Tunis

Tunis je grad koji većina putnika vidi kroz prozor autobusa na putu za Kartaginu, i to je propust koji se lako ispravi sa dve noći: medina se hoda ceo dan bez ulaznice, Bardo je jedan od najboljih muzeja Mediterana, a Kartagina i Sidi Bu Said su na prigradskoj pruzi za nekoliko evra.

Medina je razlog dolaska i ne liči na one u Maroku: manje turista, manje navaljivanja, i više ljudi koji ovde stvarno kupuju. Ulazi se kroz Bab el Bhar sa avenije Habib Burgiba, glavne ulice francuskog grada sa kafanama i drvoredom, i hoda se do džamije Zitune u sredini — koja se ne obilazi iznutra, ali se sa krova prodavnice tepiha pored nje vidi ceo grad. Sukovi su raspoređeni po zanatu kao pre pet stotina godina: parfemi, kape, zlato, i to se prepoznaje po mirisu pre nego po tabli.

Bardo je u bivšoj palati beja na zapadu grada i drži rimske mozaike sa poda vila iz cele zemlje — sale u kojima je pod muzej, a zidovi su palata. Ulaznica za strance je 8,90€ i traži 3 h; zatvoren dan je ponedeljak, taksi iz centra par evra na taksimetar. Ovo je jedini lokalitet u Tunisu koji bismo nazvali obaveznim, i grupe iz hotela ga često preskoče zbog Kartagine, što je pogrešan izbor.

Prigradski voz TGM sa stanice na kraju avenije vozi preko laguna do Kartagine i Sidi Bu Saida za 30 min, i to je najlakši izlet u zemlji. Grad se inače hoda: francuski deo je ravan i ima trotoare, medina je uzbrdo i nema. Uveče je avenija puna sveta do ponoći, a medina se zatvara sa radnjama — ko hoće večeru u medini, rezerviše u jednoj od palata pretvorenih u restorane, jer se posle mraka tamo inače ne ide.