijedne tačke za odustajanje.

Obala kostura ime je dobila po olupinama brodova i kitovim kostima duž peska. Magla i podvodne struje su vekovima nasukavale brodove, a preživeli bi izašli na obalu i našli pustinju bez vode.

Na toj obali živi kolonija foka sa desetinama hiljada jedinki, koje se hrane u hladnoj Benguela struji. Struja donosi hranu sa dna okeana i razlog je zašto je more ovde puno života a kopno prazno.

Dine u Sosusvleju su među najvišim na svetu, do tri stotine metara. Pesak je crven jer se gvožđe u njemu oksidiralo milionima godina. Što je dina starija, to je crvenija.

Mrtva stabla u Dedvleju stoje već oko devet stotina godina i nisu istrulela. Vazduh je toliko suv da drvo ne može da se raspadne, pa su ostala tamo gde su se osušila kad je reka promenila tok.

Svakopmund izgleda kao nemački primorski grad zato što to i jeste bio — osnovan je 1892. kao glavna luka Nemačke Jugozapadne Afrike. Nemački se i danas čuje na ulici, a pekare prodaju štrudlu.

Grad je na mestu gde pustinja izlazi na hladan Atlantik, pa se skoro svako jutro spusti gusta magla. Magla je jedini izvor vode za biljke i insekte u toj pustinji. Neke bube je hvataju leđima.

Namibija je jedina afrička zemlja u kojoj je nemački bio zvaničan jezik, a danas je zvaničan engleski — iako ga kao maternji govori manje od jedan odsto stanovnika. Izabran je 1990. baš zato što nije bio ničiji.

U Vindhuku se pivo i danas kuva po nemačkom zakonu o čistoći iz 1516, iako u Namibiji takav propis ne postoji. Pivara ga poštuje dobrovoljno, kao nasleđe iz kolonijalnog perioda.

Aruša leži skoro tačno na pola puta između Kaira i Kejptauna. Grad je polazna tačka za Serengeti, Ngorongoro i Kilimandžaro, pa kroz njega prođe skoro svaki safari u severnoj Tanzaniji.

U Aruši je od 1994. do 2015. radio Međunarodni krivični sud za Ruandu. Grad je zbog toga postao sedište nekoliko regionalnih institucija i zovu ga diplomatskom prestonicom istočne Afrike.

Dar es Salam na arapskom znači kuća mira. Grad je 1865. osnovao sultan Zanzibara kao letnju rezidenciju, a ime je dao mestu koje je do tada bilo ribarsko selo Mzizima.

Dar es Salam je jedan od najbrže rastućih gradova na svetu — po projekcijama Ujedinjenih nacija imaće preko deset miliona stanovnika do 2030. Glavni grad Tanzanije je od 1996. zvanično Dodoma, ali vlada je i dalje uglavnom ovde.

Na Kilimandžaru se za nekoliko dana hoda prođe kroz pet klimatskih pojaseva — od tropske šume do arktičke pustinje na vrhu. To je isto što i put od ekvatora do polarnog kruga, sabijen u pedesetak kilometara.

Kilimandžaro je najviša samostojeća planina na svetu — ne pripada nijednom vencu, nego se sam diže iz ravnice do 5895 metara. Led na vrhu se od 1912. smanjio za preko osamdeset odsto.

Ngorongoro je najveća neprekinuta vulkanska kaldera na svetu, široka dvadeset kilometara i duboka šest stotina metara. Nastala je kad se vulkan visok kao Kilimandžaro urušio sam u sebe.

U klisuri Olduvaj, na ivici zaštićene oblasti, Meri i Luis Liki su pedesetih našli alatke i fosile stare skoro dva miliona godina. Ti nalazi su prvi pokazali da je čovečanstvo nastalo u Africi.

Na severu Zanzibara razlika između plime i oseke je mala, pa se u Nungviju kupa ceo dan — za razliku od istočne obale, gde se more povuče stotinama metara. Zbog toga su ovde i brodogradilišta dau jedrenjaka.

Dau jedrenjaci se u Nungviju i danas prave ručno, bez nacrta, po pamćenju. Isti oblik broda plovio je Indijskim okeanom preko hiljadu godina, noseći robu između Afrike, Arabije i Indije uz monsunske vetrove.

Serengeti na masajskom znači beskrajna ravnica. Park pokriva skoro petnaest hiljada kvadratnih kilometara i ima najveću koncentraciju krupnih sisara na svetu.

