Rodos

Rodos je utvrđen grad iz vremena vitezova u kome i dalje ima stanova, prodavnica i dece koja idu u školu, plus osamdeset kilometara ostrva sa toplim morem oko njega. Bedemi su dugi četiri kilometra i unutar njih je šezdeset pet hektara ulica; ostatak ostrva se odatle pruža još sedamdesetak kilometara na jug.

Vitezovi svetog Jovana držali su ostrvo od 1309. do 1523. i za to vreme su od vizantijske tvrđave napravili grad. Ulica vitezova je i danas ravna kaldrma sa konacima sedam „jezika“ reda, po jedan za svaku naciju, a Velika bolnica građena od 1440. do 1489. sada je arheološki muzej. Posle 1523. su Osmanlije preko svega toga dodale džamije, hamame i minarete. UNESCO je celinu upisao 1988. „Najveći naseljen srednjovekovni grad u Evropi“ je slogan agencija, ne UNESCO-a; ono što stoji bez ograde je „naseljen“ — unutar bedema se i dalje stanuje.

Palata velikih majstora traži jedno objašnjenje pre ulaska. Original je nestao 1856, kad je grom pogodio barutanu ispod obližnje crkve i eksplozija razorila pola tvrđave. Ono što se danas obilazi Italijani su podigli između 1937. i 1940, kao letnju rezidenciju za Viktora Emanuela III i Musolinija, i popločali antičkim mozaicima donetim sa Kosa. Nije falsifikat, ali nije ni srednji vek — a sale su ogromne i hladne i po najgorem julskom danu.

Ostrvo ima dve obale i one se ponašaju različito. Zapadna je izložena meltemiju koji leti duva sa severa gotovo svako popodne, pa se u Iksiji i Jalisosu jedri na dasci i kajtuje. Istočna je zaklonjena i mirna i tamo se ide sa decom. To pravilo rešava izbor smeštaja brže od bilo koje ocene: hoćeš da plivaš — istok; hoćeš vetar — zapad. Uz preko tri hiljade sunčanih sati godišnje, sredina oktobra je još sezona.