Zemlja duga hiljadu šesto pedeset kilometara, u kojoj sever i jug nikad nemaju istu sezonu
Vijetnam se ne planira kao jedna zemlja nego kao tri pojasa: sever, sredina i jug imaju kišu u različitim mesecima, pa se ne bira kad ići u Vijetnam nego u koji njegov deo u kom mesecu. Iz toga sledi i ruta — zemlja se prelazi jednom, u jednom smeru, i to letom, a ne kopnom.
Sever, sa Hanojem i Ha Longom, najbolji je od oktobra do aprila, a Sapa ima svoje mesece — maj, jun i septembar. Sredina, sa Hueom i Hoi Anom, suva je od januara do avgusta, a kišna od septembra do decembra, najgore u oktobru i novembru, kad tajfuni dovode poplave i ulice Hoi Ana budu pod vodom. Jug, sa Ho Ši Minom, deltom i Phu Quocom, suv je od novembra do aprila, a kiša od maja do oktobra dolazi kao kratki pljuskovi, ne kao ceo dan. Sva tri pojasa rade istovremeno samo u martu i početkom aprila. U julu i avgustu težište puta je sredina; u oktobru i novembru ona se preskače, pa se leti pravo sa severa na jug; od decembra do februara najbolji je jug.
Svako mesto ima svoju stranicu — šta ga čini posebnim i koliko ti treba da ga obiđeš.
Svih 277 mesta o kojima pišemo stoji na jednoj strani — suzi ih na kontinent, zemlju, cenu ili ono zbog čega putuješ.
Mesta na sajtu stoje na dva kraja i u sredini: Hanoj, Ha Long i Sapa na severu, Hoi An u sredini, Ho Ši Min na jugu. Karta se zato kupuje do Hanoja, a nazad iz Ho Ši Mina — oba grada imaju međunarodne letove, pa se zemlja ne prelazi dvaput. Sredina ima svoj aerodrom u Da Nangu, pola sata od Hoi Ana, i ona je stanica između dva domaća leta. Ha Long i Sapa se rade sa severa, pre leta na jug: prvi je tri sata autoputem, druga noćnim vozom ili autobusom, i oba traže noćenje.
Na najužem delu, kod Dong Hoja, od mora do granice sa Laosom ima pedesetak kilometara. Zato zemlja na mapi izgleda kao slovo S, sa širokim severom i jugom spojenim uskim pojasom obale.
U januaru Hanoj ima dnevne maksimume oko 20 °C i noći oko 14, uz sitnu kišu, a Sapa od nule do deset stepeni, ponekad i sa snegom. Ko u decembru ili januaru kreće sa juga, gde je preko trideset, na sever nosi jaknu.
Vijetnamski se piše latinicom sa dijakritikama — pismo quoc ngu su u sedamnaestom veku uobličili evropski misionari, a zvanično je postalo tek u dvadesetom. Za putnika to znači da se imena na mapi i jelovniku mogu pročitati, iako se bez tonova ne izgovaraju kako treba.
Na nešto više od sto miliona stanovnika dolazi preko sedamdeset miliona registrovanih motocikala. To nije statistička zanimljivost nego objašnjenje zašto se ulica prelazi ravnomernim korakom, bez zaustavljanja — vozači obilaze pešaka koji ide predvidivo.
Država zvanično priznaje 54 etničke grupe. Vijetnamci, Kinh, čine oko 85 odsto stanovništva, a u planinama severa, oko Sape, žive Hmong, Dao i drugi narodi sa sopstvenim jezicima.
Lunarna Nova godina, Tet, pada krajem januara ili u februaru i tada se zatvara sve — radnje, restorani, deo prevoza — a ljudi putuju kući, pa su karte rasprodate nedeljama ranije. Taj termin se planiranjem izbegava, ne prilagođava.
Redosled nije rang-lista nego predlog rute — svako od ovih mesta može da nosi ceo put.
