Zemlja duga 3.700 kilometara, u kojoj se krajnji jug gleda u decembru, a kitovi i sneg u avgustu
Argentina se ne bira kao jedna zemlja nego kao nekoliko putovanja: Buenos Ajres, vino oko Mendose, jezera oko Bariločea, lednici na krajnjem jugu i Ušuaja na kraju puta. Svaki deo ima svoje mesece, a između njih se leti — pa u dve nedelje staju Buenos Ajres i još dva dela, ne svi.
Krajnji jug — El Kalafate, El Čalten i Ušuaja — gleda se od novembra do marta, kad se pešači. Bariloče ima dve sezone: leto za jezera i staze, a zimu, od juna do septembra, za skijanje na Ceru Katedral; i Ušuaja zimi ima skijalište, Cerro Castor. Na poluostrvo Valdes se ide zimi, kad dolaze kitovi, a Vendimija, praznik berbe u Mendosi, pada početkom marta. Buenos Ajres je najprijatniji u proleće i jesen, od oktobra do decembra i od marta do maja. Iz toga slede kombinacije: ko putuje u januaru, radi jug i Bariloče bez snega; ko putuje u avgustu, radi Bariloče na skijama i Valdes sa kitovima, a lednike ostavlja za drugi put; mart spaja Mendosu i jug pred kraj sezone.
Svako mesto ima svoju stranicu — šta ga čini posebnim i koliko ti treba da ga obiđeš.
Svih 277 mesta o kojima pišemo stoji na jednoj strani — suzi ih na kontinent, zemlju, cenu ili ono zbog čega putuješ.
Mesta na sajtu vezuje Aeroparque, gradski aerodrom Buenos Ajresa: do Mendose i Bariločea je oko dva sata leta, do El Kalafatea tri, do Ušuaje tri i po. Međunarodni letovi sleću na Ezeizu, na drugom kraju grada, pa dolazak i domaći let isti dan znače prelazak između dva aerodroma. Jug se ne vraća preko Buenos Ajresa: El Kalafate i Ušuaja imaju direktan let od sat i dvadeset minuta, a Bariloče i El Kalafate od oko dva i po sata, pa se Patagonija radi kao jedna linija. Autobus ima smisla za kratke skokove, kao El Kalafate–El Čalten; od Buenos Ajresa do Bariločea vozi dvadesetak sati.
Ušuaja se predstavlja kao najjužniji grad na svetu i to je tačno ako se traži grad. Čileansko naselje Puerto Vilijams je južnije, ali je dugo bilo tretirano kao selo; Čile ga je 2019. proglasio gradom, pa spor traje i dalje.
Asado je i društveni događaj: meso ide na rešetku iznad žara, satima, i peče ga jedan čovek koji se zove asador i koga niko ne ometa. Argentina je decenijama među prvima na svetu po potrošnji govedine po stanovniku.
Tango je nastao krajem devetnaestog veka u lučkim četvrtima Buenos Ajresa i Montevidea, među doseljenicima, i dugo je bio smatran prostačkim. Prihvaćen je u salonima tek pošto je postao popularan u Parizu.
Restorani u Buenos Ajresu kuhinju za večeru otvaraju oko osam, a pune se posle devet, vikendom tek oko deset. Ko hoće sto bez rezervacije, dolazi rano — i večera među turistima.
Avenija 9. jula u Buenos Ajresu široka je oko 140 metara, sa po sedam traka u svakom smeru i paralelnim ulicama sa strane, i vodi se među najširim bulevarima na svetu. Prelazak pešice traži dva do tri ciklusa semafora, i to je normalno.
Patagonija je jedno od najbogatijih paleontoloških nalazišta na svetu. Patagotitan mayorum, jedan od najvećih poznatih dinosaurusa, otkriven je početkom 2010-ih u Čubutu pošto je radnik na farmi primetio kost koja viri iz zemlje; opisan je 2017.
Redosled nije rang-lista nego predlog rute — svako od ovih mesta može da nosi ceo put.
Glečer širok pet kilometara, sa čelom šezdesetak metara iznad jezera, do koga se stiže kolima i prilazi šetalištima — bez broda i bez planinarenja, pa je to jug za one koji ne pešače. Sa staza se čuje kako led puca i pada u vodu. Dugo je važio za stabilan, ali se od 2019. brzo stanjuje i povlači.
Zaselak osnovan 1985. da bi Argentina imala naselje na spornoj granici, danas planinarska baza zemlje. Za onoga ko dolazi da hoda: do Lagune de los Tres, ispod Fic Roja, ide se ceo dan, oko osam sati povratno. Tri sata je autobusom od El Kalafatea, pa izlet u danu ostane vožnja — ovde se spava.
Dolina duga sto pedeset kilometara u provinciji Huhuj, sa brdima u sedam boja i selima do tri hiljade metara, deo inkanskog puta i na UNESCO listi od 2003. Nije na liniji Patagonije nego traži poseban let na sever, pa je za onoga ko ima tri nedelje ili je jug već video. Visina se oseti odmah, pa se prvi dan ne planira ništa.
Zaliv u koji južni kit dolazi da se pari i teli, od juna do decembra; u julu i avgustu majke sa mladuncima prilaze obali, pa se kod Puerto Pirámidesa viđaju i bez broda. Za onoga ko putuje zimi i hoće deo Patagonije koji tada ima razlog. Baza je Puerto Madrin, sa svojim aerodromom.
Iste vodopade obe zemlje pokazuju drugačije: Brazil daje pogled, Argentina blizinu — staze se spuštaju među slapove, a vozić vodi do Đavolje grlotine, gde se stoji iznad ivice. Kao i Kebrada, nije usput nikuda: to je poseban let na sever i ceo dan, mokro do kože bez obzira na plan.
Argentina je ime dobila po latinskoj reči za srebro, iako srebra nikad nije bilo mnogo. Španci su verovali u priču o planini srebra u unutrašnjosti, koje tamo nije bilo. Ime je ostalo, planina nije nađena.
Led lednika Perito Moreno je između 1917. i 2019. više od dvadeset puta pregradio krak jezera Argentino: voda bi se podigla, pa probila most od leda uz prasak koji se čuo kilometrima.
Kratki odgovori na ono što se najčešće pita pre polaska.
Ne cela. Perito Moreno radi cele godine, samo sa kraćim radnim vremenom, a Bariloče i Ušuaja tada imaju skijašku sezonu. Zatvara se El Čalten: od maja do sredine oktobra ne radi većina smeštaja i restorana, a staze su pod snegom. Za pešačenje po jugu ostaje prozor od novembra do marta.
Dve nedelje su Buenos Ajres tri do četiri dana i dva dela po pet, na primer jug, sa El Kalafateom i El Čaltenom, i Bariloče, povezani direktnim letom. Tri nedelje dozvoljavaju treći deo — Mendosu, Ušuaju ili Iguasu. Za manje od deset dana uz Buenos Ajres ide jedan deo.
Za strance 29€; deca do šest godina ne plaćaju. Karta se kupuje unapred na sajtu uprave nacionalnih parkova, a drugi ulaz u roku od 72 sata košta pola — to je računica za onoga ko se na glečer vraća drugog dana.
Nastavi dalje — ove destinacije i priče idu uz ovu.
Cela Argentina stane u jedan upit — šest pitanja i znaš koje ti od njih leži.
Ostavi mejl i javimo ti se kad izađe nova destinacija ili priča.
Sve fotografije su sa Wikimedia Commons-a i koriste se pod licencom navedenom uz svaku.
