Gde i šta se jede u Parizu

Pariz se jede jelo po jelo i istim redom. Prvo kroasan koji u pekari staje oko 1,22€, pa jambon-beurre koji se jede na klupi, zatim topao ručak u bouillonu gde glavno jelo kreće od 7€, i na kraju večera od bifteka sa pomfritom ili supe od luka. Ovde piše šta je od toga šta, gde se proba i koliko košta, a dnevni račun, meni ručka i napojnice ostaju strani o troškovima.

Sve počinje u boulangeriji, gde se baget de tradition po uredbi iz 1993. pravi samo od brašna, vode, kvasca i soli, a to staro zanatsko znanje je 2022. upisano na UNESCO listu nematerijalne baštine. Kroasan iz pekare u proseku staje 1,22€, a za ručak tražiš jambon-beurre, presečen i puterom premazan baget sa šunkom, koji se zove i „parisien“ i kog se u Francuskoj proda više od tri miliona dnevno.

BudžetKroasan i kafa u dnevnom računu:Koliko košta Pariz →

Bouillon je stari pariski tip restorana iz devetnaestog veka koji je brzo i jeftino služio tople obroke, a nekoliko ih je ponovo otvoreno posle 2017. Bouillon Chartier radi od 1896, svakog dana od 11:30 do ponoći bez pauze, a glavna jela kreću od 7€. Lokala ima tri, na Grands Boulevards, Montparnasse i kod Gare de l'Est, a rezervacija nema, pa je dugi red deo posla i bolje je doći pre podne ili u kasnom popodnevu.

Steak frites i supa od luka

U brasseriji je uobičajena večera steak frites, komad goveđeg mesa ispečen na tiganju, najčešće entrecôte, sa prženim krompirom i ponekad béarnaise ili sosom od bibera, a ako ga naručiš „saignant“, dobijaš ga krvavog. Isto jelo svojataju i Belgijanci, pa je francuska verzija stvar lokalnog ponosa, a ne porekla.

Supa od luka je jelo Les Halles. Oblik koji danas poznaješ dobila je sredinom devetnaestog veka na staroj centralnoj pijaci, gde su je, između ostalih, služili Au Pied de Cochon, sa rendanim sirom ispečenim ispod grila, radnicima u zoru i noćnim gostima koji su izlazili iz kabarea. Obe stvari stoje za istim stolom, u brasseriji ili klasičnom bistrou, gde večera od tri jela u proseku staje 35€, a jeftiniji ručak 16€.

Gde odsestiKvart sa dobrim malim restoranima po cenama koje nisu turističke:Gde odsesti u Parizu →

Krep na Monparnasu

Bretonske krepare oko stanice Gare Montparnasse potiču s početka dvadesetog veka, kad su Bretonci koje je siromaštvo oterao iz kraja stizali vozom baš na tu stanicu i ostajali, a na Rue du Montparnasse ih i danas ima najmanje sedam, među njima Chez Jeanne i Le Petit Josselin. Za pun obrok naručuje se slana galette complète sa šunkom, sirom i jajetom, a slatki krep je desert.

Pijace i poslastice

Marché des Enfants Rouges u Mareu stoji od 1628. i najstarija je natkrivena pijaca u Parizu. Na njegovim tezgama se jede topla hrana za šankom, od japanskih bento kutija do levantinske pite, a zatvoren je ponedeljkom, kao i Marché d'Aligre u dvanaestom arondismanu, koji prodaje sveže namirnice pod krovom i na ulici.

Za slatko ostaje Paris-Brest, okrugli prsten od parenog testa punjen kremom od pralina i posut bademima. Smislio ga je 1910. poslastičar Louis Durand iz Maisons-Laffitta za biciklističku trku Paris–Brest–Paris. Ladurée, osnovan 1862. kao pekara u ulici Rue Royale, 1930. je od makarona napravio dvoslojni kolač sa kremom između.

Za 3 danaRučkovi koji su već raspoređeni po satima u planu:Pariz za 3 dana →

IzletiRučak van grada i stanica sa koje se polazi:Izleti iz Pariza →

Skriveni draguljiGde se jede kad se siđe sa glavnih ruta:Pariz mimo razglednica: kapija sredom i tri besplatna vidikovca →

Kako se kretatiKojom linijom do pijace ili do bouillona:Kako se kretati po Parizu →

Kada ićiKada ići u Pariz, mesec po mesec:Kada ići u Pariz →

GreškeGreške koje koštaju sat, kartu ili ceo dan:Greške koje u Parizu prave svi →

AerodromSleće se pre prvog obroka: koji aerodrom i kako u grad:Sa aerodroma u Pariz →

MuzejiMuzeji i njihovo radno vreme, da ručak stane između:Muzeji Pariza →