Berlin sa adresom i cenom: osmatračnica u šumi i bazen u reci

Berlin je grad u kome su najbolje stvari ili besplatne ili koštaju kao jedno pivo, ali skoro nijedna nije na listi znamenitosti. Ovde je deset koje imaju adresu, cenu i dan u nedelji.

Ovo nije spisak „skrivenih uličica“ nego stvari koje se rade: gde se penje, kad se ide, koja karta i koji ulaz. Polovina je besplatna.

Jedna napomena o vremenu: veliki deo ovoga radi sezonski. Krov Klunkerkraniha radi od sredine aprila do kraja septembra, bazen u reci samo leti, karaoke u Mauerparku samo nedeljom po lepom vremenu, a Teufelsberg se zatvara sa zalaskom sunca, pa je zimi dan tamo kratak.

Za 3 danaPrvi put u Berlinu i ovo ti je previše?Berlin za 3 dana →

Teufelsberg — osmatračnica NSA na brdu od ruševina

Teufelsseechaussee 10, Šarlotenburg. Brdo je nasuto posle rata od ruševina razrušenog Berlina, a na vrhu je američka prislušna stanica sa kupolama koje su ostale prazne od početka devedesetih. Danas je to galerija strit arta: svaki zid, hodnik i kupola su oslikani, a u najvećoj kupoli je eho zbog kog ljudi pevaju. Ulaz je 12€ za odrasle, uz nižu cenu za mlađe od 18 i porodičnu kartu; ispod sedam godina se ne plaća. Radi svakog dana od 11 do zalaska sunca — leti do devet i po, zimi znatno ranije — a poslednji ulaz je sat pre zatvaranja. Dolazi se S-Bahnom do Grunevalda pa četrdesetak minuta uzbrdo kroz šumu. Vodi obuću za šumu, ne patike za grad.

Tempelhofer feld — aerodrom koji je ostao prazan

Bivši aerodrom Tempelhof, tri stotine hektara u sredini grada, otvoren za javnost 2010. i zadržan takav referendumom kojim su Berlinci odbili da se na njemu gradi. Dve piste su danas staza za rolere, bicikle i zmajeve, a između njih su bašte, roštilj-zone i ptice koje se gnezde u travi. Ulaz je besplatan, kapije rade od izlaska do zalaska sunca, pa se satnica menja svakog meseca. Ulazi: Tempelhofer dam, Kolumbijadam i Odersštrase u Nojkelnu. Samu zgradu terminala — jednu od najvećih građevina na svetu po površini — može se obići samo sa vodičem i to se plaća; polje ne.

Mauerpark nedeljom — buvljak i karaoke u amfiteatru

Bernauer ulica 63–64, na granici Prenclauer Berga i Vedinga, na mestu gde je bio granični pojas. Nedeljom je ovde buvljak, od deset do šest, cele godine: ploče, stara odeća, nemački alat i previše skupih „vintidž“ tezgi na ulazu — pravo je pozadi. Oko tri popodne, od proleća do jeseni i po lepom vremenu, u kamenom amfiteatru počinje karaoke koji drži jedan čovek sa biciklom i zvučnikom, a gleda ga puna tribina. Besplatno je i ne prijavljuje se unapred; po kiši i zimi ga nema.

BudžetKoliko dan u Berlinu stvarno košta?Koliko košta Berlin →

Klunkerkranih i krovovi umesto TV tornja

Karl-Marks-štrase 66, Nojkeln — bašta na petom spratu parking-garaže tržnog centra Nojkeln Arkaden. Ulazi se liftom kod ulaza za biblioteku i poštu, do vrha garaže, pa peške na krov; ko traži glavni ulaz tržnog centra, nikad ga neće naći. Glavna sezona je od sredine aprila do kraja septembra: ponedeljak–sreda 17–24, četvrtak 16–02, petak i subota 16–03, nedelja 16–24; maloletnici posle četiri popodne samo uz roditelja. Za koncerte i klupske večeri karte se prodaju zasebno. Pogled je na ceo južni Berlin, sa TV tornjem na horizontu — isto ono zbog čega bi na tornju platio 20€, samo uz piće.