Trava u Serengetiju raste na vulkanskom pepelu iz Ngorongora, koji je bogat mineralima ali plitak, pa drveće ne može da se ukoreni. Zbog toga je ravnica bez drveća. I zbog toga je krda mogu preći bez zaklona.

Zanzibar je 1896. vodio najkraći rat u istoriji — trajao je između trideset osam i četrdeset pet minuta. Britanski brodovi su bombardovali palatu, sultan je pobegao, i sve je bilo gotovo pre podneva.

Fredi Merkjuri je rođen u Stoun Taunu 1946. kao Faruk Bulsara. Porodica je ostrvo napustila 1964, za vreme revolucije, i preselila se u Englesku.

Sinagoga El Griba na Džerbi je najstarija u Africi i po predanju je podignuta u šestom veku pre nove ere, posle rušenja Prvog hrama. Jevrejska zajednica na ostrvu postoji neprekidno od tada.

Homer je Džerbu opisao kao ostrvo lotofaga, na kom su Odisejevi ljudi jeli plod od kog su zaboravili odakle su. Meštani i danas pokazuju drvo za koje kažu da je to.

Amfiteatar u El Džemu primao je oko trideset pet hiljada gledalaca, u gradu koji ih danas ima dvadesetak hiljada. Treći je po veličini u rimskom svetu i bolje je očuvan od Koloseuma.

U amfiteatru su snimane scene za Gladijatora i za Život Brajanov Montipajtonovaca. Danas se u njemu leti održava festival simfonijske muzike.

Vila Sebastijan u Hamametu je tridesetih bila okupljalište evropskih umetnika, među njima i slikara Pola Klea. Danas je kulturni centar sa amfiteatrom u vrtu.

Medina u Hamametu je mala, sa zidinama koje izlaze pravo na more. Zbog toga je Hamamet i postao prvo tunisko primorsko odmaralište, još tridesetih, pre nego što je turizam uopšte postojao kao industrija.

Plavo i belo u Sidi Bu Saidu propisao je 1915. francuski baron Rodolf d'Erlanže, koji je tu živeo. Od tada je zabranjeno bojiti kuće bilo kako drugačije, i pravilo i danas važi.

U Sidi Bu Saidu su boravili Pol Kle, Avgust Make i Simon de Bovoar. Kleovo putovanje u Tunis 1914. smatra se prelomnim za njegov odnos prema boji.

Ribat u Susi iz osmog veka je utvrđeni manastir — istovremeno vojna kula i mesto za molitvu. Sa njegove kule se osmatralo more zbog vizantijskih brodova.

Ispod Suse je preko pet kilometara ranohrišćanskih katakombi sa oko petnaest hiljada grobova. Otvoren je samo kratak deo, ostatak je zatvoren zbog urušavanja.

Kod Tozera su snimane pustinjske scene Ratova zvezda. Deo kulisa za Lukovu kuću i danas stoji u pesku kod Nefte, a lokalni vodiči do njih voze terencima.

Šot el Džerid pored Tozera je slano jezero od oko sedam hiljada kvadratnih kilometara, koje se leti potpuno osuši u belu koru. Deo mu je ispod nivoa mora, a preko njega vodi put nasut kroz sredinu.

Kartagina, na kraju gradske železnice iz centra Tunisa, bila je Rimu ravnopravan protivnik tri rata. Rimljani su je 146. pre nove ere sravnili, pa je vek kasnije sami obnovili kao rimski grad.

Muzej Bardo u Tunisu ima najveću zbirku rimskih mozaika na svetu. Smešten je u nekadašnjoj beogovoj palati, pa mozaici stoje pod plafonima ukrašenim u osmanskom stilu.

Kupola atomske bombe je jedina zgrada ostavljena onakva kakva je bila 6. avgusta 1945. Stajala je skoro tačno ispod eksplozije, pa je pritisak išao pravo nadole i zidovi su ostali. Sve okolo je sravnjeno.

U parku mira stoji spomenik sa hiljadama papirnih ždralova, koje ljudi šalju iz celog sveta. Vezan je za Sadako Sasaki, devojčicu koja je posle bombe obolela od leukemije i savijala ždralove verujući da će hiljadu doneti ozdravljenje.

Kjoto je bio na spisku ciljeva za atomsku bombu 1945, ali ga je američki ministar rata Henri Stimson skinuo sa liste. Bio je tamo na medenom mesecu i insistirao je da se grad poštedi.

Zlatni paviljon koji se danas vidi sagrađen je 1955. Original iz četrnaestog veka spalio je 1950. mladi monah, a slučaj je Jukio Mišima pretvorio u roman koji se i danas čita.

