Šest jezera po Srbiji, i nijedno ne liči na drugo

Srbija nema izlaz na more, ali ima šest jezera dovoljno različitih da nijedno ne liči na zamenu za drugo — jedno je najviše u zemlji, jedno je nekad bilo carska banja, jedno je dugačko četrnaest kilometara.

„Jedno jezero pluta na sopstvenim ostrvima. Drugo menja obalu iz nedelje u nedelju, zavisno od hidroelektrane.“

— beleška s puta

Vlasinsko jezero — ostrva koja plutaju

Na 1200 metara nadmorske visine, Vlasinsko jezero je najviše veštačko jezero u Srbiji, nastalo pregrađivanjem reke Vlasine. Busenovi treseta koji plutaju po površini kao ostrva, nošeni vetrom, redak su fenomen u Evropi — u ovakvom obimu se sreće još samo u Škotskoj. Voda retko pravi talase više od pola metra, pa je pogodna i za kajak i za pedaline, a okolne brezove šume su poznate po gljivama.

Zaovinsko jezero — najizolovanije

Zaovine je nastalo između 1975. i 1983. pregrađivanjem Belog Rzava, na 881 metar nadmorske visine, i duboko je do 110 metara — voda je toliko čista da se koristi i za vodosnabdevanje. Nivo vode oscilira jer jezero služi kao akumulacija za reverzibilnu hidroelektranu Bajina Bašta, pa izgled obale zna da se menja iz nedelje u nedelju. Ovde je Josif Pančić otkrio Pančićevu omoriku.

Perućačko jezero — kanjon i granica

Perućac je nastao uz hidroelektranu Bajina Bašta, samo 13 kilometara od grada, i deo obale prati granicu sa Bosnom i Hercegovinom. Katamaran vozi kroz kanjon Drine do Višegrada, a na jezeru se iznajmljuju i kajaci; plaža ima bazene za decu i tuševe, a sezona kupanja traje jul i avgust.

Gružansko jezero — za pecaroše i veslače

Napravljeno je 1979. pregrađivanjem reke Gruže, prostire se na 900 hektara i ima obim od 40 kilometara. Poznato je po šaranu, štuci i somu — potrebna je dozvola za ribolov — a leti ovde treniraju veslački i kajakaški klubovi; 2019. je jezero ugostilo Evropsko prvenstvo u pecanju iz kajaka. Registrovano je 87 vrsta ptica, od kojih se 25 gnezdi na obali.

Palić — jezero koje je bilo banja

Palić kraj Subotice je od druge polovine 19. veka razvijan kao kupalište, a 1912. je dobio kompleks u secesijskom stilu koji su projektovali Marcel Komor i Deže Jakab. Jezero je plitko, dugačko preko osam kilometara, i danas kombinuje ribolov i letnju pozornicu iz 1950, povezanu sa filmskim festivalom.

Srebrno jezero — najduže od svih

Nastalo je kad je stari rukavac Dunava pregrađen sa obe strane radi zaštite od podzemnih voda, kraj Velikog Gradišta. Dugačko je 14 kilometara, ime je dobilo po tome kako se voda presijava, a nudi uređene plaže, kompleks sa bazenima za hiljadu ljudi i šetalište duž cele obale. U blizini su Ramska tvrđava, Golubačka tvrđava i manastir Tumane.

„Srebrno jezero je nastalo kad je Dunavu presečen rukavac. Ostalo je 14 kilometara jezera i ime po tome kako se voda presijava.“

— beleška s puta

Koje kad

• Vlasinsko i Zaovinsko su hladnija i planinska — najbolje juli i avgust, i za kupanje i za kajak.
• Perućac i Srebrno jezero imaju uređene plaže i infrastrukturu — biraj ih ako putuješ sa decom.
• Gružansko je za one koji dolaze zbog pecanja ili veslanja, ne zbog plaže.
• Palić radi cele godine zbog banjskog kompleksa, ali se u jezeru ne kupa: voda je pete klase.

Zajedničko im je da nijedno nije „zamena za more“ — svako je razlog za sebe, i skoro svako je blizu nečega što već imaš u planu: Zaovine su deo Tare, Perućac je pola sata od Drvengrada, Srebrno jezero je ulaz u Đerdap.

VodičTara, sa jezerom i bez njega?Tara →

VodičĐerdap kao ceo vikend?Đerdap →