Ulična hrana u Napulju: pica u ruci, cuoppo, frittatina i sfoljatela

Napulj se jede stojeći: pica, prženo i slatko stižu u papiru, u ruku i na ulicu, a sve što se probira za stolom čeka drugi obrok. Sa pice se i počinje, jer je njena zanatska veština 2017. upisana na UNESCO-ovu listu nematerijalnog nasleđa, a ulična hrana koja sledi je njena jeftinija, brža i bučnija rodbina.

Pica, zanat sa UNESCO-ovim pečatom

UNESCO je 2017. upisao umetnost napuljskog pizzaiuola: testo se oblikuje rukama, okretnim pokretima, a peče u peći na drva. Prema UNESCO-u, oko 3.000 pizzaiuola u Napulju nosi to znanje, a prenosi se u bottegi, uz majstora. Propis EU iz 2010. priznaje samo dve pice, marinaru i margaritu, pečene šezdeset do devedeset sekundi na oko 485 °C. Margarita se u napuljskoj piceriji u proseku plaća 6,70€. L'Antica Pizzeria da Michele radi od 1870.

HranaŠta još stoji na napuljskoj trpezi, od ragùa do pastiere:Gde i šta se jede u Napulju →

Pica a portafoglio, pica u džepu

Ko nema vremena za sto uzme picu a portafoglio, manju picu koju prodavac savije u četvoro zajedno sa papirom, pa se jede u hodu. Fotografija Bila Klintona sa takvom picom u Via dei Tribunali, snimljena za vreme samita G7 u Napulju 1994, skrenula je pažnju sveta na ovaj običaj.

Pizza fritta, pica koja se plaćala za osam dana

Pržena pica je mlađa i siromašnija sestra pečene. Posle rata su je žene prodavale na ulici; zvala se „pizza del popolo“, pica naroda, a čuvena je bila „pizza a otto“, koja se jede odmah, a plaća tek za osam dana. Prikazana je i u filmu „Zlato Napulja“ Vitorija de Sike iz 1954. Prži se u ulju, pa je spolja zlatna i hrskava, a iznutra topla.

Cuoppo, kornet prženog

Odatle je korak do friggitorije, gde se prži i sve ostalo. Cuoppo je kornet od upijajućeg papira punjen prženim zalogajima; cuoppo di mare nosi inćune, bakalar, lignje i hobotnicu, cuoppo di terra krokete od krompira, arancine, zeppoline i povrće u testu, a cuoppo dolce zeppoline posute šećerom. Nastao je u XIX veku, kad su siromašni Napuljci na pijaci kupovali neprodatu ribu, uvaljali je u testo, ispržili i jeli hodajući. Danas košta 4–7€, a ulična hrana u celini 4–7€.

Frittatina, testenina u zlatnoj kori

Iz istog friggitorijskog šanka stiže i frittatina di pasta, umanjena verzija kampanijske frittate od testenine. Testenina se sjedini sa bešamelom, umoči u testo i ispeče u ulju do kore. Unutra je obično mleveno meso, grašak, provola i pancetta ili šunka, a novije varijante dodaju krompir i ragù. Danas se nalazi u skoro svakoj friggitoriji u gradu, pa nije potrebna posebna adresa, dovoljan je red ispred prvog šanka na kome se sve ovo prži.

KvartoviKroz koje kvartove ova šetnja prolazi:Kvartovi Napulja →

Sfoljatela i babà, slatko za kraj

Za kraj se ide u pasticceriju. Sfoljatela dolazi u dve verzije: riccia, od lisnatog testa, krcka, a frolla, od prhkog testa, meka je; komad košta 1,50–3€. Nastala je u manastiru Santa Rosa na Amalfijskoj obali, a poslastičar Paskvale Pintauro doneo ju je 1818. u Napulj i dodao frollu. Babà, testo natopljeno rumom, stoji uz nju za 1–1,70€.

BudžetKoliko staje dan u kome se jede ovako:Koliko košta Napulj →

Za 2 danaIsta šetnja po satima, uz muzeje i crkve:Napulj za 2 dana →