Lion

Lion se ne prodaje kao Pariz i zato je lakši za nošenje. Grad stoji na ušću Rone i Sone, ima rimsko pozorište iz petnaeste godine pre nove ere na brdu i renesansni kvart u podnožju, a između to dvoje se jede bolje nego bilo gde u Francuskoj. TGV iz Pariza stiže za oko dva sata.

Bušon je lionska gostionica, ime joj dolazi od svežnja uvijene slame koji je u šesnaestom veku visio nad vratima umesto firme, a kuvalo se za svilare. Meni je i danas isti: lionska salata sa poširanim jajetom, kenele od štuke, anduje, tablier de sapeur — pohovana škembad — i namaz cervelle de canut na kraju. Vino dolazi u boci od četrdeset šest centilitara. Od 1997. postoji sertifikat „Les Authentiques Bouchons Lyonnais“ sa likom lutka Njafrona; nose ga oko dvadeset kuća, a naziv koristi mnogo više njih. Tri jela obično stanu u dvadeset pet do trideset pet evra.

Traboule su prolazi kroz zgrade i dvorišta. Koristili su ih svilari sa Krua-Rusa da tkanine prenesu do trgovaca a da ih kiša ne dohvati. Ima ih oko četiri stotine i četrdesetak je otvoreno za javnost; najpoznatija je Cour des Voraces sa stepeništem koje se otvara kao pozornica. Skoro sve su ulazi u zgrade u kojima ljudi žive — vrata se zatvaraju za sobom i ne viče se u dvorištu.

Prvog vikenda decembra grad se gasi i pali iznova. Festival svetlosti ide od petog do osmog decembra 2026, besplatan je, a povod je star: osmog decembra 1852. je zbog nevremena otkazano otkrivanje pozlaćene Bogorodice na Furvijeru, pa su ljudi uveče sami stavili sveće na prozore. Danas se instalacije postavljaju po celom centru i grad primi milione ljudi u četiri večeri. Sveće u čašama i dalje stoje po prozorima i to je jedini deo festivala koji se ne projektuje. Ko dolazi tada, smeštaj rezerviše u leto, a po gradu se kreće isključivo pešice.