Zemlja koja se vozom pređe za pet sati, od bečke kafane do tirolske žičare — pa se bira redosled, a ne zemlja
Austrija se ne bira između grada i planine nego po redosledu i mesecu: istok, sa Bečom, radi cele godine, jezera samo leti, a Alpi imaju dve sezone i međusezonu između njih, kad žičare stoje. Između delova se ide vozom, pa se plan pravi po pruzi, a ne po mapi.
Istok — Beč, Vahau i Grac — ne zavisi od sezone; decembar mu dodaje adventske pijace, a januar i februar balove. Jezera se kupaju od juna do septembra, i to su meseci kad Salckamergut i Koruška imaju smisla. Planine imaju zimu za skijanje, od decembra do marta, i leto za staze, kad većina žičara u Tirolu radi od maja do oktobra. April i novembar su međusezona: žičare su na servisu, a deo planinskih koliba zatvoren. Otuda i odluka — ko putuje u aprilu ili novembru, bira gradove; ko hoće planinu i jezero u istom putu, ide od juna do septembra; ko hoće Beč i sneg, ide u decembru ili januaru.
Svako mesto ima svoju stranicu — šta ga čini posebnim i koliko ti treba da ga obiđeš.
Svih 277 mesta o kojima pišemo stoji na jednoj strani — suzi ih na kontinent, zemlju, cenu ili ono zbog čega putuješ.
Deset mesta na sajtu stoje na dve pruge. Zapadna ide Beč–Linc–Salcburg: Linc je sat i petnaest od Beča, Salcburg dva sata i dvadeset pet. Od Salcburga do Insbruka su dva puta — brži, oko dva sata, i onaj kroz Alpe preko Cel am Zea i Kicbila, pa ta dva mesta ne traže povratak. Halštat se radi iz Salcburga. Južna pruga ide Beč–Grac, dva sata i trideset pet, a od decembra 2025. Koralmskom prugom dalje do Klagenfurta za četrdesetak minuta. Zato plan ide linijom ili u krug — Beč, zapad, pa jug nazad u Beč — a ne zvezdasto iz prestonice.
Bečka kafanska kultura je 2011. upisana u austrijski registar nematerijalne kulturne baštine, koji vodi Austrijska komisija za UNESCO — ne na svetsku UNESCO listu. Opis u registru nabraja mermerne stolove, Tonetove stolice i stolove sa novinama, i kafanu zove mestom gde se troše vreme i prostor, a na računu je samo kafa.
Beč se snabdeva izvorskom vodom sa planina Raks i Šneberg, preko vodovoda otvorenog 1873, i to je ista voda koja teče iz slavine i iz česama na ulicama.
U Beču se svake godine održi više od 450 balova, najviše u januaru i februaru — od Operskog bala do balova struka i udruženja.
Unutar granica Beča je oko 700 hektara vinograda. Vinari toče sopstveno mlado vino u hojrigerima, točionicama na rubu grada, a otvoren hojriger se prepoznaje po zelenoj grani iznad ulaza.
Grosglokner, 3.798 metara, najviši je vrh Austrije. Put ispod njega, Grossglockner Hochalpenstrasse, radi od kraja aprila do početka novembra, zavisno od snega, i naplaćuje se posebno, mimo vinjete.
Hotel Sacher i poslastičarnica Demel sporili su se oko imena „originalna Sacher torta“ dok spor 1963. nije završen poravnanjem: hotel prodaje Original Sacher-Torte, a Demel Eduard-Sacher-Torte. Obe se i danas prodaju u centru Beča, svaka pod svojim imenom.
Redosled nije rang-lista nego predlog rute — svako od ovih mesta može da nosi ceo put.
Početak puta za skoro svakoga ko dolazi avionom, jer se odavde zemlja otvara vozom na zapad i na jug. Za onoga koga zanimaju muzeji, muzika i kafane više od prirode; ko dolazi zbog planina, Beču daje dan ili dva na početku ili kraju, ne ceo put.
Grad na čvorištu: odavde se ide u Salckamergut i na jug ka Cel am Zeu, a do Insbruka i Beča je dva do dva i po sata vozom. Za onoga ko hoće grad i jezera iz istog smeštaja — kao baza vredi više nego kao usputna stanica od jednog dana.
Za onoga kome je Salckamergut jedan dan. Železnička stanica je na drugoj obali jezera, pa se u selo stiže brodom. Ko hoće selo bez dnevnih grupa, spava u njemu ili dolazi prvim vozom.
Za onoga ko hoće Alpe bez automobila: grad je na glavnoj pruzi, a planina počinje iza poslednje ulice. Leti je baza za staze, zimi za skijanje; u aprilu i novembru, dok žičare stoje na servisu, gubi pola razloga za dolazak.
Za onoga ko iz Beča hoće jedan dan van grada koji nije planina: vinogradi na terasama, manastir Melk i Dunav, biciklom ili brodom. Melk i Krems su na dva kraja doline i oba imaju voz za Beč, pa se dolina prelazi u jednom smeru, bez vraćanja.
Za onoga ko leti hoće i jezero i sneg: glečer Kicštajnhorn iznad Kapruna ima žičaru cele godine, pa ovo mesto ne zavisi od međusezone kao ostatak Alpa. Stoji na pruzi Salcburg–Insbruk kroz planine, pa je stanica na putu, a ne izlet.
Austrija je 1918. iz carstva od pedeset miliona ljudi postala republika od šest miliona, praktično preko noći. Novoj državi je prvo ime bilo Nemačka Austrija, a ugovorom joj je zabranjeno da se pridruži Nemačkoj.
Semerinška železnica iz 1854. je prva planinska pruga u Evropi sagrađena normalnim kolosekom, sa tunelima i vijaduktima kroz teren za koji se mislilo da je neprohodan. Na Uneskovoj je listi i danas vozi redovne vozove.
Kratki odgovori na ono što se najčešće pita pre polaska.
Da, za sve autoputeve i brze puteve: deset dana je 12,80€, jedan dan 9,60€. Zamka je u kupovini onlajn — digitalna vinjeta koju potrošač kupi preko interneta važi tek od osamnaestog dana, zbog prava na odustanak; kupljena na pumpi, u trafici ili na naplatnoj stanici važi odmah. Od februara 2027. postoji samo digitalna. Grosglokner put i pojedini alpski tuneli naplaćuju se posebno.
Četiri dana su Beč sa danom u Vahauu. Nedelja je Beč tri dana, Salcburg sa Halštatom dva i Insbruk dva, sve vozom po zapadnoj pruzi. Deset dana dozvoljavaju i jug — Grac i Klagenfurt — pa se krug zatvara nazad u Beč.
Za gradove i glavne alpske baze ne: Beč, Linc, Salcburg, Insbruk, Kicbil, Cel am Ze, Grac i Klagenfurt su na pruzi, a Halštat ima stanicu sa brodom preko jezera. Auto ima smisla za Grosglokner put i za doline do kojih voz ne ide.
Nastavi dalje — ove destinacije i priče idu uz ovu.
Ostavi mejl i javimo ti se kad izađe nova destinacija ili priča.
Sve fotografije su sa Wikimedia Commons-a i koriste se pod licencom navedenom uz svaku.