Jeleni u Nari su zaštićeni kao nacionalno prirodno blago i slobodno se kreću gradom. Naučili su da se klanjaju ljudima da bi dobili keks. Pokret su preuzeli od posetilaca, ne od dresera.

Todaidži je vekovima bio najveća drvena građevina na svetu, a sadašnja verzija iz 1709. je za trećinu manja od originala. Unutra je bronzani Buda visok petnaest metara, izliven u osmom veku od gotovo sve raspoložive bronze u zemlji.

Osaka se zove kuhinjom nacije, a lokalna reč kuidaore znači upropastiti se jelom. Takojaki i okonomijaki su odavde, i oba se prave na ploči pred gostom.

U Osaki se na pokretnim stepenicama stoji desno, a u Tokiju levo. Razlika se obično objašnjava Svetskom izložbom 1970, kad je Osaka preuzela međunarodni običaj, dok je Tokio zadržao svoj.

Tokijske ulice uglavnom nemaju imena. Adresa se sastoji od kvarta, bloka i broja zgrade po redosledu kojim je sagrađena, pa dve susedne kuće mogu imati brojeve koji nemaju veze jedan sa drugim.

Tokio je do 1868. bio Edo, a u osamnaestom veku je sa milion stanovnika bio najveći grad na svetu. Kad je car preselio prestonicu iz Kjota, gradu je promenjeno ime u Istočna prestonica, što Tokio i znači.

U Čengduu je najveći centar za uzgoj džinovskih pandi na svetu. Panda se rađa ružičasta, gola i teška oko sto grama — otprilike hiljaditi deo težine majke — nijedan drugi placentalni sisar ne rađa toliko sitno mlade u odnosu na sebe.

Sečuanski biber ne peče nego trne. Sadrži jedinjenje koje nadražuje nerve za dodir, pa se oseća kao lagana struja na usnama. Ljutina dolazi od čilija, koji je u Kinu stigao tek u sedamnaestom veku.

Brda oko Guilina su ostaci krečnjačkog masiva koji je kiša razjedala tri stotine miliona godina. Ostali su samo najtvrđi delovi, koji stoje kao stubovi nasred ravnice.

Predeo sa reke Li štampan je na kineskoj novčanici od dvadeset juana. Tačno mesto se nalazi kod sela Singping i ljudi tamo dolaze da uporede novčanicu sa pogledom.

Zabranjeni grad ima 980 zgrada i skoro devet hiljada prostorija, i pet vekova u njega nije smeo da uđe niko bez carevog odobrenja. Otvoren je za javnost tek 1925.

Priča da se Kineski zid vidi iz svemira golim okom nije tačna. Zid je širok nekoliko metara i iste je boje kao teren oko njega; kineski astronaut Jang Livej je 2003. potvrdio da ga nije video.

Velika pagoda divlje guske sagrađena je 652. da bi se u njoj čuvali spisi koje je monah Suenzang doneo iz Indije. Njegov put od sedamnaest godina postao je osnova za Putovanje na Zapad, jedan od četiri velika kineska romana.

Sijan je bio istočni kraj Puta svile i prestonica trinaest kineskih dinastija. Gradske zidine iz četrnaestog veka duge su skoro četrnaest kilometara i po njima se vozi bicikl.

Voz na magnetnom jastuku od Šangaja do aerodroma bio je od 2004. do 2021. najbrži putnički voz u redovnom saobraćaju, sa 431 kilometrom na sat. Od maja 2021. vozi najviše 300 i trideset kilometara pređe za osam minuta i deset sekundi.

Šangaj je između 1937. i 1941. primio oko dvadeset hiljada jevrejskih izbeglica iz Evrope, jer je bio jedno od retkih mesta na svetu za koje nije trebala viza. Četvrt u kojoj su živeli i danas se obilazi.

Ajutaja je u sedamnaestom veku imala oko milion stanovnika i bila je među najvećim gradovima na svetu. Burmanska vojska ju je 1767. spalila, pa je prestonica preseljena tamo gde je danas Bangkok.

U Vat Mahatatu je kamena glava Bude uhvaćena u korenje smokvinog drveta. Glava je pala sa kipa posle razaranja, a drvo je za dva veka izraslo oko nje.

Puno ime Bangkoka na tajlandskom ima 168 slova i najduže je ime grada na svetu. Meštani grad zovu Krung Tep, što je prva reč tog imena i znači grad anđela.

Bangkok tone oko centimetar godišnje jer je sagrađen na mekom mulju iz koga se decenijama crpela podzemna voda. Delovi grada su danas ispod nivoa mora.

