Dve zemlje pod istim imenom: Nil sa hramovima, koji traži plan, i Crveno more, koje traži samo čarter — retko ko uradi obe u istom putovanju
Egipat je najbliža velika civilizacija Beogradu, i ulazi se u nju bez ijednog papira unapred: viza se kupi na aerodromu. Odluka koju treba doneti pre karte nije „da li“, nego koji Egipat — Nil sa Kairom i Luksorom radi se od oktobra do aprila, a Hurgada i Sinaj rade cele godine i ne traže nikakav plan.
Viza se dobija po dolasku, na aerodromu, i to je ceo postupak: markica se kupi na šalteru banke pre pasoške kontrole ili se preko zvaničnog portala sredi unapred. Cena je oko 26€ za jednokratnu vizu od 30 dana; plaća se u dolarima ili evrima, ne u funtama. Ko leti u Šarm el Šeik i ne izlazi sa Sinaja može i bez vize — sinajski pečat je besplatan i važi petnaest dana, ali sa njim se ne ide ni u Kairo ni u Luksor. Direktnog redovnog leta za Kairo trenutno nema; leti se preko Istanbula ili Atine, a Hurgada ima direktnu liniju iz Beograda cele godine.
Svako mesto ima svoju stranicu — šta ga čini posebnim i koliko ti treba da ga obiđeš.
Svih 277 mesta o kojima pišemo stoji na jednoj strani — suzi ih na kontinent, zemlju, cenu ili ono zbog čega putuješ.
Zemlja se ne obilazi cela. Turistički Egipat su tri odvojena sveta: Kairo sa piramidama i novim Velikim muzejom; Gornji Egipat, gde su Luksor, Asuan i Abu Simbel nanizani duž Nila i rade se krstarenjem ili vozom; i Crveno more sa Hurgadom na jednoj obali i Sinajem na drugoj. Klasična nedelja je Kairo plus Luksor i Asuan sa krstarenjem između njih. Ko hoće i more, dodaje Hurgadu na kraju — od Luksora je četiri sata autobusom — i to je jedini spoj koji se stvarno radi.
Ulaznice su u funtama od 2023. skoro udvostručene, a u evrima su osnovne karte gotovo iste; poskupele su doplate. Plato u Gizi košta oko 700 funti, ulazak u Keopsovu piramidu još 1.500, Veliki egipatski muzej 1.450 i prodaje se samo preko interneta, a Dolina kraljeva sa tri grobnice 750 — sve za strance, sve u domaćoj valuti koja se menja. Većina velikih lokaliteta prešla je na plaćanje karticom. Za nedelju dana po Nilu treba računati sto do sto pedeset evra samo za ulaznice po osobi, što je više nego što se obično misli o „jeftinom“ Egiptu.
Kako je stvarno bilo kad smo bili tamo, i šta se isplatilo.
Naslovi o ulaznicama koje su se utrostručile računaju u funtama. U evrima se osnovne karte gotovo nisu pomerile od 2023, a doplate…
Ono što je Gizu činilo napornom bilo je kretanje između piramida, koje se pregovaralo. Od nove kapije i autobusa to više ne mora — i…
Ista tri hrama, dve potpuno različite nedelje. Razlika nije u tome šta se vidi nego kad se vidi i sa koliko ljudi.
Dva letovališta na istom moru koja izgledaju isto u katalogu. Razlike su četiri i sve četiri se osete već prvog dana.
Jedna rečenica na pasoškoj kontroli menja oko 26€ i ceo raspored putovanja. Vredi znati koju i kada je izgovoriti.
Veliki egipatski muzej pored piramida u Gizi zvanično je otvoren 1. novembra 2025, posle dve decenije gradnje. Prvi put je na jednom mestu kompletna Tutankamonova zbirka — preko pet hiljada predmeta koji su do tada bili razbacani po depoima i starom muzeju na Tahriru.
Kad je brana kod Asuana 1960-ih počela da puni jezero Naser, Abu Simbel i još dvadesetak hramova isečeni su u blokove i premešteni na više tlo. Abu Simbel je pomeren 65 metara uvis i 200 metara unazad, tako da sunce i dalje dvaput godišnje osvetli unutrašnjost — samo dan kasnije nego pre.
Zato „Gornji Egipat“ nije sever nego jug: gornji je onaj uzvodno. Luksor i Asuan su Gornji Egipat, delta sa Aleksandrijom je Donji. Kad se to jednom razume, mapa zemlje prestaje da zbunjuje.
