Sapa

U Sapu se ne dolazi zbog same varošice, koja je izgrađena bez plana i puna hotela, nego zbog dolina oko nje: terase se spuštaju sa hiljadu i po metara, a između sela se hoda po ceo dan. Ko ostane u mestu, video je najmanje zanimljiv deo.

Terase su delo naroda Hmong, Zao i Taj, koji ovde žive vekovima i čije se selo od sela razlikuje po boji odeće, ne po arhitekturi. Trek kroz dolinu Muong Hoa, od Sape preko sela Lao Chai i Ta Van, traje pet do šest sati i najčešće se radi sa lokalnim vodičem — što ovde nije usluga za lenje nego jedini način da se razume šta se gleda.

Terase menjaju boju iz meseca u mesec — jedino to vredi uskladiti sa datumom dolaska. Maj i jun su meseci kad se polja pune vodom i pretvaraju u ogledala; septembar je zlatan, pred žetvu; od novembra do marta su smeđa, a Sapa je tada hladna i često u oblaku, sa temperaturama koje umeju da spadnu blizu nule.

Do Sape se iz Hanoja stiže noćnim vozom do Lao Caija pa kolima uz brdo, ili autobusom autoputem za pet do šest sati. Fansipan, najviši vrh Indokine na 3.147 metara, do vrha se žičarom stiže za dvadesetak minuta — što je odluka koju svako donosi za sebe, jer ista planina peške traje dva dana.