Jork

Jork se obilazi odozgo, po zidinama — 3,4 kilometra, najduže sačuvane u zemlji, bez ulaznice i bez rezervacije. Ispod njih je grad koji je bio rimski logor iz 71. godine, pa vikinški Jorvik, pa srednjovekovna prestonica severa. Sve tri verzije stanu u isti dan hoda.

Zidine se ne obilaze u komadu nego u delovima: šetnica je prekinuta na nekoliko mesta, pa se silazi na ulicu i penje ponovo. Ceo krug traje oko dva sata sa stajanjem, a najbolja deonica ide između kapija Bootham Bar i Monk Bar, odakle se Minster vidi sa strane sa koje ga niko ne fotografiše. Kapije se otvaraju u osam ujutru i zaključavaju u sumrak — od novembra do januara zaključavanje počinje već u pola četiri, kod Fishergate Postern Towera, i traje oko sat vremena u krug. Po ledu i jakom vetru zidine se ne otvaraju.

Shambles je uzak i oko podneva pun ljudi. To je bila ulica mesara, sa spratovima koji su građeni sve više u stranu dok se gore skoro ne dodirnu. Pre devet ista ulica je prazna i tek tada se vidi zašto se pamti. Isto važi za ceo centar: Jork je mali, pređe se pešice za dvadeset minuta u svakom pravcu, i razlika između devet i jedanaest sati veća je od razlike između sezona.

Novac se ovde deli neobično. Nacionalni železnički muzej, jedan od najvećih te vrste na svetu, ne naplaćuje ulaz i samo preporučuje da termin rezervišeš onlajn kad je gužva. Karta za Minster je 23€ i važi dvanaest meseci od datuma na njoj, pa se možeš vratiti i sutra. Jorvik, muzej podignut nad vikinškim iskopavanjima iz sedamdesetih, košta 20€, karta i tu važi godinu dana, a red pred vratima se preskače terminom uzetim unapred.