Fiš River kanjon

Fiš River kanjon ne staje u severni krug i to je razlog zašto je prazan: osam sati južno od Vindhuka, na putu ka Južnoj Africi, sa vidikovcem na rubu koji daje sve za sat i sa stazom po dnu koja daje sve za pet dana. Radi se ili kao produžetak kruga sa Lüderitzom i Kolmanskopom, ili kao deo puta od Kejptauna — ne kao izlet.

Kanjon je usek reke Fiš u visoravni, 160 kilometara dug, do 27 širok i 550 metara dubok, nastao pre pet stotina miliona godina rasedom pa produbljen rekom koja danas teče samo posle kiša. Vidikovac kod Hobasa, na severnom kraju, je mesto gde se dolazi: put od parkinga do ruba, ograda, pogled u dubinu sa rekom u krivinama i tišina. Ulaz u park se plaća na kapiji u Hobasu — oko sto šezdeset namibijskih dolara po osobi plus vozilo, proveri — i sa istom kartom se vozi po rubu do drugih vidikovaca, najlepše popodne kad senka uđe u kanjon.

Staza po dnu je razlog zbog kog ljudi planiraju godinu unapred: pet dana i 85 kilometara od Hobasa do banje Ai-Ais, bez staze, po kamenju i pesku uz reku, sa svim što se nosi na leđima. Dozvola je od NWR-a, oko pet stotina namibijskih dolara, traži lekarsko uverenje, grupu od najmanje tri osobe i rezervaciju i do godinu dana unapred; otvorena je samo od maja do septembra jer leti temperatura u kanjonu prelazi četrdeset pet. Ovo je jedan od najtežih pešačkih puteva na jugu Afrike i nije za nekoga ko prvi put nosi ranac; ko ga uradi, ne priča o drugim.

Ai-Ais na južnom kraju je banja sa toplim izvorima od šezdeset stepeni, bazenom i kampom, gde se staza završava i gde se svi odmaraju; Hobas na severnom ima kamp uz kapiju. Dalje na jug je granica sa Južnom Afrikom preko reke Oranje, sa vinogradima uz reku i rafting turama; na zapad je Lüderitz sa Kolmanskopom, tri sata — i to je krug na jugu koji se radi za četiri dana od Vindhuka, sa Keetmanshoopom i šumom drveća tulova na putu. Sve je daleko i sve je prazno, i to je jug.