Hanoj

Hanoj traži tri dana i drži ih u starom kvartu, oko jezera Hoan Kiem, odakle je sve peške. Prvo što se ovde nauči je prelazak ulice: saobraćaj ne staje nego se obilazi oko pešaka koji ide ravnomerno — ko stane nasred kolovoza, napravio je jedinu grešku koja ovde nešto znači.

Stari kvart je mreža od tridesetak ulica koje su vekovima nosile ime po zanatu koji se u njima radio — svila, bambus, limarija — i po nekima se to i danas vidi. Ovde se ne obilazi po spisku nego se luta, sedi na plastičnoj stolici visine dvadeset centimetara i jede ono što se na toj raskrsnici pravi. Uveče se deo ulica zatvara za saobraćaj, i raskrsnica Ta Hijen i Luong Ngok Kujen — poznata 'pivska ćoška' grada — puni se istim stolicama i pivom do kasno u noć.

Jezero Hoan Kiem je centar oko kog se sve vrti, sa Kulom kornjače na ostrvcetu i hramom na crvenom mostu. Vikendom je okolna ulica pešačka od petka uveče do nedelje uveče. Rano ujutru, oko pet i po, obala je puna ljudi koji vežbaju — tai či, aerobik, badminton, čak i improvizovana teretana sa betonskim tegovima — i do pola osam je gotovo, kao da se ništa nije dešavalo.

Ha Long je tri sata autoputem i skoro svi ga rade odavde, kao izlet sa jednim noćenjem na brodu. Ninh Binh, koji zovu „Ha Long na kopnu“, je dva i po sata vozom i radi se kao jednodnevni izlet — iste krečnjačke kupe, samo iznad pirinčanih polja umesto iznad mora, i bez broda.