Tvrđava Đirokastra: karta, šta je unutra i kad ići

Tvrđava Đirokastra se dobija jutrom. Karta za greben je jedna, muzej oružja unutra traži drugu, a mesto se najbolje vidi pre nego što sunce zagreje kamen. Ko dođe u podne usred leta, vidi iste kule kao i jutarnji gosti, ali ih obilazi po vrućini i traži hlad uz zid, kojeg na grebenu nema mnogo.

Koja karta za tvrđavu

Glavna karta važi za ulaz na greben i za sve što stoji na njemu, od kula i česama do zatvora i sat-kule. Glavna karta košta 4,40€. Muzej oružja u samoj tvrđavi ima posebnu kartu jer se ne računa u glavnu: 2,20€.

Sve se plaća gotovinom u lekima, pa novčanice nosite sa sobom pre nego što krenete uz kaldrmu. Presuda za onoga ko ima samo sat vremena glasi da muzej oružja sačeka sledeći put, a vreme ide na kule, zatvor i pogled sa zidina, jer greben ne možete da obiđete uzgred.

Kad doći

Greben je izložen suncu pa je leti na kamenu vruće, a najgore je u julu i avgustu. Zato dođite pre devet, dok je vazduh još hladan i prolazi su prazni, ili kasno popodne, kad sunce spusti ugao i prestane da udara u zidine. Ako vam se ujutru spava, odlučite se za popodne, jer kasnije svetlo ume da bude lepše za fotografije.

Đirokastra je od 2005. na UNESCO-voj listi, a tvrđava je ono što se iz njenih ulica vidi iznad krovova od škriljca. Uveče je osvetljena pa se gleda i iz bazara sa tanjirom ispred sebe. Obujte cipele sa gripom jer je penjanje strmo, a kamen na kiši klizav, i to važi i za ulaz i za stepenice unutar zidina.

Redom kroz tvrđavu

Grad se prvi put pominje 1336. kod Jovana Kantakuzina, a tvrđavu su kasnije dograđivali Ali-paša i, u 20. veku, kralj Zog. Prolazite redom kroz pet kula, sat-kulu, crkvu, česme i štale. Uz sam ulaz stoji italijanski laki tenk L6/40, a nešto dalje temelji akvedukta čiji je kamen otišao na zatvor. Na tvrđavi je i američki avion Lockheed T-33, koji je 1957. prinudno spušten kod Tirane, pa su ga komunisti zadržali.

Zatvor je podigao kralj Zog 1932. godine, a služio je i pod Italijanima i Nemcima, pa pod komunistima, sve do 1968. Posle zatvora izađite na zidine, odakle se vide krovovi, dolina između planine Gjerë i reke Drino i cela Đirokastra kao jedna slika. Tu se najbolje shvati zašto je grad podignut baš ovde, na strmini iznad bazara. Zadržite se na zidinama koliko vam treba, jer odatle počinje silazak, a pogled koji ostaje u glavi dobija se baš tu.

Za 2 danaPlan za dva dana pokazuje gde tvrđava staje u prvom danu, pre kuće Zekate i bazara.Đirokastra za 2 dana →

Muzej oružja i muzej grada

Muzej oružja je vojni muzej sa topovima i obeležjima otpora, smešten u samoj tvrđavi. Čuva oružje iz Drugog svetskog rata koje su partizani oduzeli Italijanima i Nemcima, uz fotografije iz tog vremena. Nije muzej za ljude koji žure, ali je zbirka sabrana na jednom mestu, pa je ne treba tražiti po gradu, a kamene zidine oko nje čine da se oružje i mesto u kome se čuva uklapaju bolje nego u običnoj sali.

Na ulazu u prizemlju nalazi se muzej grada sa panoima na engleskom. Dobro je pročitati ih pre nego što krenete na kule, jer objašnjavaju ono što ćete posle gledati, pa se kasnije u kulama i zatvoru gleda sa znanjem o tome šta se gleda.

Kad nema vremena

Sa sat vremena idite samo na ono što se pamti i ostavite ostalo za drugi put. Odmah posle vas čeka kuća Zekate, koju treba stići pre 16 h jer nema struje, pa tvrđava ne sme da vam pojede ceo dan.

• Sat-kula, najlakša za prepoznavanje sa grebena i iz grada.
• Avion Lockheed T-33, koji niko ne očekuje na tvrđavi.
• Pogled na grad sa zidina preko krovova od škriljca.
• Zatvor, koji se obiđe brzo, a ostane u sećanju.

Kada ićiZašto leto traži jutro, a zima kišu i zatvorene pansione, piše na stranici o sezoni.Kada ići u Đirokastru →