Bangkok

U Bangkoku se ne planira po kilometrima nego po saobraćaju: isti put koji taksijem traje sat vremena, brodom po reci Chao Phraya traje petnaest minuta. Ko to shvati prvog dana, dobija ceo grad; ko ne, provede odmor u koloni.

Veliki dvorac sa Hramom smaragdnog Bude košta 13€ i u tu kartu ulazi i Muzej tekstila kraljice Sirikit. Pravilo oblačenja je strogo i sprovodi se na kapiji: pokrivena ramena i kolena, i to važi za sve. Ko ispred kapije tvrdi da je dvorac „danas zatvoren“ i nudi tuk-tuk turu, izvodi prevaru staru decenijama — dvorac radi svakog dana.

Reka je javni prevoz. Chao Phraya Express brodovi staju na tridesetak pristaništa i vezuju Veliki dvorac, Wat Pho, Wat Arun i Kineski kvart sa stanicom nadzemne železnice Saphan Taksin. Vožnja košta koliko i autobus i brža je od svega ostalog. Nadzemni BTS i podzemni MRT pokrivaju moderni deo grada; taksi ima smisla samo noću, i samo sa uključenim taksimetrom.

Bangkok se jede na ulici, ne u restoranu. Yaowarat u Kineskom kvartu radi uveče, Talat Noi je danju, a oko svake stanice nadzemne železnice stoji red kuhinja koje rade od jutra do dva po podne i onda se raziđu. Jedno pravilo važi svuda: tezga sa jednim jelom i redom ispred bolja je od one sa slikama i deset ponuda. Za papire pre puta — vizu i TDAC prijavu — vidi stranicu Tajlanda.