01
Bukurešt
Prestonica širokih bulevara i Palate parlamenta, najveće civilne administrativne zgrade na svetu. Metro pokriva grad koji se ne obiđe peške u jednom danu, a stari kvart Lipskani ostaje pešačka zona sa kafeima do kasno.
Destinacija
Rumunija
Prestonica, saksonski gradovi Transilvanije i put do zapadne granice — u nizu koji ne vraća unazad
Sačuvano. Pogledaj listu →
- Valuta
- rumunski lej (RON), nije evrozona
- Jezik
- rumunski
- Ulazak
- Šengen od 2025
Rumunija ovde nije jedna ruta uz Karpate nego pet gradova koji se redom smenjuju od prestonice do zapadne granice: Bukurešt je ulaz, Brašov je planinski saksonski grad, Sibinj je njegov manji i mirniji rod, Kluž je najveći grad Transilvanije, a Temišvar je poslednja stanica pred granicom. Redosled u ovom vodiču ide u jednom pravcu i ne vraća se na početak.
Razlika između ovih pet gradova prati liniju od prestonice do granice. Bukurešt je najveći i najravniji: prostrani bulevari, metro i Palata parlamenta koja se ne obuhvati jednim pogledom. Brašov stoji uz planinu, sa saksonskim Starim gradom stisnutim ispod vrha Tampa. Sibinj je manji i sabijeniji od Brašova — saksonski grad u kom se ceo centar obiđe peške za jedno prepodne. Kluž je najveći grad Transilvanije i najmlađi po stanovništvu, univerzitetski grad sa festivalima leti i punim kafeima cele godine. Temišvar je poslednja stanica: habsburški grad širokih trgova, najbliži zapadnoj granici od svih pet.
Gde dalje
Gradovi i mesta u Rumuniji
Svako mesto ima svoju stranicu — šta ga čini posebnim i koliko ti treba da ga obiđeš.
Ceo spisak
Svih 277 mesta o kojima pišemo stoji na jednoj strani — suzi ih na kontinent, zemlju, cenu ili ono zbog čega putuješ.
Bukurešt, Brašov, Kluž i Temišvar imaju sopstvene aerodrome — redom OTP, GHV, CLJ i TSR — pa je moguće uleteti u jedan grad i odleteti iz drugog. Sibinj je jedini od pet bez aerodroma u ovom nizu i stiže se vozom, iz Brašova ili iz Kluža. Sve četiri deonice rute idu vozom, istim redosledom kojim su gradovi navedeni: Bukurešt–Brašov, Brašov–Sibinj, Sibinj–Kluž i Kluž–Temišvar, a poslednja deonica je i najduža od sve četiri. Za izlete van ove linije — Bran i Rašnov kraj Brašova, Salina Turda i Cheile Turzii kraj Kluža — auto pomaže, a važi e-vinjeta na autoputu i državnim putevima.
Po čemu je poznata
Šest stvari koje Rumunija znači
Najveća civilna administrativna zgrada na svetu
Palata parlamenta u Bukureštu, podignuta u vreme Čaušeskua, najveća je civilna administrativna građevina na planeti, po Guinness World Records. Ceo Bukurešt se pred njom čini malim.
Drakula je odavde
Vlad III, vladar Vlaške u 15. veku, poznat po nadimku Cepeš, istorijski je uzor za Drakulu iz romana Brema Stokera. Zamak Bran kraj Brašova se, iako veza sa Vladom nije direktna, godinama vodi kao „Drakulin zamak”.
Sibinj je bio Evropska prestonica kulture
Grad su u 12. veku osnovali saksonski kolonisti, a 2007. je, zajedno sa Luksemburgom, nosio titulu Evropske prestonice kulture — retkost za grad njegove veličine.
Sedam utvrđenih crkava na UNESCO listi
U selima oko Brašova i Sibinja saksonske zajednice su vekovima branile crkve bedemima umesto dvoraca. Sedam takvih naselja, uključujući Biertan i Viskri, na UNESCO listi svetske baštine je od 1993.
Kluž nosi ime rimske kolonije
Drugi deo imena Cluj-Napoca dolazi od Napoce, rimske kolonije osnovane u 2. veku nove ere. Ostaci rimskog grada i danas izlaze na videlo pri svakom većem iskopu u centru.
Temišvar je prvi elektrifikovan grad kontinentalne Evrope i mesto gde je počela revolucija
Ulice Temišvara su 1884. dobile električnu rasvetu, pre bilo kog drugog grada na kontinentu. Isti grad je u decembru 1989. prvi ustao protiv režima Čaušeskua, nekoliko dana pre pada Bukurešta.
Šta obići
Pet mesta za prvi put
Redosled nije rang-lista nego predlog rute — svako od ovih mesta može da nosi ceo put.
02
Brašov
Saksonski Stari grad stisnut ispod vrha Tampa, sa Crnom crkvom i najužom ulicom u Rumuniji. Sopstveni aerodrom otvoren 2023. i blizina zamka Bran čine ga prirodnom drugom stanicom na ruti.
03
Sibinj
Manji i mirniji od Brašova, saksonski grad koji je 2007. bio Evropska prestonica kulture. Ceo centar, sa kućama čiji krovni prozori liče na oči, obiđe se peške za jedno prepodne.
04
Kluž
Najveći grad Transilvanije i njen nezvanični univerzitetski centar, podignut na rimskoj koloniji Napoca. Leti nosi festivale, a ostatak godine pun kafea i restorana blizu Trga Unirii.
05
Temišvar
Habsburški grad širokih baroknih trgova, najbliži od svih pet zapadnoj granici. Prvi je u kontinentalnoj Evropi dobio uličnu rasvetu 1884, a 1989. prvi ustao protiv Čaušeskua.
Često pitano
Pitanja pre puta
Kratki odgovori na ono što se najčešće pita pre polaska.
Da li isti termin odgovara svih pet gradova Rumunije?
Ne: Bukurešt je najbolji maj–jun · sep, Brašov, Sibinj i Kluž maj–jun · sep–okt jer dele istu kontinentalnu klimu Transilvanije, a Temišvar apr–jun · sep–okt. Jedan termin koji odgovara svih pet ne postoji.
Treba li mi auto ili vinjeta u Rumuniji?
Zavisi od plana: važi e-vinjeta na autoputu i državnim putevima, ali svih pet gradova na ovoj ruti povezuje voz, bez potrebe za autom. Auto najviše pomaže za izlete van glavne linije — Bran i Rašnov kraj Brašova, Salina Turda i Cheile Turzii kraj Kluža — gde vinjeta 3,50€ (1 dan, kat. A) važi po danu.
Kako se ide od grada do grada?
Vozom, istim redosledom kojim ide ova ruta: Bukurešt–Brašov, Brašov–Sibinj, Sibinj–Kluž i na kraju Kluž–Temišvar, najduža deonica od sve četiri. Ko leti kući, to radi iz Temišvara (TSR), bez vraćanja u Bukurešt.
Planiraj putovanje
Kreni u Rumuniju
Provereno na izvoru9 podataka sa ove strane ima izvor i datum provere.Svi izvori →
Gde dalje
Ako ti se ovo dopalo
Nastavi dalje — ove destinacije i priče idu uz ovu.
Ne znaš gde sledeće?
Šest pitanja i dobiješ mesta koja ti stvarno odgovaraju.
Pronađi mi destinaciju
Prvi red za sledeće putovanje
Ostavi mejl i javimo ti se kad izađe nova destinacija ili priča.