Pinakoteka Brera: koja karta, rezervacija i koje sale prvo

Na zvaničnoj strani Pinakoteke Brera nema jeftinije karte za koju bi vredelo čekati jer se onlajn prodaje samo Grande Brera, a uz nju ide i Palazzo Citterio. Cena je 20€ i rezervacija je obavezna, pa se poseta planira oko izabranog dana i sata, a ne oko reda na kasi. Ostaje samo dobar raspored sala. Galerija ne traži ceo dan, što je za Milano prijatna vest, a Karavađo vas čeka pred izlaz.

Koja karta za Breru: jedna cena i obavezna rezervacija

Kupuje se Grande Brera, jedina ponuda koju zvanična strana pokazuje uz izbor datuma i vremena, pa se tu ništa ne poredi i ništa ne bira osim dana. U nju ulaze Pinakoteka i Palazzo Citterio, a Citterio važi isti dan i narednih šest, pa ga ne morate obići odmah. Ako negde naiđete na nižu cenu samo za Breru, važi ono što piše na zvaničnoj strani, jer se karta tamo i kupuje.

Rezervacija se pravi na brerabooking.org i tamo se bira dan i vreme posete. Karte se prodaju i na kasi Pinakoteke, ali rezervacija štedi od deset do trideset minuta čekanja. To je prilična dobit u galeriji u kojoj se ulazi na jedna vrata i u kojoj se red ne vidi sa ulice. Rani termini i vikend popodne mogu da se rasprodaju, pa ih ne ostavljajte za poslednji čas. Grupe do 23 osobe ulaze svakih trideset minuta zajedno sa vodičem, što je još jedan razlog da uzmete prvi jutarnji termin i ostanete ispred njih.

Rezervacija je obavezna za Grande Brera kartu. Karte se prodaju i na kasi Pinakoteke; za izabran dan i vreme koristite Brera Booking.

Kad ići i kako stići

Ako birate dan, izbegnite prvu nedelju u mesecu. Ulaz je tada besplatan uz rezervaciju, pa se galerije pune do 11 sati. Običan radni dan je zato pametniji izbor, a rano jutro najmirniji termin, u kom možete da stojite ispred Mantenje koliko vam odgovara i da se ne sudarate sa grupama koje stižu kasnije prepodne. Zatvoreno: ponedeljak, 1. maja, 1. januara i 25. decembra, što je dobro znati ako Milano planirate oko praznika.

Pinakoteka je u Via Brera 28, u kvartu uskih ulica severno od Duoma, pa je šetnja od katedrale prirodan početak dana. Do Poslednje večere ima 15 minuta peške ili deset minuta metroom M2. Do Castella Sforzesco ide se oko dvanaest minuta pešice. Brera se zato lako spaja sa ostatkom milanskog dana, bez prevoza i bez gubljenja vremena na presedanje, što u gradu ovog obima nije mala stvar. Radno vreme: uto–ned 8.30–19.15, poslednji ulaz 18.00.

Kako se kretatiMetro M2 vodi ka Poslednjoj večeri, a za gradski prevoz važe ove karte: 2,20€ i 7,60€. Ostalo o kretanju po gradu stoji na posebnoj stranici.Kako se kretati po Milanu →

Počnite od Rafaelovog Venčanja Bogorodice (Sposalizio della Vergine) i Madone iz Brere Pjera della Frančeske. Ta dva platna otvaraju obilazak i postavljaju meru za sve što sledi, pa im posvetite više vremena nego što biste to učinili na kraju. Rafael je tu slikar mira i simetrije, a Pjero hladne svetlosti i tihih lica, pa se prvi sat čita kao lekcija o tome kako se slika red. Odmah posle je Mantenjin Mrtvi Hristos (Cristo morto), u sali posebno, gledan iz kratke perspektive, tako da su mu stopala najbliža posmatraču. Uz tu sliku se ne žuri, jer se tek posle nekoliko minuta vidi koliko je telo skraćeno.

Karavađova Večera u Emausu (Cena in Emmaus) čeka u bočnoj sali pred kraj. Do nje stignite sa dovoljno pažnje jer slika traži da se gleda polako, kao scena u kojoj se tek u poslednjem trenutku shvata ko sedi za stolom. Pre nje dolaze Belinijeve Madone, pa mletački slikari među kojima su Ticijan i Veronese. U tim salama boja radi ono što je u florentinskom delu radila linija. Na drugom spratu je kolekcija Jesi sa Morandijem, Modiljanijem i Bočonijem, često mirna, pa je to pristojan epilog posle velikih platna. Obilazak cele galerije traje dva do tri sata.

Kad ima sat i po

Za devedeset minuta Brera se ne vidi cela, ali tri slike zbog kojih se dolazi mogu da stanu u taj sat i po. Treba krenuti pravo i ne zalaziti u svaku salu, jer svaka dodatna sala u ovom obilasku oduzima vreme onoj sledećoj. Raspored ispod ostavlja Karavađa za kraj. Tada ste prošli glavni deo i imate vremena da pogledate šta se događa za stolom, a ne samo da ga prepoznate. Ko ima više vremena dodaće mletačke sale, a ko ima manje preskače Jesi bez griže savesti.

• Rezervišite rani termin i krenite pravo ka Rafaelu i Pjeru della Frančeski.
• Mantenjin Mrtvi Hristos je sledeći, u svojoj sali, pa se bez dugog zadržavanja ide dalje.
• Karavađa ostavite za kraj, u bočnoj sali.
• Mletačke sale i kolekciju Jesi preskočite, a Palazzo Citterio ostavite za drugi dan jer karta važi još šest dana.

Za 1 danBrera dobro staje u popodne posle Duoma i Galerije, u istom danu. Itinerer pokazuje kako se slažu sati takvog obilaska.Milano za 1 dan →