Đirokastra

Đirokastra se obiđe za jedan do dva dana, a put autobusom iz Tirane traje 3 h 30–4 h 10. UNESCO je grad upisao 2005. kao osmanski kamen razvučen niz padinu pod citadelom iz 13. veka, a kule iz 17. veka drže se na istim strminama na kojima su podignute pa se grad obilazi peške uz stalno penjanje.

Putovanje počinje u Tirani na terminalu Jug–Sever, a iz Beograda tamo direktno leti Air Serbia, što dan na putu svodi na ono što se mora. Vožnja do Đirokastre: 13–15€. Stanica je u novom delu grada i odatle se prtljag u stari deo vozi taksijem, jer je put uzbrdo strm, a vučenje kofera po kaldrmi nikome ne prija. Grad leži u dolini između planine Gjerë i reke Drino, ima 16.569 stanovnika, i brzo se vidi da je razmera mala a strmina velika.

Ime je starije od većine kamena. Srednjovekovno grčko Argyrókastro znači srebrni grad, mada se priča o princezi Argjiro smatra malo verovatnom. Krovovi su od sivog škriljca, ulice uske i strme, a tvrđava stoji iznad bazara pa se po njoj uvek zna gde je gore, čak i kad se izgubite u uličicama. Kad se jednom shvati taj raspored, ostalo je pitanje kondicije.

Dan se najlakše slaže redom kojim grad ide uzbrdo. Tvrđava prva, rano, dok je kamen hladan, zatim kuća Zekate pre 16 h jer u njoj nema struje. Sledeći su Skenduli i etnografski muzej, a tunel dolazi poslednji, s tim da se za njega prijavljujete čim stignete u grad. Veče pripada bazaru, i jedan dan pokriva glavno, ali bolja je jedna noć jer se bazar i osvetljena tvrđava najbolje vide posle mraka. Obuća treba da ima grip jer vlažan krečnjak klizi.

Drugi dan vodi izvan grada, do Plavog oka ili do mora u Sarandi, a svi izleti imaju svoj prevoz i svoje vreme, pa su pojedinosti na stranici o izletima. Najbolji meseci su maj, jun i septembar, a u julu i avgustu greben tvrđave je vruć pa se tamo ide rano ili pred veče, dok je novembar najkišovitiji mesec u godini sa 299 mm padavina, a kamen tada najviše klizi. Plaća se gotovinom u lekima, pa uz sebe nosite sitne novčanice.