Krakov

Krakov je rat prošao gotovo netaknut, pa se u njemu, za razliku od Varšave i Gdanjska, ne postavlja pitanje šta je original a šta rekonstrukcija. Kad je UNESCO 1978. napravio prvu listu svetske baštine sa dvanaest lokaliteta, istorijski centar Krakova bio je na njoj — zajedno sa rudnikom soli koji je dvadesetak minuta odavde.

Vavel nema jednu običnu kartu i to iznenadi skoro svakoga. Svaka izložba ima svoju — oba sprata zamka su 21,88€, riznica i oružarnica se plaćaju posebno — a zbirna karta za sve što je tog dana otvoreno košta 45,83€. Karta važi samo na dan kupovine, ulazi se u tačnom terminu i postoje dnevni limiti, pa se rasproda. Ponedeljkom je ulaz besplatan od deset do četiri, ali samo za deo izložbi, koji se menja po sezoni, i uz ograničen broj ulaznica sa kase. Samo brdo i dvorište su otvoreni ceo dan i ništa ne koštaju.

Katedrala na Vavelu je posebna priča: nju drži parohija, a ne muzej, i karta se kupuje preko puta ulaza. Jedna karta pokriva katedralu, Sigismundovo zvono i kraljevske grobnice, što posle zamka prijatno iznenadi. Radnim danima i subotom radi od devet, a nedeljom se otvara tek u pola jedan, posle jutarnjih misa.

Ono što se ne planira je vazduh. Krakov zimi ume da bude među najzagađenijim gradovima na svetu — u januaru 2026. IQAir ga je bar tri puta stavio na tu listu, a 14. januara bio je deseti, sa indeksom 160. Sam grad je 2019. zabranio ugalj, ali okolne opštine nisu, pa se u inverziji sve slegne u kotlinu i drži dok vreme ne okrene. Maj, jun i septembar su i zbog toga bolji izbor od januara, koliko god božićni vašar na Glavnom trgu izgledao primamljivo.