Berghajn — kako to zaista funkcioniše

Am Vricener Banhof, kod S-Ostbanhofa. Bivša termoelektrana sa nekoliko odvojenih prostora — glavna sala, Panorama bar iznad nje, Sojle, Hale i Kantina — i sa vratima o kojima ne postoji nijedno objavljeno pravilo. Zato bez obećanja: niko ti ne može garantovati ulaz, a svaki vodič koji tvrdi suprotno prodaje maglu. Ono što se zna iz prakse: dolazi se u nedelju ujutru ili popodne, ne u subotu oko ponoći kad je red najduži i najstroži; ide se sam ili udvoje, ne u grupi od šestoro; u redu se ne fotografiše, ne viče i ne pije; na vratima ti nalepnicom zalepe kameru na telefonu i to je neupitno; ulaz se plaća tek kad prođeš vrata. Ako te vrate, Kantina uz istu zgradu i klubovi kao Sizifos i Trezor imaju sličnu muziku i lakša vrata.

Gde odsestiFridrihshajn te ostavlja deset minuta odavde:Gde odsesti u Berlinu →

Holcmarkt i RAW teren — dva dvorišta bez ulaznice

Holcmarktštrase 25: naselje na obali Špre sa radionicama, pekarom, restoranom i barom na trgu. Ulaz u naselje se ne plaća, samo pojedinačni koncerti. Dve stanice dalje je RAW teren, Revaler ulica 99 u Fridrihshajnu: bivša železnička radionica sa skejt halom, betonskim bunkerom po kome se penje, zidovima za grafite i buvljakom nedeljom. Danju se tu vidi kako Berlin koristi ono što mu je ostalo od industrije; noću je to zona klubova.

Badešif — bazen koji pluta u Špri

Ajhenštrase 4, uz Arenu u Trepto. Stari teretni šlep je pretvoren u bazen i usidren u reku, tako da plivaš u Špri a ne u njoj — voda je bazenska, pogled je rečni, a iza tebe je most i silueta Fridrihshajna. Radi samo leti, uglavnom od deset do deset uveče, i ne ulazi se na dnevnu kartu nego na termin od dva sata, 8€; termini se kupuju onlajn nekoliko dana unapred i po vrućini se rasprodaju. Od S-Bahna Treptover park je pet minuta hoda.

IzletiAko ti treba prava voda, jezera su na pola sata:Izleti iz Berlina →

Špeti, vegbir i Ampelman — Berlin koji nije na spisku

Spätkauf, skraćeno špeti: mala prodavnica koja radi kasno u noć, a mnoge i nedeljom, kad su supermarketi zatvoreni. Ima frižider, sto ispred i po pravilu jedan sto sa ljudima koji tu sede satima. Pijenje na ulici je u Berlinu legalno, pa se „vegbir“ — pivo za put — otvara na licu mesta i nosi dalje, a to je jeftiniji uvod u veče od bara u centru. Dok sediš ispred, pogledaj semafor preko puta: zeleni čovečuljak sa šeširom je Ampelman, koji je osmislio saobraćajni psiholog Karl Peglau 1961, a na semafore je stigao krajem šezdesetih. Posle ujedinjenja je trebalo da bude zamenjen zapadnim znakom i preživeo je zahvaljujući kampanji devedesetih; danas stoji na raskrsnicama u celom istočnom delu grada i u ponekom zapadnom kvartu. Nije jedini trag: tramvaji su i danas skoro samo na istoku, jer je Zapadni Berlin ugasio svoje linije do 1967, a Karl-Marks-ale je socijalistički bulevar iz pedesetih sa fasadama od keramičkih pločica. Prodavnice sa Ampelmanom su suvenirnice kao i svaka druga — original je besplatan na svakom uglu.

Bode ujutru i Galerija slika bez reda

Na Muzejskom ostrvu gužva se skuplja u Novom muzeju, pa je Bode pre podne miran, u istoj karti za ostrvo. Pravi hak je van ostrva: Galerija slika na Kulturforumu, sa Vermerom, Rembrantom, Bruegelom i Karavađom, ide pod zasebnu kartu od 22€ koja za isti dan pokriva i Novu nacionalnu galeriju, Muzej umetničkog zanata i Muzej muzičkih instrumenata. Deca i mladi do 18 godina ne plaćaju ni jedno ni drugo.

Kako se ne plaća kazna od 60€

U berlinskom metrou nema rampi ni kapija — ulaziš slobodno i sam se staraš o karti. Pravilo je jednostavno: papirna karta mora u aparat na peronu pre nego što uđeš u voz, a u autobusu i tramvaju u aparat odmah po ulasku. Dnevna karta se poništava jednom, prvi put; karta kupljena u aplikaciji se ne poništava jer se aktivira pri kupovini, ali mora biti aktivirana pre ulaska, ne posle. Kontrolori su u civilu, ulaze u grupama i blokiraju vrata na stanici. Kupovina karte nije poništavanje i kontrolor tu ne pravi razliku; kazna se plaća onlajn ili u korisničkom centru BVG-a.

VodičKoliko dana Berlinu uopšte treba?Berlin →