Berlin

Berlin nije lep grad i to je prva stvar koju treba prihvatiti: previše je bombardovan, pa prebrzo obnavljan sa dve strane jedne linije, da bi bio celina. Umesto lepote ima slojeve koji se vide golim okom: muzeje na ostrvu, granični pojas usred stambene ulice i staklenu kupolu na zidovima Rajhstaga iz 1894.

Muzejsko ostrvo se rešava jednom kartom. Karta za ostrvo košta 24€, važi jedan dan za sve muzeje na ostrvu i isplati se već od drugog, a deca i mladi do osamnaest godina ulaze besplatno uz kartu koja se svejedno podiže na kasi ili rezerviše onlajn. Najveći ulov je Nefertiti u Novom muzeju, bista stara više od 3.300 godina, oko koje se pravi red i pred kojom se ne sme fotografisati.

Pergamonski muzej zatvoren je od 23. oktobra 2023. Severno krilo sa Pergamonskim oltarom i ceo Muzej islamske umetnosti otvaraju se 4. juna 2027, a južno krilo sa prednjoazijskom zbirkom tek 2037. U međuvremenu radi zasebna zgrada preko puta Bode muzeja, sa oko osamdeset originalnih skulptura, među njima i najvećim delom Telefovog friza sa oltara, i panoramom Jadegara Asisija koja rekonstruiše antički grad u punom krugu — to je zamena za oltar, ne za muzej. Do juna 2027. ostrvo je zato manje nego u vodičima starijim od 2023.

Zid se u Berlinu ne obilazi na jednom mestu. Na Bernauer ulici je sačuvan pojas od sedamdeset metara sa osmatračnicom i pravim rasporedom prepreka, a dokumentacioni centar preko puta radi od utorka do nedelje. East Side Gallery je nešto sasvim drugo: preko 1,3 kilometra oslikane zaledne strane, koju je 1990. oslikalo sto osamnaest umetnika iz dvadeset jedne zemlje. Prvo je istorija, drugo je umetnost o istoriji. Treća tačka, Ček point Čarli, najslabija je od sve tri: replika stražare na raskrsnici, prodavnice suvenira okolo i glumci u uniformama koji su fotografije naplaćivali dok ih grad nije zabranio novembra 2019.