Nacionalni park na UNESCO listi od 2003, na najužem delu zemlje. Rajska pećina i pećina Phong Nha otvorene su za obične posetioce i dovoljno su velike da se izgubi osećaj za razmeru. Dong Hoi, grad do parka, ima aerodrom i stanicu na pruzi sever–jug, pa je park stanica između Hanoja i Huea za onoga ko ide kopnom, a ne izlet ni iz jednog od njih.
Poslednja carska prestonica, sa Carskim gradom unutar citadele i kraljevskim grobnicama uz Mirišljavu reku; bitka 1968. razorila je veći deo kompleksa, a ono što stoji obnavlja se decenijama. Za onoga koga u sredini zemlje više zanima istorija nego plaža. U oktobru i novembru Hue je u najkišovitijem delu godine, pa se tada preskače zajedno sa Hoi Anom.
Aerodrom kroz koji se ulazi u sredinu zemlje: Hoi An je pola sata južno, Hue vozom severno. Grad ima i dugu gradsku plažu, pa je baza za onoga ko uz Hoi An hoće i more. Na Ba Na brdima je Zlatni most iz 2018, staza koju drže dve ogromne kamene ruke — napravljena da bude fotografisana.
Ravnica kroz koju reka izlazi u more; Vijetnamci je zovu Cuu Long, Devet zmajeva, po rukavcima. Delta ne mora da bude povratni izlet iz Ho Ši Mina: sa njenog zapadnog kraja brzi brodovi idu na Phu Quoc — iz Rach Gie oko dva sata i dvadeset minuta, iz Ha Tiena sat i dvadeset — pa se jug završava na ostrvu umesto u gradu.
Ostrvo na jugozapadu, bliže obali Kambodže nego vijetnamskom kopnu, sa plažama i nacionalnim parkom na severu. Jedino je mesto u zemlji na koje se ulazi bez vize: ko stigne iz inostranstva, i kad preseda u tranzitnoj zoni drugog vijetnamskog aerodroma, ostaje do trideset dana. Bez vize se sa ostrva ne nastavlja na kopno — zato je bezvizni Phu Quoc odmor na plaži, a ne početak ture.
Son Dong u Vijetnamu je najveći pećinski hodnik na svetu — visok do dvesta metara i toliko prostran da u njemu raste džungla i stvaraju se sopstveni oblaci. Meštanin ga je našao 1991, a izmeren je tek 2009.
Vijetnam je drugi izvoznik kafe na svetu, odmah iza Brazila. Kafu su doneli Francuzi u devetnaestom veku, a uzgaja se robusta, koja je jača i gorča od arabike. Otud i navika da se pije sa kondenzovanim mlekom.
Kratki odgovori na ono što se najčešće pita pre polaska.
Da, e-viza, i vadi se samo na zvaničnom portalu evisa.gov.vn — sajtovi sa sličnim imenima su posrednici koji naplaćuju više. Pasoš mora da važi još najmanje šest meseci, a zahtev se predaje bar nedelju dana pre puta, jer obrada traje do pet radnih dana.
Za jedan pojas — sever ili jug — dovoljno je sedam do osam dana. Za celu zemlju, sa Hueom i Hoi Anom u sredini, računa se dvanaest do četrnaest, uz dva domaća leta.
S kraja na kraj ne: Hanoj–Ho Ši Min traje 33 do 37 sati, a let oko dva. Voz vredi na deonici Hue–Da Nang, dva i po do tri sata preko prevoja Hai Van, gde pruga ide iznad mora, i kao noćni voz Hanoj–Lao Cai za Sapu, jer zameni noć u hotelu.
Nastavi dalje — ove destinacije i priče idu uz ovu.
Cela Vijetnam stane u jedan upit — šest pitanja i znaš koje ti od njih leži.
Ostavi mejl i javimo ti se kad izađe nova destinacija ili priča.
Sve fotografije su sa Wikimedia Commons-a i koriste se pod licencom navedenom uz svaku.
