Gde i šta se jede u Lisabonu

Lisabon ujutru jede za šankom, u podne za stolom tasce, a uveče nad ribom, i svaki od tih obroka ima svoje jelo i svoju cenu. Pastel de nata kreće od 1,30€, bifana je 3,50–5€, a prato do dia u tasci 8–14€, sa supom, hlebom i pićem u ceni. Ovde se ide jelo po jelo. Dnevni zbir, taksa i ulaznice ostaju strani o troškovima.

Pastel de nata, i original

Pastel de nata je kremasta pita od lisnatog testa punjena kremom od jaja, jede se mlaka, sa cimetom i šećerom u prahu, a počela je kod monaha manastira Jeronimos u Belemu. Oni su belanca trošili za štirkanje odeće, a žumanca za slatkiše. Kad su manastiri 1834. zatvoreni, recept je prodat susednoj rafineriji šećera, čiji su vlasnici 1837. otvorili Fábrica de Pastéis de Belém, i porodica ga drži do danas. Ta kuća kaže da samo ona pravi izvorni recept i prodaje preko 20.000 komada dnevno, a svuda drugde je ista pita jednostavno pastel de nata, od 1,30€ uz mali espreso od 0,80–1,50€.

BudžetPita i kafa u dnevnom računu:Koliko košta Lisabon →

Bifana je svinjetina dinstana sa belim lukom i vinom i servirana u toploj lepinji, na jugu zemlje lakša, sa tankim šnitom i blagom marinadom. U Lisabonu je to jeftin, brz i sit obrok koji se jede stojeći za šankom, 3,50–5€, i često dolazi uz senf ili ljuti sos.

Skriveni draguljiGde se jede stojeći, van centra:Lisabon koji se ne slika: tramvaj 12E i groblje Prazeres →

Ručak u tasci

Tasca je mali porodični restoran, a njen prato do dia, jelo dana, daje ceo obrok u jednoj ceni. Dobijaš porciju ribe ili mesa uz supu, hleb i čašu vina ili vode, za 8–14€. Tasce za ljude iz kancelarija koncentrisane su u Mourariji, Intendenteu, Campo de Ouriqueu i Santosu, pa ako spavaš blizu, kreni odatle. Večera u restoranu srednje klase je već 20–40€.

Bakalar i školjke

Usoljeni bakalar, bacalhau, glavna je namirnica portugalske kuhinje, i kaže se da ima 365 načina da se spremi, po jedan za svaki dan u godini, a drugi kažu da ih ima 1001. Do 18. veka postao je hrana običnih ljudi, pa mu je ostao nadimak „verni prijatelj“. U Lisabonu se naručuje bacalhau à Brás, iskidan bakalar sa lukom, tankim prženim krompirom u štapićima i jajima, jelo koje potiče iz ovog grada, a za početak pastéis ili bolinhos de bacalhau.

Drugo klasično jelo grada su amêijoas à Bulhão Pato, školjke sa maslinovim uljem, belim lukom, korijanderom i belim vinom. Potiču iz 1850-ih, premda se i dalje spori ko ih je smislio, a služe se uz hrskav hleb kojim se pokupi sos.

Sardine leti

Sardinhas assadas, sardine sa roštilja, jednostavna su letnja užina, a njihova najveća noć je Santo António, praznik zaštitnika Lisabona, od 12. na 13. jun. Sve četvrti tada izađu na ulicu da jedu sardine i piju pivo, a takmiče se u Marchas Populares na širokoj Avenidi da Liberdade. Preko leta ćeš ih naći i na jelovnicima restorana, najčešće sa krompirom i salatom.

Kako se kretatiKojom linijom do pijace ili do ulične žurke:Kako se kretati po Lisabonu →

Pijaca pod jednim krovom

Stari Mercado da Ribeira u Cais do Sodréu od 2014. drži Time Out Market, sa 26 restorana i 8 barova pod istim krovom, otvoren svakog dana od 10:00 do ponoći. Ako se društvo ne slaže šta da jede, ovde svako može da uzme svoje.

IzletiRučak van grada, i voz kojim se tamo stiže:Izleti iz Lisabona →

Ginjinha

Ginjinha je liker od višnje u maloj čaši, sa višnjom na dnu, i tipično je lisabonsko piće. Prvi šank koji ga je u gradu prodavao je onaj na Largo de São Domingos iz 1840, a osnovao ga je galicijski fratar crkve Santo António, Francisco Espinheira. Višnje je ostavio u rakiji sa šećerom i cimetom. Posle su došli Sem Rival i Rubi, a u Óbidosu se služi u čokoladnoj čašici.

Skriveni draguljiSam šank, sa adresom i pitanjem koje ćeš dobiti:Lisabon koji se ne slika: tramvaj 12E i groblje Prazeres →

Za 3 danaRučkovi koji su već raspoređeni u planu po satima:Lisabon za 3 dana →

Gde odsestiU kom kvartu se jede bez turističke cene:Gde odsesti u Lisabonu →

Kada ićiMesec po mesec, od žege do kiše:Kada ići u Lisabon →