Strazbur

Strazbur je za sedamdeset pet godina četiri puta menjao državu: francuski od 1681, nemački od 1871, opet francuski 1918, nemački 1940, francuski 1944. To se vidi na svakoj ulici — gotska katedrala od crvenog peščara, alzaške kuće sa drvenim gredama i cela nemačka carska četvrt iz devetnaestog veka. Zbog te biografije je Evropski parlament završio baš ovde.

Katedrala je počela da se zida 1015. i završena je 1439, a sa jednim tornjem od sto četrdeset dva metra bila je najviša građevina na svetu punih dvesta dvadeset sedam godina, od 1647. do 1874. Ulaz u brod je besplatan. Platforma je na šezdeset šest metara i penje se stepenicama, uz kartu. Astronomski sat je treći po redu na istom mestu, iz 1843, i delo je Žan-Batista Švilgea: svakog dana u pola jedan petao kukuriče tri puta i apostoli prolaze pred Hristom. Za taj termin se kupuje posebna karta: prodaje se od deset do jedanaest na štandovima ispred katedrale, a ulazi se od pola dvanaest.

Istorijsko jezgro je ostrvo koje pravi reka Il i na UNESCO listu je ušlo 1988 — prvi put da je upisano celo gradsko jezgro, a ne pojedinačan spomenik. Nojštat, nemačka carska četvrt, dodat mu je 2017. Petite France na zapadnom kraju ostrva izgleda kao razglednica, ali ime nema veze sa romantikom: 1503. je tu otvoren hospic za vojnike obolele od sifilisa, koji su Nemci zvali „francuska bolest“. Kvart je bio kožarski, mlinarski i ribarski, a strmi krovovi su tako oblikovani da bi se pod njima sušile kože.

Božićna pijaca je jedini period kad se Strazbur planira unazad od smeštaja: od poslednje nedelje novembra do Badnjeg dana soba ovde ide dva do tri puta skuplje nego u oktobru i rezerviše se u leto. Ko zakasni, spava u Kolmaru ili u nemačkom Kelu preko Rajne, do koga tramvaj D stiže za dvadesetak minuta.