Perast

Gospa od Škrpjela je veštačko ostrvo ispred Perasta. Nastalo je oko grebena na kome su dvojica pomoraca 22. jula 1452. našla ikonu Bogorodice: posle svakog srećnog povratka sa mora bacali su kamen na to mesto, vekovima, dok se nije dobilo tri hiljade kvadrata suvog tla. Svakog 22. jula uveče u Perastu se to i dalje radi.

Obred se zove fašinada, po fašinama — snopovima granja kojima se nekad oblagao kamen da ga more ne raznese. U sumrak se čamci vežu u kolonu, kreću od obale u tišini i kamen ide u vodu oko ostrva. Obred se nije prekidao ni u ratovima i ne pravi se za publiku, pa se gleda sa obale a ne iz kolone. Ako putuješ krajem jula, to je jedini razlog da datum nameštaš prema mestu, a ne obrnuto; ostatak godine se samo ostrvo obiđe za petnaest minuta.

Sam Perast ima dvesta trideset sedam stanovnika i dvadeset baroknih palata iz osamnaestog veka poređanih duž jedne jedine ulice uz more. Toliko kamena na tako malo ljudi objašnjava se time što je grad bio pomorska republika u mletačkoj službi i posle 1654. čuvao zastavu svetog Marka. Kroz centar se ne vozi — parkinzi su na oba ulaza, naplaćuju se po satu, a odatle se ide peške.

Ručak je ovde skuplji nego u Kotoru jer svaka terasa gleda na dva ostrva. Riba se naplaćuje po kilogramu, ne po porciji, pa pre naručivanja pitaj koliko komad teži; testenina i plata dana su način da se sedne na istu terasu za manje, a kafa je jedina stvar koja košta kao svuda. Ako ti je cilj da samo sedneš i gledaš, uzmi terasu na kraju šetališta, dalje od pristaništa — ista slika, manje gužve. Leti se parkinzi na ulazima popune do podneva — dolazak pre deset rešava i to i red za čamac.