Matera: grad u steni, od nacionalne sramote do UNESCO-a

Matera se najbolje razume kao priča o preokretu: pećinski kvartovi iz kojih je država 1952. iselila više od petnaest hiljada ljudi danas su na UNESCO listi, a 2019. grad je bio Evropska prestonica kulture. Za šetnju kroz to treba 2 dana, a prvi počinje na trgu Piazza Vittorio Veneto, na ivici Sasa.

VodičMatera sa svim stranama, od Casa Grotta do Belvedere Murgia Timone:Matera →

Dolazak i trg iznad cisterne

Do grada se sa aerodroma u Bariju stiže autobusom, autobus (SITA Sud/Cotrap), linija 900, a vožnja traje oko 1 h 15. Šetnja počinje na glavnom trgu, Piazza Vittorio Veneto, a ispod njega, u živoj steni, leži Palombaro Lungo: cisterna iz 1832, sa stubovima isklesanim iz samog kamena i svodom višim od petnaest metara. Ulaz je 3€, i posle nje je jasno kako se ovde gradilo: šupljina je bila cisterna, kuća i crkva.

Civita i dva Sasa

Od trga se silazi u Sase, koji svoje ime nose od latinskog saxum, „kamen“. To su dva kvarta na padini klanca reke Gravina: Sasso Barisano gleda ka Bariju, Sasso Caveoso ka Montescaglioziju. Kuće su uklesane u kalkarenit, meki, porozni krečnjak koji se ovde zove tufo, pa je čitava padina svetla i izbrazdana kao saće. Šetnja je besplatna (besplatno). Na uzvišenoj Civiti stoji katedrala iz 1268–1270, posvećena Santa Mariji della Bruna od 1389, i odatle se najbolje vidi kako se stepeništa, krovovi i ulazi u pećine spuštaju ka klancu.

Prava razmera Sasa razume se tek unutra. Casa Grotta je uređena pećinska kuća, nameštena kakva je bila do iseljenja 1952: jedna prostorija za porodicu, magarca i kokoške. Ulaz je 8€, obilazak traje 15 min, i posle nje se ostatak grada čita drugačije, jer se zna ko je u tim otvorima nekada živeo.

Kako je sramota postala baština

Bazilikatu je 1945. svetu pokazao Karlo Levi u knjizi „Cristo si è fermato a Eboli“ („Hrist se zaustavio u Eboliju“), a predsednik vlade Alčide De Gasperi obišao je Sase jula 1950. Posebnim zakonom od 17. maja 1952. država je kvartove ispraznila: više od petnaest hiljada ljudi preseljeno je u nova naselja na ravnici. Sasi su potom decenijama stajali napušteni. Zakon iz 1986. dozvolio je povratak, a od kasnih osamdesetih obnova je išla uz pomoć Evropske unije i UNESCO-a, koji je Sase upisao 9. decembra 1993. Za Evropsku prestonicu kulture 2019. Matera je izabrana 17. oktobra 2014.

Za 1 danSasi za dva dana, korak po korak, sa Casa Grotta i crkvama u steni:Matera za 1 dan →

Crkve u steni

Odatle se ide među pećinske crkve: na visoravni Murgia i na padinama klanca ih ima oko stotinu i pedeset, srednjovekovnih, mnoge sa oslikanim zidovima. Većina traži posebnu kartu, 3–5€ po crkvi, pa je pametnije izabrati dve ili tri i ostati u njima duže nego kupiti sve.

Belvedere Murgia Timone i večernje svetlo

Dan se završava na drugoj strani klanca, na vidikovcu Murgia Timone, odakle ceo Sasi leži pred očima kao jedna svetla, stepenasta scena. Ulaz je 10€ (apr–okt), 7€ (nov–mart), a rezervacija termina preporučena. Kad sunce nisko padne, svetli kamen prelazi u topliju, medenu boju, i lako je razumeti zašto su filmadžije stigli baš ovamo: ovde su snimani „The Passion of the Christ“ (2004) i „No Time to Die“ (2021).

Gde odsestiPećinski hoteli i smeštaj u Sasima:Gde odsesti u Materi →

HranaOrekiete, ćaleda i materanski hleb, gde se jedu:Gde i šta se jede u Materi →

Kada ićiKad je Matera najlepša i kad je previše vruća:Kada ići u Materu →