Tvrđave Srbije: šest zidina od Petrovaradina do Niša

Pet velikih srpskih tvrđava stoji na Dunavu, pa se najlakše obilaze niz struju, od Petrovaradina kod Novog Sada i Kalemegdana u Beogradu do Smedereva, Rama i Golupca, dok Niš, šesti, leži na Nišavi i traži poseban dan. Zidine obuhvataju četiri veka, od 14. do 18, a podizali su ih srpski despoti, osmanski sultani i habzburški inženjeri, pa svaka od njih priča drugu priču o istoj reci. Tri od šest ne naplaćuju ulaz, tako da se na ovoj ruti plaća uglavnom put.

Petrovaradin gleda na Novi Sad sa druge obale i zbog položaja iznad reke nosi nadimak Gibraltar na Dunavu. Prvi kamen položen je 18. oktobra 1692, a tvrđava je završena tek 1780, sa više od 16 kilometara hodnika i protivminskih galerija ispod zemlje.

Na kuli sa satom kazaljke su zamenjene, pa mala pokazuje minute, i to zato da bi ribari na reci mogli izdaleka da pročitaju vreme. Ulaz: besplatno, a prostor je otvoren 0–24, cela godina, dok iz Beograda brzi voz Soko vozi 36 min i staje u samom Petrovaradinu, a autobus GSP-a odatle do centra je besplatan.

VodičNovi Sad oko tvrđave, sa starim delom ispod nje:Novi Sad →

Beogradska tvrđava stoji iznad ušća Save u Dunav, tamo gde je od keltskog Singidunuma izrastao rimski logor, i ostala je vojni objekat do 1867, kad ju je preuzela Srbija. Danas je Gornji grad park sa spomenikom Pobednik, Vojnim muzejem i takozvanim Rimskim bunarom, koji je zapravo austrijska cisterna iz 18. veka.

Godišnje kroz nju prođe više od dva miliona ljudi, a ulaz u prostor je besplatno. Od centra je to nekoliko minuta hoda, pa staje u bilo koji sat dana, i pre ručka i posle večere.

VodičBeograd, od Kalemegdana do reka ispod njega:Beograd →

Smederevo je 46 kilometara južno od Beograda, oko 45 minuta kolima, a tvrđava je poslednje veliko delo srpskog srednjovekovnog utvrđivanja. Despot Đurađ Branković počeo ju je u jesen 1428, a utvrđeni grad bio je gotov do 1439: trougao sa 25 kula tamo gde se Jezava uliva u Dunav.

Bila je prestonica Despotovine do 1459, a u junu 1941. eksplodirala je municija uskladištena unutra i razorila veći deo grada. Ulaz u Veliki grad: besplatno, dok ulaznica za Mali grad, unutrašnju citadelu, košta 2,13€. Radno vreme: Veliki grad 7–22, Mali grad 8–20, svaki dan. Na probnom spisku UNESCO-a tvrđava je od 2010.

IzletiIzleti iz Beograda, od Novog Sada do dunavske klisure:Izleti iz Beograda →

Ram je manja tvrđava: sultan Bajazit II naredio ju je 1483. na steni iznad reke, kao jednu od najstarijih artiljerijskih tvrđava u Srbiji, sa pet kula i 36 topovskih otvora. Dunav je ovde širok oko pet kilometara, pa se uz stenu penje zbog pogleda preko njega, a obnova završena 2019. vratila joj je zidine.

Do nje je oko 110 kilometara od Beograda, ili preko reke trajektom iz Banatske Palanke. Ulaz je oko 3,41€, a tvrđava radi svaki dan 10–18.

Golubac zatvara rutu i najdramatičnija je stanica. Podignut u 14. veku na južnoj obali, oko četiri kilometra nizvodno od varošice, ima deset kula u tri celine i kaže se da je odbio više od 120 napada, dok je prelazio iz ruke u ruku između Osmanlija, Mađara i Srba. Obnova je trajala od 2014. do 2019, kad je otvoren u celini, a tunel od 152 metra danas skreće put mimo njega.

Karte se prodaju po zonama, od 8,09€ do 21,30€, a radno vreme je 10–18 leti, 10–14 zimi (menja se mesečno), dok je neradni dan ponedeljak. Od Beograda je oko dva sata vožnje, pa Golubac staje kao poslednja stanica jednog dana ili prva sledećeg.

VodičGolubac, Lepenski Vir i krstarenje Kazanom, redom kojim se obilaze:Đerdap →

Niš leži podalje od reke i zaseban je put. Tvrđavu su 1719–1723. podigli Osmanlije na desnoj obali Nišave, preko rimskih i vizantijskih ostataka, sa četiri kapije, osam bastiona i oko 22 hektara unutra.

Danas je park i pozornica: unutra stoji džamija Bali-bega, a Filmski susreti održavaju se ovde od 1966. Tvrđava je otvorena svaki dan 0–24, a ulaz je besplatan, pa je najlakša od šest za dan u gradu.

VodičNiš, sa tvrđavom u središtu:Niš →