Dahab

Dahab je ono što je Šarm bio pre hotela: sat vožnje severno, selo uz zaliv sa kafićima na plaži, ronilačkim centrima na svakih pedeset metara i grebenom u koji se ulazi peške sa obale. Ovde se ne dolazi na all inclusive nego na nedelju sa maskom, i to je jeftinije od svega drugog na Crvenom moru.

Grad se hoda i to je cela logistika: šetalište uz zaliv Mašraba i Lajthaus, sa kafićima čiji jastuci leže na pesku, prodavnicama beduinskog nakita i ronilačkim školama koje su sve na istoj ulici. Smeštaj su mali hoteli i kampovi sa sobama oko dvorišta, za trećinu cene Šarma, i skoro svi bez plaže — jer plaža ovde nije razlog. Sinajski pečat važi i za Dahab, pa se stiže bez vize ako se leti u Šarm i ostaje na poluostrvu.

Ronjenje je razlog. Blue Hole, deset kilometara severno, je rupa u grebenu duboka preko sto metara u koju se ulazi sa obale; za ronioce sa maskom je to plivanje uz ivicu nad plavetnilom, za one sa bocom najpoznatiji zaron u Egiptu i jedan od najopasnijih ako se ide dublje nego što se sme. Ulaz i taksa se plaćaju na kontrolnom punktu, oko dvadeset pet dolara po osobi u više delova, i to u kešu. Kanjon, Ilov greben i Lajthaus su ostali zaroni, svi sa obale, bez broda — što je i razlog zašto je kurs ovde jeftin.

Popodne je za vetar i planine. Laguna na jugu grada je jedno od najboljih mesta na svetu za kajtsurf zbog vetra koji duva stalno i vode koja je do kolena stotinu metara od obale. Iza grada su planine u koje beduini vode na kamili ili džipom, na noćenje pod zvezdama, i put ka Svetoj Katarini je odavde kraći nego iz Šarma — sat i po do manastira.