Drezden

Drezden se svuda vodi kao barokni grad, ali ono što gledaš u centru uglavnom nije preživelo rat — bombardovanje od 13. do 15. februara 1945. spalilo je jezgro, a vraćanje je trajalo decenijama. Frauenkirche je ponovo osvećena tek 30. oktobra 2005. Zbog toga trg oko nje izgleda kao da je juče završen, a i jeste.

Rekonstrukcija se najbolje čita na fasadi Frauenkirche: tamni kameni blokovi su originalni, izvađeni iz ruševine, svetli su novi. Od preko osam i po hiljada spašenih komada ugrađeno je oko 3.800, svaki na svoje staro mesto. Krst na vrhu kupole poklonila je Britanija, a izradio ga je britanski srebrnar čiji je otac leteo u napadu na grad. Ulaz u crkvu se ne naplaćuje, a za kupolu, 67 metara iznad trga, termin nije potreban.

Istorijski Zeleni svod u Rezidencijalnom dvorcu je drugačiji: pušta posetioce u tačnom terminu, a dvorac ne radi utorkom. Cvinger sa Galerijom starih majstora, obrnuto, ne radi ponedeljkom. Ta dva različita zatvorena dana su najčešći razlog da nekome propadne pola vikenda ovde — u većini nemačkih gradova muzeji ćute ponedeljkom, u Drezdenu ne svi. Dvorište Cvingera je otvoreno i besplatno svaki dan, pa se bar ono uvek uklapa.

Sam grad se pređe brzo, pa treći dan obično ide uzvodno. Sa glavne stanice vozi S-Bahn do Rathena, oko pola sata, odakle se peške izlazi na Bastei — stenu 194 metra iznad Labe, sa mostom od peščara koji tu stoji od 1851. Krenuti ujutru; posle jedanaest se na samom mostu stoji u koloni. Nazad se može brodom, flotom od devet parobroda na točkove koja se predstavlja kao najstarija na svetu.