Berat

Berat se obiđe za jedan do dva dana, a sve se ređa uz jednu padinu: tvrđava u kojoj ljudi još žive, Mangalem u podnožju i Gorica preko Osuma. Beli osmanski domovi penju se jedan iznad drugog, a grad je 2008. dodat upisu Đirokastre na UNESCO-v spisak. Opština ima 62.232 stanovnika po popisu iz 2023.

Stari Berat ima tri dela. Kalaja je tvrđava na steni nad desnom obalom reke, Mangalem se spušta ispod nje, a Gorica leži na levoj obali, iza kamenog mosta. Nadimak „grad hiljadu prozora“ pripada belim domovima koji se penju jedan iznad drugog. Berat je juna 1961. proglašen Muzejom-gradom, što zvuči kao zaleđena slika, a tvrđava je naselje u kome po proceni stalno živi 200 do 400 ljudi, pa njena kapija nikad ne zatvara. Dan je dovoljan za tvrđavu, Mangalem i Goricu, ali noć ima više smisla jer večer i jutro u tvrđavi traže da ostanete, a poslednji autobus za Tiranu polazi oko 16.00.

Berat nema aerodrom ni železničku stanicu, pa se ide preko Tirane. Autobus ili furgon vozi 123 km, put traje oko 2 h, a polazaka ima oko 20 dnevno od 6.00 do 17.00 sa terminala u Mëzezu severozapadno od centra Tirane. Ako letite iz Beograda, Air Serbia leti za Tiranu tokom cele godine i put traje oko sat i petnaest minuta. Terminal u Beratu je na Rruga Antipatrea oko 2 km od starog grada, a gradski autobus do centra košta 0,33€ (30 lek, do starog grada).

Šetnja ide redom kojim se kreće sunce. Do tvrđave se od Mangalema penje oko 1 km po strmoj uglačanoj kaldrmi za 15 do 20 minuta, pa je najbolje ići izjutra. U julu i avgustu prosečni maksimum je 31 °C, pa podne ostavite za hlad. Sa muzejem Onufri unutra ide se 2 do 3 sata, a popodne se spuštate kroz Mangalem do Etnografskog muzeja, dok džamije u novom delu grada ostaju za kraj. Pred zalazak se prelazi most na Goricu, gde je xhiro, večernja šetnja. Auto ostavite na ravnim ulicama ispod, jer se i u tvrđavi i na kaldrmi hoda peške.

Drugi dan pripada onome što je van grada. Kanjon Osuma i vodopad Bogova traže proleće od aprila do juna, dok je voda puna. Apolonija je antički grad oko 60 km zapadno, Tomor je planina za planinare, a vinarija Çobo je u brdima Berata. Hrana prati doba dana: byrek ujutru, a za ručak tavë kosi, jagnjetina sa pirinčem u jogurt-jajnom prelivu. Izleti, smeštaj, hrana i kretanje imaju svoje strane, pa ovde ostaje samo redosled.