Sever se prelazi vozom, jug putem, a u julu se iz Marakeša beži na obalu
Maroko su dva putovanja: sever, sa Fesom, Šefšauenom, Rabatom i Kazablankom, vezan je prugom, a jug — Marakeš, Atlas, pustinja i Esauira — prelazi se putem. Proleće i jesen odgovaraju oba; leto samo obali, a zima pustinji danju, ne noću.
Najbolji meseci za celu zemlju su mart–maj i kraj septembra do novembra. Leto je problem unutrašnjosti: Marakeš u julu i avgustu ima prosečne maksimume oko 37 stepeni, a toplotni talasi prelaze 45, dok je Esauira, 175 kilometara dalje, oko 22, jer obalu hladi atlantska struja. Ko ide leti, spaja Marakeš sa obalom, a pustinju i Atlas preskače.
Svako mesto ima svoju stranicu — šta ga čini posebnim i koliko ti treba da ga obiđeš.
Svih 277 mesta o kojima pišemo stoji na jednoj strani — suzi ih na kontinent, zemlju, cenu ili ono zbog čega putuješ.
Sever ima prugu: brzi voz Al Boraq vozi Tanger–Rabat–Kazablanka, od Tangera do Kazablanke dva sata i deset, a Kazablanka–Marakeš je dva sata i četrdeset običnim vozom. Fes je od Marakeša šest i po do sedam sati vozom, uglavnom sa presedanjem u Kazablanki, pa je posebna stanica puta. Šefšauen nema prugu — autobus iz Fesa vozi oko četiri sata i četrdeset minuta. Jug je put: Ait Ben Hadu je četiri do pet sati od Marakeša preko Atlasa, Merzuga devet do jedanaest, Esauira tri sata autobusom. Pustinja se zato ne radi kao povratni izlet nego između dva dela: od Fesa do Merzuge je sedam do osam sati preko Srednjeg Atlasa, pa ruta Fes–Merzuga–Marakeš spaja sever i jug bez vraćanja.
Kako je stvarno bilo kad smo bili tamo, i šta se isplatilo.
Trik koji vredi više od svakog saveta o cenkanju: pre suka svrati u državnu zanatsku radnju sa fiksnim cenama, da vidiš koliko nešto…
Put od Marakeša do dina ima oko 560 kilometara i osam do devet sati čiste vožnje. Ko usput išta gleda, deli ga na dva dana — a prvi…
Dine Erg Šebi kod Merzuge dižu se do 150 metara iznad kamene pustinje i protežu oko 28 kilometara. To je deo Sahare do koga se iz Maroka stiže putem, bez aviona i bez višednevne ekspedicije.
Džebel Tubkal ima 4.167 metara i najviši je vrh Maroka, Atlasa, severne Afrike i arapskog sveta. Nalazi se šezdesetak kilometara južno od Marakeša, a venac Atlasa se po vedrom danu vidi iz grada.
Rijad („bašta“) je tradicionalna kuća bez prozora na ulicu, sa dvorištem i fontanom u sredini i terasom na krovu. Spolja je to zid; unutra je hlad. Pretvoreni rijadi su standardni smeštaj u medini i objašnjavaju zašto ulice deluju zatvoreno.
Al Boraq vozi od novembra 2018, do 320 kilometara na sat, između Tangera i Kazablanke. Zbog njega je sever danas jedan dan puta od Tangera do Marakeša, sa presedanjem u Kazablanki.
Ramadan po lunarnom kalendaru dolazi oko jedanaest dana ranije svake godine; 2027. se očekuje od 8. februara do 9. marta, uz tačan datum po viđenju mladog meseca. Tada mnogi restorani i kafei van turističkih zona danju ne rade, a grad oživi posle zalaska sunca.
Ksar je utvrđeno selo sa zajedničkim zidom, kao Ait Ben Hadu; kasba je utvrđena kuća ili tvrđava jedne porodice ili vlasti. Na jugu se oba grade od nabijene zemlje, pa ih kiša troši i stalno se popravljaju.
Redosled nije rang-lista nego predlog rute — svako od ovih mesta može da nosi ceo put.
Za onoga koga zanima medina kao grad koji radi, a ne kao kulisa: zanati, kožare i uličice u kojima se hoda po redosledu, ne po mapi. Traži dva dana i posebnu stanicu puta. Fes je i najbolji ulaz u pustinju sa severa, pa ga ne treba spajati sa Marakešom tamo i nazad.
Za onoga ko ne ide do Sahare, a hoće jug iza Atlasa: to je najdalja tačka do koje se iz Marakeša stiže i vraća u danu, i to dugom danu, uz četiri do pet sati u jednom smeru. Ko ide u pustinju, prolazi pored njega i staje usput.
Za leto i za onoga ko hoće vetar: zbog njega su tu kajteri i surferi. Kome treba mirno more za kupanje, ovde ga neće naći — vetar duva cele godine, a Atlantik je hladan.
Krečnjački kanjon kod Tingira, u najužem delu širok desetak metara, sa glatkim zidovima koji se dižu pravo iz dna. Za onoga ko u Merzugu ide kopnom iz Marakeša, to je prirodno noćenje na pola puta.
Kaskade visoke oko 110 metara, 150 kilometara severoistočno od Marakeša, oko dva i po sata vožnje; po drveću oko vode žive divlji makaki. Za onoga ko u Marakešu ima dan viška, a ne tri dana za pustinju.
Maroko je 1777. bio prva zemlja na svetu koja je priznala Sjedinjene Države. Ugovor potpisan 1786. i danas važi i najduži je neprekinuti sporazum u američkoj istoriji.
Maroko je 2011. ustavom proglasio berberski jezik tamazight zvaničnim, uz arapski. Piše se pismom tifinag, koje se vodi poreklom iz starog libijskog pisma i danas stoji na tablama uz arapski i francuski.
Kratki odgovori na ono što se najčešće pita pre polaska.
Da, i na granici se ne izdaje. Najbrža je e-viza onlajn, ali samo ako u pasošu već imaš važeću vizu jedne od zemalja sa spiska — šengena, SAD, Velike Britanije i nekoliko drugih. Bez toga se zahtev predaje u Ambasadi Maroka u Beogradu i čeka sedam do deset dana, pa se predaje bar dve nedelje pre puta.
Od oktobra do aprila, a najprijatnije u oktobru–novembru i martu–aprilu. Od decembra do februara dani kod Merzuge imaju oko dvadeset stepeni, ali noći u kampu padnu blizu nule, a prevoj Tizi n'Tišuka zna da zatvori sneg na nekoliko sati ili dan. Leti se dine danju ne hodaju, pa se pustinja u julu i avgustu preskače.
Za nedelju dana bira se jedno: sever vozom — Kazablanka, Rabat, Fes, Šefšauen — ili jug iz Marakeša, sa Atlasom i pustinjom ili Esauirom. Za oba treba desetak dana i ruta Fes–Merzuga–Marakeš, koja pustinju stavlja između njih.
Nastavi dalje — ove destinacije i priče idu uz ovu.
Cela Maroko stane u jedan upit — šest pitanja i znaš koje ti od njih leži.
Ostavi mejl i javimo ti se kad izađe nova destinacija ili priča.
Sve fotografije su sa Wikimedia Commons-a i koriste se pod licencom navedenom uz svaku.
