Obala kostura

Obala kostura je vožnja, ne odredište: put od soli uz Atlantik od Svakopmunda na sever, kroz Kejp Kros sa fokama, pored olupine Zeile i kroz kapiju sa lobanjama u nacionalni park, pa istočno u Damaraland. Ceo dan, dvesta pedeset kilometara magle i peska, i jedini dan na krugu kad se čini da na planeti nema nikoga.

Ime „Obala kostura“ je dvadesetog veka, iz novinskog izveštaja i knjige o brodolomima; stariji je portugalski nadimak — mornari su ovu obalu zvali kapijom pakla. Razlog je isti kod oba imena: hladna Benguela struja, magla i struje bacali su brodove na pesak vekovima, a preživeli su se našli između okeana i pustinje bez vode. Danas se olupine vide sa puta — Zeila, ribarski brod nasukan 2008. južno od Heniza, stoji u talasima na sto metara od obale i najlakša je za fotografiju; starije su zatrpane peskom ili duboko u parku, gde se ne može bez dozvole i vodiča. Put je od soli i šljunka, ravan i pust, sa jednom pumpom u Henizu na sto pedeset kilometara.

Prvo zaustavljanje je Heniz Bej, oko sat vožnje od Svakopmunda: jezero soli uz put sa flamingosima, naselje pecaroša sa kolibama koje pola godine stoje prazne, i jedina pumpa na sto pedeset kilometara. Kejp Kros je pola sata dalje na sever — kolonija foka od stotinu i više hiljada, sa drvenom stazom kroz nju, šakalima koji čekaju i mirisom koji ne prolazi; ulaz se plaća na kapiji, iznos proveri. Odatle je još sat vožnje do kapije Ugabmund sa lobanjama, gde počinje nacionalni park i gde se plaća tranzitna dozvola — oko osamdeset namibijskih dolara po osobi plus vozilo, i tražena je i za prolaz.

Kroz južni deo parka se sme voziti bez vodiča samo tranzitom, od Ugabmunda do kapije Springbokvoter na istoku, sa zabranom napuštanja puta i rokom da se izađe do popodneva; severni deo iznad Terace Beja je zatvoren za sve osim gostiju jednog lodža koji se leti avionom. Tranzit je stotinu kilometara pustinje sa jednim šljunčanim putem ka Toru i olupinom Montroza, pa put ka istoku kroz brda u Damaraland — Tvajfelfontejn sa gravurama i Brandberg — gde se noći. Ko ne stigne do Springbokvotera pre zatvaranja ostaje zaglavljen kod kapije preko noći — noćenje u tranzitnoj zoni parka nije dozvoljeno, pa vreme treba računati sa rezervom.