Hajdelberg

Hajdelberg je mali grad sa velikim brojkama: oko 13,9 miliona gostiju godišnje, a nešto preko 1,8 miliona noćenja. Ta razlika je ceo grad u jednoj rečenici — većina dođe autobusom oko jedanaest, pređe Hauptstraße do zamka i nestane do pet. Ako prenoćiš, dobijaš isti grad bez njih — zato se ovde prvo rezerviše soba, pa tek onda sve ostalo.

Zamak je ruševina i to je poenta. Francuska vojska ga je rušila dvaput, 1689. i 1693, grom ga je zapalio 1764, i posle toga nikad nije obnovljen do kraja — pola fasade stoji, pola je otvorena ka nebu. Karta je 11€ i u nju ulazi uspinjača u oba smera, dvorište, Veliko bure i Nemački muzej apoteke. Enterijeri se vide samo u vođenoj turi od oko sat vremena, uz doplatu od 6€. Dvorište radi 9–18, poslednji ulaz u pola šest.

Veliko bure je u podrumu i ne izgleda kao bure nego kao soba: sagrađeno je 1751. i staje mu oko 219.000 litara. Nikad nije dugo bilo puno jer je propuštalo. Preko puta stoji figura Perkea, dvorskog patuljka koji je po priči pio isključivo vino i umro kad su mu jednom dali čašu vode. Priča je verovatno izmišljena, bure nije. Nemački muzej apoteke je u istom krilu i lako se propusti, iako je već u karti.

Za pogled na zamak treba preći reku. Sa Starog mosta se penje Schlangenweg, uzak popločan uspon u serpentinama, i za petnaestak minuta izbija na Filozofski put — stazu po severnoj padini sa koje se ceo grad vidi odjednom. Zove se tako jer su njome šetali profesori, a i danas je gore mirno u dva popodne, kad je Hauptstraße neprohodna. Uspon je strm i bez hlada, pa je ujutru osetno lakši.