Plovdiv

Plovdiv se obilazi peške, za jedan pun dan ili dva lagana. Sve što vredi videti stoji na jednom brdu i u kvartu ispod njega, pa je ceo grad jedna duga šetnja. Počinje kod rimskog stadiona na trgu, penje se kaldrmom do teatra i vidikovca, a završava se niz stepenice u Kapani.

Šetnja kreće sa Džumaja trga, u samom centru. Par metara ispod pločnika tu leži luk rimskog stadiona, a ostatak tribina je i danas pod zgradama glavne ulice. Luk se gleda preko ograde, besplatno i u bilo koje doba. Odmah do njega je Džumaja džamija sa devet kupola, jedna od najstarijih osmanskih građevina na Balkanu. U nju se ulazi slobodno, između molitvi.

Od trga Saborna ulica kreće uzbrdo, i grad se menja kuću po kuću. Izlozi se proređuju, asfalt prelazi u krupnu, neravnu kaldrmu, a nad ulicom se pojavljuju trgovačke kuće iz 19. veka. Parcele na brdu su bile male, pa su gornji spratovi širi od prizemlja i nadnose se nad sokak. Ulica se penje dok ne prođe kroz Hisar kapiju, kamena vrata stare tvrđave. Uz samu kapiju stoji Kujumdžijeva kuća iz 1847, plava, sa zakrivljenim zabatom na vrhu fasade. Sa razglednica je znaju i oni koji nikad nisu bili u Plovdivu, a unutra je danas Etnografski muzej.

Iza kapije počinju kuće-muzeji. Stari grad se šeta besplatno, a ulaznica se plaća tek kad uđeš u neku kuću. Većina ih je ponedeljkom zatvorena, uključujući i Kuću Hindljan, čije je sobe vlasnik dao da se oslikaju gradovima koje je video na putovanjima. Njenu priču, i priče još tri mesta pored kojih se lako prođe, donosi strana o skrivenim kutovima grada.

Na drugoj strani brda teren se odjednom otvara u polukrug mermernih redova. Antički teatar je sagrađen krajem 1. veka i vekovima je bio zatrpan, dok ga nisu otkopali između 1968. i 1979. Radi i ponedeljkom, kad su kuće-muzeji zatvorene, pa je tog dana on prirodan početak kruga. Leti se u njemu uveče daju opere, i sa kartom za predstavu vidiš ga punog, onakvog za kakav je građen.

Poslednji uspon je do Nebet tepea, najstarijeg dela grada. Gore su ostaci tvrđave i pogled na ceo Plovdiv, ulaz je besplatan, a kapija se zatvara u rano veče. Stepenice niz brdo vode pravo u Kapanu. Ime kvarta znači „zamka“, po uličicama koje se sastaju pod čudnim uglovima. Vekovima su tu radili zanatlije, pa ulice i danas nose imena zanata. Od kandidature za Evropsku prestonicu kulture 2019. u stare radionice su se uselili ateljei, barovi i male kafane. Tu se krug zatvara i tu se sedne na večeru.

Jedan dan pokriva ovaj krug. Drugi daje vremena za brdo Bunardžik sa spomenikom Aljoši, za park cara Simeona i za sporo veče u Kapani. Treći je za izlet, do Bačkovskog manastira ili Asenove tvrđave, tridesetak minuta od grada. Do samog Plovdiva se gotovo uvek stiže preko aerodroma u Sofiji, metroom do centra pa vozom, ukupno oko 3 h ukupno. Posle toga gradski prevoz (0,50€) treba samo do stanice i nazad.