Tunel spasa u Sarajevu: karta, gotovina i šta se vidi u Butmiru

Tunel spasa se ne prelazi do druge strane. Ulazi se kroz kuću porodice Kolar u Butmiru, pa 25 m originalnog tunela i 100 m obnovljene cevi, a kasa prima samo marke. Ko to zna unapred, dolazi sa gotovinom u džepu i bez očekivanja da će proći ispod piste, jer ceo prolaz nije otvoren za posetu.

Koja karta za Tunel spasa

Odrasla karta je 10,23€ (20 KM), a plaća se na kasi i isključivo u markama. Zvanična strana kaže da se ne primaju kreditne kartice ni strane valute, pa evro, koji se u gradu ponekad primi, ovde ne prolazi. Marka je vezana za evro, što olakšava računanje, ali ne menja način plaćanja. Kurs: 1 EUR = 1,95583 KM. Zbog toga je prva odluka dana ona o novcu, a tek zatim ona o prevozu: marke iz bankomata u gradu stižu pre taksija, a ne posle njega.

Audio vodič staje 1,53€ (3 KM) i uzima se uz kartu. On je rešenje za one koji ne idu sa turom, a ipak žele da znaju šta gledaju dok prolaze kroz postavku i kroz originalnih 25 m. Učenici i studenti plaćaju nižu cenu uz dokument, a deca do 6 godina ulaze besplatno. Presuda je jednostavna: sam sa audio vodičem, a sa turom ako je grupa velika ili ako taksi nema smisla za dvoje.

Kartice i strane valute se ne primaju.

Kako stići i kad doći

Tunel je u Butmiru, uz aerodrom, jugozapadno od centra, i do njega se ide taksijem ili turom. Taksi se plaća gotovinom, što znači da gotovina mora biti spremna i za vožnju i za kasu, pa se u Butmir ne polazi sa jednom bankovnom karticom i nadom da će neko imati čitač.

Od 1. aprila do 31. oktobra Tunel radi od 8.30 do 17 h, a poslednji ulaz je u 16.30. Od 1. novembra do 31. marta radi od 9 do 16 h, sa poslednjim ulazom u 15.30. Poslednji ulaz je i leti i zimi pola sata pre zatvaranja.

Šta se vidi u muzeju

Postavka o opsadi koristi mapu olimpijskog Sarajeva iz 1984, pa se odmah vidi o kom gradu je reč: o domaćinu zimskih igara koji je osam godina kasnije ostao u obruču. Opsada je trajala 1.425 dana, od 5. aprila 1992. Dalje ide svakodnevni život unutar obruča, sa stvarima koje su građani pravili sami i konzervama hrane iz humanitarne pomoći. Predmeti su obični, i upravo zato ostaju u glavi.

Deo o gradnji čine prvi nacrti i naredbe, fotografije graditelja i alat kojim se kopalo. Zvanično se ceo komplet zove Tunel D-B, a njime upravlja Memorijalni centar Sarajevo od aprila 2012. godine. Taj centar opsadu naziva najdužom opsadom jednog glavnog grada u modernoj istoriji ratovanja.

Kopanje je počelo 1. marta 1993, krajevi su se spojili 30. juna, a od 1. jula tunel je bio u upotrebi. Spajao je Dobrinju i Butmir ispod piste i ceo je dug 340 m. Visok je 1,6 m na strani Dobrinje i 1,8 m u Butmiru, a širok 0,8 m gore i 1 m dole. Kroz njega je dnevno prolazilo od 3.000 do 4.000 ljudi i 30 tona robe.

Za posetu je otvoreno 25 m autentičnog tunela i 100 m obnovljene cevi, a ulaz je u kući porodice Kolar. Drugi kraj, u Dobrinji, bio je u garaži jedne zgrade. Ko dolazi zbog šetnje kroz ceo tunel, dolazi zbog nečega što u tom obliku ne postoji, pa je bolje to znati pre nego što se stane u red. Ono što se vidi je odsečak, i on dovoljno dobro pokazuje kako je prolaz izgledao.

Za 3 danaTunel zatvara treći dan u planu za Sarajevo, posle Zemaljskog muzeja i ručka u gradu, pa je tamo opisano i kako se dan slaže.Sarajevo za 3 dana →

Kad nema vremena

Ko ima samo jedno jutro, ovaj redosled pokriva ono što se ovde zaista dobija i ne gubi vreme na redove i na vraćanje po novac. Četiri koraka dovoljna su za posetu koja ima smisla i kad je dan kratak.

• Doći na otvaranje, u 8.30 leti ili u 9 zimi.
• Prvo obići postavku, pa tek onda tunel, jer tunel tada dolazi kao objašnjenje onoga što je prethodilo.
• Uzeti audio vodič ako se ne ide sa turom.
• Ako vremena nema ni za Butmir, u gradu ga zamenjuju Vijećnica ili Muzej ratnog detinjstva, a tura je izbor kad se ne ide sam.

GreškeZašto kasa traži marke i koje još stvari putnici zaborave pre polaska, opisano je među greškama u Sarajevu, uz ono što se tada radi umesto toga.Greške koje u Sarajevu prave svi →