Šamarel

Šamarel je dan u unutrašnjosti koji se radi sa zapadne ili južne obale: put uz serpentine kroz prašumu, vidikovac nad Klisurama Crne reke, vodopad od stotinu metara, dine u sedam boja koje se nikad ne pomešaju i destilerija ruma za kraj. Sve je na desetak kilometara i ide u jedno jutro, pre nego što se oblaci spuste na brda.

Put kreće sa obale kod Kaz Noajala i penje se serpentinama kroz šumu, sa vidikovcem na pola puta sa kog se vidi laguna, Benitje i Le Morn — i to je prvo zaustavljanje, ujutru dok je jasno. Šamarel je selo na visoravni, sa crkvom i restoranima sa kreolskom kuhinjom, i sa parkom Sedmobojne zemlje na njegovom kraju: dine od vulkanske zemlje u sedam nijansi crvene, smeđe, ljubičaste i žute, nastale raspadanjem bazalta, na kojima ništa ne raste i koje se posle kiše ne pomešaju. Lokalitet je manji nego što se očekuje, staza oko njega je petnaest minuta, ulaznica 14,70€ po osobi; džinovske kornjače u ogradi pored su deo iste karte.

Vodopad Šamarel je u istom parku, sa vidikovcem na putu do dina: sto metara pada reke Sen Deni preko bazaltne litice u klisuru sa prašumom, najviši na ostrvu i najlepši posle kiše. Do podnožja se silazi sat vremena strmom stazom, i to rade retki; sa vidikovca je dovoljno. Destilerija Rumeri de Šamarel, na izlazu iz sela, pravi rum od trske sa sopstvenih polja i ima obilazak sa degustacijom i restoran sa najboljim ručkom u brdima — to je kraj jutra, i razlog zašto se ne vozi nazad pre dva.

Klisure Crne reke, nacionalni park iznad Šamarela, su ostatak šume koja je pokrivala ostrvo pre nego što je posečena za šećer: vidikovac Gorž na putu ka Grand Basenu daje pogled na ceo park do mora, a staze — Makabe, Parakit, do vodopada Aleksandra — traju od sat do šest i idu kroz jedinu prašumu na ostrvu, sa endemskim pticama koje nigde drugde ne žive. Ide se ujutru pre oblaka, sa vodom i patikama; popodne se brda zatvore u maglu. Grand Basen, sveto jezero sa hramovima, je dvadeset minuta dalje istim putem.