Čijang Maj je 1296. osnovan kao prestonica kraljevstva Lana, koje je bilo nezavisno od Sijama vekovima. Stari grad je i danas kvadrat opasan zidom i jarkom, tačno onakav kakav je zamišljen.

Doi Inthanon iznad grada je najviši vrh Tajlanda, 2565 metara. Na njemu zimi temperatura pada ispod nule, što je jedino mesto u zemlji gde se to redovno dešava.

Krečnjačke stene koje izlaze pravo iz mora ostaci su koralnog grebena starog oko 300 miliona godina. More ih potkopava pri dnu, pa mnoge stoje uže dole nego gore.

Zaliv Maja na obližnjem Fi Fi Leu proslavio je film Plaža iz 2000. Turizam ga je toliko oštetio da je 2018. zatvoren na četiri godine da bi se koral oporavio.

Puket je bogatstvo stekao rudnicima kalaja, ne turizmom. Kinesko-portugalske kuće u starom gradu podigli su rudarski trgovci u devetnaestom veku, i po njima se grad danas i obilazi.

Vegetarijanski festival u oktobru traje devet dana i uključuje probadanje obraza i hodanje po žaru. Doneli su ga kineski rudari u devetnaestom veku i drži se do danas.

Hanoj je 2010. proslavio hiljadu godina od osnivanja. Hoan Kjem jezero u centru vezano je za legendu o kralju kome je kornjača iz jezera dala mač za rat protiv Kineza i posle pobede ga uzela nazad.

Kroz jednu ulicu u centru Hanoja voz prolazi nekoliko puta dnevno, na nekoliko desetina centimetara od zidova kuća. Ljudi sklone stolice, voz prođe, i kafići se vrate na ulicu.

Tuneli u Ku Čiju kod Ho Ši Mina prostiru se na oko dvesta pedeset kilometara, na tri nivoa. U njima se živelo godinama. Imali su bolnice, kuhinje i radionice, a dim iz kuhinja izvođen je kilometrima dalje.

Ban mi sendvič je nastao spajanjem francuskog bageta i vijetnamskih dodataka posle kolonijalnog perioda. Vijetnamska verzija se pravi sa pirinčanim brašnom u testu, pa je kora tanja i lakša od francuske.

Hoi An je bio jedna od najvažnijih luka jugoistočne Azije sve dok se reka nije zamuljila u devetnaestom veku. Grad je zato prestao da se menja i ostao onakav kakav je bio — što je razlog zašto je danas na Uneskovoj listi.

Japanski most iz šesnaestog veka ima hram ugrađen u sredinu i čuvaju ga kipovi majmuna na jednom i pasa na drugom kraju. Most je odštampan na vijetnamskoj novčanici od dvadeset hiljada donga.

Pirinčane terase oko Sape kopane su rukom kroz vekove i penju se uz padine do preko hiljadu metara. Svaka terasa mora biti savršeno vodoravna da bi voda stajala, pa se nivelisale bez ijednog instrumenta.

U okolini Sape živi nekoliko planinskih naroda, među njima Hmonzi i Dao. Francuzi su Sapu 1922. napravili kao letovalište za kolonijalne činovnike koji su bežali od vrućine u delti.

U zalivu je oko 1600 krečnjačkih ostrva, ostataka masiva koji je more razjedalo dvadeset miliona godina. Skoro nijedno nije naseljeno, jer su stene prestrme za bilo kakvu gradnju.

U zalivu su vekovima živela plutajuća ribarska sela, sa kućama na splavovima i školom na vodi. Većina je iseljena posle 2014. zbog zaštite zaliva, a nešto ih je ostalo kao radionice i uzgajališta.

Bariloče je poznat po čokoladi zato što su ga naselili švajcarski, nemački i austrijski doseljenici krajem devetnaestog veka. Glavna ulica danas ima desetine čokolaterija, a grad ima i festival čokolade za Uskrs.

Nacistički oficir Erih Priebke živeo je u Bariločeu skoro pedeset godina pod svojim imenom, kao direktor nemačke škole. Otkriven je 1994. u televizijskom intervjuu i izručen Italiji.

Knjižara El Ateneo Grand Splendid smeštena je u pozorištu iz 1919, sa ložama u kojima se čita i pozornicom na kojoj je kafe. Redovno se navodi kao najlepša knjižara na svetu.

Groblje Rekoleta je grad u malom, sa preko četiri hiljade mauzoleja duž popločanih ulica. U njemu je sahranjena Eva Peron, čije je telo posle njene smrti četrnaest godina ležalo u Milanu, sahranjeno pod tuđim imenom.

