El Džem

El Džem je jedan lokalitet i jedan razlog: amfiteatar iz 3. veka koji stoji ceo, sa tri sprata arkada, arenom i podzemljem u koje se silazi, u gradiću koji je oko njega nastao i koji nema ništa drugo. Radi se za pola dana iz Susa ili Monastira, sa muzejom mozaika i rekonstruisanom rimskom vilom kilometar dalje, koje većina preskoči a ne bi trebalo.

Amfiteatar je sagrađen oko 238. u gradu Tisdrusu, koji je bio bogat od maslinovog ulja, i nikad nije dovršen do kraja — novac je nestao sa pobunom protiv Rima u istoj godini. Stoji u ravnici bez ijednog brda oko sebe, pa se vidi iz voza kilometrima pre stanice i deluje veće nego što jeste. Unutra se hoda po arkadama na sva tri nivoa, po areni, i kroz podzemne hodnike kojima su životinje i gladijatori dizani na scenu. Ulaznica je 6€, sa muzejom, i sat i po je dovoljno.

Muzej je kilometar dalje, u pravcu iz kog se dolazi vozom, i ima mozaike iz rimskih vila Tisdrusa u stanju u kom su nađeni — podove sa lavovima, tigrovima i muzama, u kući koja je rekonstruisana oko njih. U parku uz muzej stoji i Vila Afrika, patricijska kuća iz 2. veka prenesena i sagrađena u punoj veličini, na skoro 3.000 kvadrata — jedna od najvećih u rimskoj Africi. U podu njene glavne sale je mozaik boginje Afrike, sa slonovskom kožom na glavi umesto krune. Retko ko dođe do muzeja i vile, i to je greška: mozaici ovde leže tačno tamo gde su nađeni, na podu, ne poređani uza zid u sali muzeja.

Dolazi se vozom iz Susa za sat, sa stanice u centru, ili luažom sa luaž stanice, koja staje bliže amfiteatru i polazi čim se napuni. Iz Monastira je isto. Ko ima vozača, spaja El Džem sa Kairuanom u jedan dug dan — sat i po između njih, a oba su na UNESCO listi. Leti se ide rano, jer arena nema hlada i u podne je četrdeset stepeni na kamenu; muzej i vila su klimatizovani i idu drugi. Sredinom leta ista arena, uveče, drži festival simfonijske muzike.