Vroclav za dva dana i priča o hiljadu patuljaka

Patuljci po vroclavskim trotoarima izgledaju kao gradski marketing i skoro svaki vodič ih tako predstavlja. Nisu. To je ostatak jednog od najpametnijih načina otpora u istočnoj Evropi, u kome je policija bila prisiljena da hapsi ljude zbog patuljka — i da pri tome izgleda smešno pred sopstvenim gradom.

Pokret je nastao 1980. na Vroclavskom univerzitetu, oko Valdemara Fidriha zvanog Major. Metod je izmišljen 30. i 31. avgusta 1982: kad bi milicija precrtala antikomunističku parolu, Fidrih i Vjeslav Cupala bi preko te fleke naslikali patuljka. Objašnjenje je bilo dijalektičko i namerno ozbiljno — teza je parola, antiteza je fleka, sinteza je patuljak. Do kraja osamdesetih takvih grafita je po poljskim gradovima bilo preko hiljadu.

Vrhunac je bio 1. juna 1988, kad je kroz centar Vroclava prošlo preko deset hiljada ljudi u narandžastim kapama patuljaka. Bila je to takozvana Revolucija patuljaka, i njena poenta je bila u tome što vlast nije imala pristojan odgovor: rasterati demonstraciju je uobičajeno, hapsiti ljude u patuljastim kapama znači priznati da si smešan. Pokret je stao 1989, a obnovljen je 2001, u sasvim drugoj zemlji. Ono što je od svega ostalo nije spomenik pokretu nego njegov nastavak drugim sredstvima: ista šala, samo u bronzi i bez rizika.

Od grafita do bronze

Prvi bronzani patuljak, Papa Krasnal, postavljen je 2001. u ulici Świdnickoj, tačno tamo gde su se hepeninzi dešavali. Prvih pet figurica dolazi u avgustu 2005, autor im je Tomaš Moček, i tu je krenula lavina. Grad ih je 2025. brojao 1.003, a sa privatnima ih ima preko 1.360; zvanična turistička informacija u isto vreme navodi „preko 600“, što najbolje govori koliko je broj nepouzdan. Postavljaju ih i firme, škole i vlasnici radnji ispred svojih vrata.

Prvi dan počinje u ulici Świdnickoj, kod Papa Krasnala, jer su patuljci najgušći oko Rynka. Posle trga ide Panorama Racławicka, desetak minuta hoda dalje: gleda se u seansi od pola sata sa fiksnim terminom, pa se u sezoni dolazi sa rezervacijom, ne sa nadom. Karta za nju tri meseca važi i za stalne postavke još tri muzeja, pa je logično uzeti je prvog dana, a muzeje ostaviti za drugi.

VodičCeo grad, sa kvartovima i cenama smeštaja:Vroclav →

Drugi dan se deli na popodne i sumrak. Popodne se tramvajem ide do Hale stulecia, gde fontana ispred hale od maja radi na svaki pun sat i ne naplaćuje se; oko hale su Japanski vrt i park iz vremena izložbe 1913, pa se popodne lako razvuče na tri sata. Pred sumrak se vraća u centar i prelazi na Ostrov Tumski, zbog čoveka koji fenjere pali ručno — jedinog dela ovog dana koji ne čeka.

Ne plaća se — patuljci, fontana, fenjeri

Besplatno je glavno, plaćaju se dve karte

Najveći deo onoga zbog čega se u Vroclav dolazi ne naplaćuje se, a od ulaznica ostaju samo dve iz tabele. Ostalo su cene studentskog grada: jeftin obrok je oko 9,21€, večera sa tri jela u restoranu srednje klase oko 23,03€ po osobi, a pivo u kafani oko 3,57€. Za spavanje je Nadodrze, severno od Odre, jeftinije od kvartova oko trga.

BudžetKoliko isti dan košta u Krakovu, stavka po stavka:Koliko košta Krakov →

Dva dana su ovde dovoljna i to nije mana. Vroclav nema jednu veliku stvar zbog koje se dolazi, nego nekoliko srednjih koje se lako nižu: trg, ostrvo sa fenjerima, kupola iz 1913. i hiljadu figurica koje niko ne broji tačno. Ko traži spisak, ostaće razočaran; ko pusti da mu deca traže patuljke po izlozima, neće ni primetiti da spiska nema.