Vinogradi oko Mendose leže na osamsto do hiljadu petsto metara, među najvišima na svetu. Kiše skoro da nema, pa se loza zaliva kanalima koje su iskopali još narodi pre dolaska Španaca.

Akonkagva kod Mendose je najviši vrh van Azije, 6961 metar. Na vrh se može popeti bez tehničke opreme, ali polovina onih koji pokušaju ne stigne. Zbog visine, ne zbog terena.

Ušuaja je najjužniji grad na svetu i odatle polazi većina brodova za Antarktik. Do 1947. je bila kažnjenička kolonija, a zgrada zatvora je danas muzej.

U decembru se ovde smrkne oko jedanaest uveče, a svane u četiri ujutru. Zimi je obrnuto: dan traje sedam sati, a sneg pada u julu.

Vodopadi Iguasu imaju između 150 i 300 pojedinačnih slapova, zavisno od vodostaja. Kad ih je videla, Eleanor Ruzvelt je navodno rekla samo: „Jadna Nijagara“.

Na sat vožnje odatle je tromeđa Brazila, Argentine i Paragvaja, obeležena obeliscima u tri boje na tri obale. Vodopadi su podeljeni između prve dve zemlje, pa se gledaju sa dve strane i to su dva različita pogleda.

Opera u Manausu sagrađena je 1896. usred prašume, od italijanskog mermera i francuskog stakla, novcem od kaučuka. Sve je dovezeno brodom hiljadu i po kilometara uzvodno Amazonom.

Brazilski monopol na kaučuk srušio je 1876. Englez Henri Vikam, koji je iz Amazona izneo sedamdeset hiljada semenki. Iz njih su nikle plantaže u Aziji, cena je pala, i Manaus je za deceniju ostao bez razloga za postojanje.

Rio de Žaneiro znači januarska reka, a nikakve reke tu nema. Portugalci su 1502. uplovili u zaliv Gvanabara u januaru i pomislili da je ušće reke. Ime je ostalo iako je greška ispravljena za nekoliko meseci.

Stepenište Selaron oblagao je čileanski slikar Horhe Selaron dvadeset tri godine, sve do smrti 2013. Na 215 stepenika su pločice iz preko šezdeset zemalja, koje su mu uglavnom slali ljudi koji su prošli tuda.

Crkva svetog Franje u Salvadoru iznutra je obložena drvorezom prekrivenim zlatnim listićima, kojih ima nekoliko stotina kilograma. To je jedan od najraskošnijih baroknih enterijera u Americi.

Kapoeira je nastala među robovima u Bahiji kao borilačka veština prerušena u ples, da bi se vežbala pred gospodarima. Zabranjena je bila do 1940, a danas je zaštićena kao brazilsko nasleđe.

Sao Paulo je 2007. zabranio reklamne bilborde u celom gradu. Preko petnaest hiljada panoa je uklonjeno za nekoliko meseci, i ispod njih su se ukazale zgrade koje decenijama niko nije video.

U državi Sao Paulo živi najveća japanska zajednica van Japana, oko milion i po ljudi. Prvi doseljenici su stigli brodom 1908. da rade na plantažama kafe.

Atakama je najsuvlja pustinja na svetu — na nekim meteorološkim stanicama kiša nikad nije zabeležena. Zbog toga su na njoj i najveći teleskopi na svetu: vazduh je toliko suv da skoro ne izobličava sliku zvezda.

Nasa u Atakami testira rovere za Mars, jer je tlo po sastavu najbliže marsovskom od svega na Zemlji. Na nekim delovima pustinje nije nađena nikakva bakterija.

Metro u Santjagu od 2018. najvećim delom radi na sunčevu i vetroelektričnu energiju. To je bio prvi metro na svetu koji se pretežno napaja iz obnovljivih izvora.

Muzej sećanja i ljudskih prava u Santjagu posvećen je žrtvama Pinočeove diktature. Otvoren je 2010, a palata La Moneda u kojoj je 1973. izvršen puč i danas je sedište predsednika.

Valparaiso je bio najvažnija luka na Pacifiku dok se 1914. nije otvorio Panamski kanal. Preko noći je izgubio razlog postojanja, i to je razlog zašto je centar ostao onakav kakav je bio.

Grad je na četrdeset brda, pa se kroz njega ide žičanim usponjačama iz devetnaestog veka. Od nekadašnjih tridesetak radi manje od polovine, a neke su proglašene za spomenike.