Plovdiv iza fasada: kuće, džamija i vrt pored kojih šetnja prolazi

Pored ova četiri mesta prolazi šetnja kroz Plovdiv. Iza svakog stoji priča koju fasada ne kaže: trgovac koji je svet doneo na zidove svoje kuće, majstor iz Rodopa, sultan koji je srušio staru džamiju da podigne veću i baštovan iz Švajcarske.

Stepan Hindljan je bio jermenski trgovac koji je toliko poslovao sa Indijom da je po njoj dobio i prezime. Kuću je sazidao 1834–35. i unutra je doneo sve što je video na putu. Zidove soba su majstori oslikali pejzažima Venecije, Stokholma, Lisabona, Carigrada, Aleksandrije i Sankt Peterburga, verovatno po gravirama koje je vlasnik donosio kući. Na drugom spratu je sala sa česmom iz koje je tekla ružina vodica, a u kući je i sopstveno kupatilo sa parnom sobom.

Ulaz je 3,58€, obilazak 30–45 min, a ponedeljkom je zatvoreno.

Za 2 danaGde ovo staje u već postavljen plan:Plovdiv za 2 dana →

Kuću uz Hisar kapiju sazidao je 1847. majstor Hadži Georgi iz rodopskog sela Kosovo, za trgovca Argira Kujumdžioglua. Sa ulice deluje kao obična dvospratnica. Iz dvorišta se vidi da se niz padinu spušta na četiri sprata, sa preko 130 prozora i dvanaest soba sa rezbarenim drvenim tavanicama. Od 1938. u njoj je Etnografski muzej, sa nošnjama, alatom i nameštajem iz okoline Plovdiva, ali kuća je sama po sebi glavni eksponat.

Ulaz je 3,07€, obilazak 45–90 min, a ponedeljkom je zatvoreno.

Prva džamija na ovom mestu podignuta je 1363–64, odmah posle osmanskog osvajanja, na temeljima crkve. Sultan Murat II ju je u prvoj polovini 15. veka srušio i sazidao novu, veću, i to je zgrada koja stoji danas. Zidovi su građeni u slojevima kamena i opeke, na vizantijski način, a unutra su zidne slike cveća i vitica sa citatima iz Kurana, iz kraja 18. i početka 19. veka.

Ulaz je besplatan, svaki dan 9–17, van molitve, a za obilazak je dovoljno 15–20 min. Odeća treba da bude skromna, a marame su na ulazu.

Kada ićiKad je šetnja kroz grad najprijatnija:Kada ići u Plovdiv →

4. Park cara Simeona: vrt za jednu izložbu

Plovdiv je 1892. bio domaćin Prve bugarske poljoprivredno-industrijske izložbe, i za njeno otvaranje švajcarski baštovan Lisjen Ševalas napravio je novi gradski park. Ševalas je u Plovdiv došao 1879. kao lični baštovan kneza Aleksandra Bogoridija, a grad ga je kasnije proglasio počasnim građaninom. Iz tog vremena su ostali jezero i česma sa boginjom Demetrom, delo italijanskog vajara Arnolda Cokija. Park nema ulaznicu ni glavnu atrakciju, i u tome je njegova vrednost posle dana punog kuća i kamena.