Prestonica na Vltavi, drugi grad Moravske, banjski grad s filmskim festivalom i gradić savijen oko reke — u zemlji koja i dalje plaća krunama
Češka ovde znači osam mesta koja se ne uklapaju u jedan tip putovanja: Prag je prestonica i glavni međunarodni ulaz u zemlju, Brno i Olomouc su moravski gradovi s druge strane države, Češki Krumlov je gradić savijen oko rečne petlje, Karlovi Vari su banjski grad sa sopstvenim filmskim festivalom, Kutna Hora je izlet sa jednom jakom pričom, srebrom; Plzenj traži dva dana oko druge, piva; a Telč je najmanje od svih, trg pod UNESCO zaštitom i malo šta drugo. Skoro sve se stiže vozom iz Praga; izuzetak je Telč, koji je bliži Brnu.
Češka nije u evrozoni: plaća se u češka kruna (CZK), po kursu 1 € = 24,399 CZK, kartice svuda, gotovina van Praga. Za posetioca iz evrozone to znači jedno dodatno preračunavanje na svakoj cenovnoj tabli, i gotovinu u novčaniku pre nego što se ode iz Praga. Napojnica 10%, kaže se konobaru pri plaćanju.
Svako mesto ima svoju stranicu — šta ga čini posebnim i koliko ti treba da ga obiđeš.
Svih 277 mesta o kojima pišemo stoji na jednoj strani — suzi ih na kontinent, zemlju, cenu ili ono zbog čega putuješ.
Ista logika unapred važi i za autoput: plaća se vinjetom, vinjeta, elektronska preko edalnice.cz, na primer 12,30€ (10 dana). Kupuje se na sajtu ili u aplikaciji pre polaska; auto bez nje na autoputu dobija kaznu čim ga kamera snimi. Van autoputa, po gradovima i regionalnim putevima, vinjeta ne treba.
Bez auta, voz je kičma kretanja kroz zemlju, i ne vozi ga samo državni prevoznik: na pruzi Prag–Brno–Olomouc, uz České dráhy, voze i privatni RegioJet i Leo Express, pa se polazak i cena biraju kao kod avio-karte, između više prevoznika na istoj pruzi. Prag–Brno traje 2 h 30–37 min, Prag–Olomouc oko 2 h 15, oba direktno.
Ista pruga vodi i u drugu Češku: Prag nije cela zemlja, koja se deli na Bohemiju na zapadu i severu i Moravsku na istoku, gde su Brno i Olomouc. Razlika se oseća u akcentu, u vinu kao lokalnom piću umesto piva — južna Moravska je vinski region — i u broju posetilaca, koji u oba moravska grada ostaje daleko ispod praškog.
Pivo ovde je pre industrija nego folklor: Plzenj je 1842. dao prvo svetlo pivo tipa pilsner, danas poznato kao Pilsner Urquell, i taj stil je od tog grada preuzeo ceo svet. Češka decenijama drži svetski rekord u potrošnji piva po glavi stanovnika, a pivovare ostaju jedan od retkih proizvoda po kojima se zemlja prepoznaje van granica, kao ozbiljna izvozna stavka.
Praški orloj na Starom gradu je postavljen 1410. i treći je po starosti astronomski sat na svetu, ali najstariji koji i dalje radi. Napravio ga je časovničar Mikulaš iz Kadanja uz astronoma Jana Šindela.
Karlov univerzitet u Pragu osnovao je 1348. car Karlo IV, i to je najstariji univerzitet severno od Alpa i istočno od Francuske u tom trenutku — najstariji u čitavoj Centralnoj Evropi.
Dijakritici haček i čárka prvi put se predlažu u delu „Orthographia Bohemica” oko 1406, koje se pripisuje Janu Husu, tadašnjem rektoru Karlovog univerziteta — prva poznata pravopisna reforma predložena za neki slovenski jezik.
Kutna Hora je u srednjem veku, zahvaljujući srebrnim rudnicima, postala jedan od najvažnijih gradova Kraljevine Češke; tim novcem je podignuta katedrala Svete Varvare. Istorijsko jezgro grada je na UNESCO listi od 1995.
Franc Kafka je rođen u Pragu 1883. i ceo život je pisao na nemačkom, ne na češkom — grad u kom je živeo i grad na kom su smeštene njegove priče nisu isti jezik.
Baršunasta revolucija je trajala od 17. novembra do 29. decembra 1989, kad je Vaclav Havel izabran za predsednika — prelazak vlasti bez oružanog sukoba, otud i ime.
Redosled nije rang-lista nego predlog rute — svako od ovih mesta može da nosi ceo put.
Prestonica na dve obale Vltave: zamak i katedrala na brdu iznad jedne strane, Stari grad sa astronomskim satom na drugoj. Najveći aerodrom zemlje i jedini grad od osam sa metroom. Brno ima sopstveni aerodrom, ali samo dve celogodišnje linije.
Drugi grad zemlje i glavni grad Moravske, sa tvrđavom Špilberk na brdu iznad centra. Manje posećen od Praga, iako je vozom udaljen nepunih tri sata.
Gradić savijen oko petlje reke Vltave, sa zamkom koji gleda na ceo istorijski centar odozgo. Obiđe se peške za dan, ali je udaljeniji izlet nego moravski gradovi.
Banjski grad zapadne Češke, sa kolonadama iznad termalnih izvora i filmskim festivalom svakog leta. Blizu je granice sa Nemačkom, dalje od Moravske.
Univerzitetski grad Moravske sa baroknim stubom Svetog trojstva na glavnom trgu, pod UNESCO zaštitom. Manji i mirniji od Brna, sa sličnom vezom vozom iz Praga.
Grad u kom je 1842. skuvano prvo svetlo pivo tipa pilsner, i danas sedište pivovare koja tvrdi originalni recept. Blizu Praga, obično jednodnevni izlet.
Kratki odgovori na ono što se najčešće pita pre polaska.
Skoro: Prag i moravski gradovi su najbolji maj–jun i septembar, isto važi za Karlove Vari i Češki Krumlov. Izuzetak je Kutna Hora, koja radi duže i mirnije april–oktobar, duže radno vreme — rudnik i dvorci van tog perioda imaju kraće radno vreme.
Za autoput da: vinjeta, elektronska preko edalnice.cz, na primer 12,30€ (10 dana). Unutar Praga ne — grad ima metro i gust javni prevoz. Između gradova je voz glavna veza (Prag–Brno–Olomouc); auto najviše pomaže za izlete van tih linija.
U gradovima skoro svuda: kartice svuda, gotovina van Praga. Gotovina i dalje treba za manje pijace i krčme van tih mesta, i za napojnicu — 10%, kaže se konobaru pri plaćanju.
Nastavi dalje — ove destinacije i priče idu uz ovu.
Cela Češka stane u jedan upit — šest pitanja i znaš koje ti od njih leži.
Ostavi mejl i javimo ti se kad izađe nova destinacija ili priča.
Sve fotografije su sa Wikimedia Commons-a i koriste se pod licencom navedenom uz svaku.
