Ajfelova kula: koja karta, stepenice ili lift i kada ići

Četiri karte za Ajfelovu kulu svode se na dve odluke. Prva je da li se penjete ili idete liftom, a druga da li vam je dovoljan drugi sprat ili hoćete sve do vrha. Ko kupi pre drugih, sam bira sat u kome će stajati u redu, a ko čeka, uzima ono što ostane. Zato se strana čita redom kojim se kula obilazi: karta, sat, kontrola, spratovi.

Koja karta za Ajfelovu kulu: stepenice, lift ili vrh

Stepenice su kod oba cilja jeftinije za isti iznos. Do drugog sprata stoje 14,80€ umesto 23,50€, a do vrha 28€ umesto 36,70€. Ko ume da se penje, štedi taj novac i ima više termina na izboru, jer se karte za stepenice i za lift prodaju odvojeno. Do drugog sprata pešice je 674 stepenika i oni nisu za osobe ograničene pokretljivosti, što je jedini ozbiljan razlog da se uzme lift. Presuda je zato kratka: ko može da se penje, uzima stepenice.

Prodaja počinje 60 dana unapred, a termini za vrh idu prvi i najpre oko zalaska sunca, dok drugi sprat ostaje u prodaji i kad vrh nestane. Kupovina zato ima svoj redosled i počinje od onoga što se prvo rasproda. Mladi od 12 do 24 godine plaćaju pola cene. Paris Museum Pass ne važi za Ajfelovu kulu, pa se njena karta računa odvojeno od passa od 85€.

Mladi od 12 do 24 godine plaćaju pola cene. Karte se prodaju onlajn do 60 dana unapred; vrh se prvi rasproda.

Kad doći i kroz šta se prolazi

Kula radi svaki dan od 9.30 i najmirniji sati su od otvaranja do 11 i posle 21, dok su podne i popodne najgušći. Zlatni sat pred zalazak najtraženiji je od svih, pa u tom terminu računajte na dužu gužvu i na vrh koji se prodaje pre ostalih. Za vrelih dana vlasti mogu da zatvore stepenice ranije nego inače, što je još jedan razlog da se ide ujutru. Radno vreme: svaki dan 9.30–23.00, leti do posle ponoći.

Pre nego što uđete, obiđite kulu spolja, sa Trokadera ili sa Marsovog polja, jer se samo odatle vidi cela i zna se šta se plaća, a tek posle toga vredi stati u red za ulaz. Na ulazu vas čekaju dve kontrole. Prva je u bašti ispod kule, a druga pred liftovima na stubu, i obe se prolaze pre nego što se popnete ijedan metar. Stepenice i lift kreću od istog ulaza, pa se o načinu penjanja odlučuje tek na kraju reda.

Prvi i drugi sprat prelaze se pešice ili liftom, a drugi sprat stoji na 116 m. Odatle se krovovi, reka i kvartovi vide u celini i mnogima to bude sasvim dovoljno za jednu posetu, jer se razlika u ceni do vrha plaća visinom, a ne novim pogledom na isti grad. Ko se penjao stepenicama, tu prvi put sedne da odahne, a pogled je nagrada koja se ne plaća posebno.

Vrh se uzima liftom, sa drugog sprata, i tamo se ide zbog visine, a ne zbog slike same kule. Odozgo se kula ne vidi, gleda se grad, pa je fotografija kule posao za tlo. Posle mraka, na početku svakog sata, kula pet minuta treperi i to se gleda besplatno odozdo, bez ikakve karte, što je najjeftiniji način da se veče u Parizu završi lepo.

Za 3 danaU rasporedu od tri dana Ajfelova kula dobija jedan od rezervisanih ulaza, pa pogledajte u koji deo dana se najbolje uklapa.Pariz za 3 dana →

Kad nema vremena

Kad vremena ima malo, kula se ne gubi, jer se najviše od nje vidi bez karte, sa Trokadera, a ulaz može da sačeka sledeći dolazak. Ako ipak ulazite, evo šta se odbacuje redom.

• Kulu vidite spolja sa Trokadera, za to ne treba karta.
• Treperenje posle mraka je besplatno i traje pet minuta, na početku svakog sata.
• Ako ulazite, drugi sprat stepenicama je najjeftiniji ulaz.
• Ako su termini za vrh prodati, drugi sprat je i dalje u prodaji, pa tamo pogledajte istog dana.

BudžetAjfelova kula je jedna od četiri velike ulaznice u dnevnom računu, pa pogledajte kako se uklapa u ceo budžet.Koliko košta Pariz →