Preko dvadeset miliona ljudi u širem gradu, i to se čuje: na saobraćaj se računa u satima, ne u kilometrima. Metro sa tri linije je jedini prevoz koji ne stoji, a karta košta između 10 i 20 funti u zavisnosti od broja stanica.
Četrdeset pet kilometara istočno od Kaira niče Nova administrativna prestonica, sa najvišom zgradom u Africi. Ministarstva su se već preselila; turista je tamo ne vidi, ali objašnjava zašto je stari Kairo u isto vreme prepun i zapušten.
Zato su cene ulaznica u funtama više nego udvostručene, a u evrima porasle manje nego što izgleda.
Redosled nije rang-lista nego predlog rute — svako od ovih mesta može da nosi ceo put.
Deset sati od Kaira, uz libijsku granicu: slana jezera u kojima se pluta kao u Mrtvom moru, hram u kom je Aleksandar Veliki proglašen faraonovim sinom i grad od blata koji se raspada na kiši — a kiše skoro nema. Ide se na tri dana, ne kraće, i to je jedino mesto u zemlji gde se ne oseća turizam.
Krečnjačke pečurke i ledenice od stene koje vetar oblikuje već milionima godina, četiri do pet sati od Kaira do oaze Baharije, pa džipom dalje. Radi se kao noćenje pod zvezdama sa beduinskim vodičem; sam se ne ide, jer puteva nema. Najbolji pojedinačni dan van Nila.
Najstariji manastir na svetu koji neprekidno radi, u podnožju Sinajske gore od 6. veka. Uspon na goru kreće u dva ujutru da bi se vrh stigao do izlaska sunca, i to je razlog zbog kog se ovde noći. Dolazi se iz Šarma za tri sata, iz Dahaba za sat i po.
Stepenasta piramida faraona Džosera — starija od gizanskih i prva velika kamena građevina na svetu — pola sata južno od Kaira. Grobnice plemića sa reljefima u boji su bolje očuvane od bilo čega u Gizi, a ljudi je deset puta manje. Radi se isti dan kad i koptski Kairo, popodne.
Južni deo obale Crvenog mora, tri sata ispod Hurgade, gde grebeni počinju uz samu plažu i gde se dugongi i kornjače vide sa obale. Hotela je manje i rasuti su, pa se bira baš zbog toga. Aerodrom ima čarter letove, ali ne iz Beograda — ide se preko Hurgade.
Hijeroglifi su bili nečitljivi hiljadu i po godina, dok Šampolion 1822. nije provalio pismo pomoću Kamena iz Rozete — istog teksta ispisanog na tri pisma. Presudno mu je pomoglo znanje koptskog, potomka staroegipatskog jezika.
Egipćani su koristili kalendar od 365 dana podeljen na dvanaest meseci po trideset dana, plus pet dodatnih. Julije Cezar ga je preuzeo i po njemu napravio kalendar koji je Evropa koristila šesnaest vekova.
Kratki odgovori na ono što se najčešće pita pre polaska.
Treba, ali se dobija po dolasku na aerodromu za oko 26€ i važi 30 dana. Može se srediti i unapred preko zvaničnog portala. Ko leti u Šarm el Šeik i ostaje na Sinaju dobija besplatan sinajski pečat na 15 dana, sa kojim se ne može u Kairo.
Za Nil i Kairo od oktobra do aprila — leti Luksor prelazi 40 stepeni i obilazak hramova postaje izdržavanje, ne razgledanje. Crveno more je prijatno cele godine, a zimi je more oko 22 stepena.
Hrana, prevoz i smeštaj jesu; ulaznice nisu. U funtama su od 2023. skoro udvostručene, u evrima gotovo iste, i nedelja po Nilu traži sto do sto pedeset evra po osobi samo za lokalitete.
Nastavi dalje — ove destinacije i priče idu uz ovu.
Deset mesta u nizu, od prestonice do peska kod Tozera — redosled kojim se stvarno putuje, ne kojim su navedena
Sever se prelazi vozom, jug putem, a u julu se iz Marakeša beži na obalu
Istanbul, pa jedan pravac: Kapadokija avionom, Efes i Pamukale vozom, ili Likijska obala autobusom
Cela Egipat stane u jedan upit — šest pitanja i znaš koje ti od njih leži.
Ostavi mejl i javimo ti se kad izađe nova destinacija ili priča.
Sve fotografije su sa Wikimedia Commons-a i koriste se pod licencom navedenom uz svaku.
