Fruška gora ima 16 manastira. Evo šest do kojih vredi skrenuti

Fruška gora se zove srpska Sveta gora, i to nije turistička fraza — nekad je imala 35 manastira, a do danas je sačuvano 16, sagrađenih između 15. i 18. veka na planini dugačkoj svega pedeset kilometara.

Evo šest koji najviše vrede zaustavljanja, otprilike onim redom kojim se nižu duž planine.

Krušedol — carska grobnica

Krušedol je podigla porodica Branković između 1509. i 1516, i od tada je jedno od najvažnijih grobnih mesta srpske crkve: ovde su sahranjeni patrijarsi Arsenije III i Arsenije IV, kao i kralj Milan Obrenović. Ikonostas je barokni, freske su iz više epoha, a manastir je najbliži Sremskim Karlovcima i vinskom putu koji ide uz njih.

VodičKarlovci na putu do manastira?Sremski Karlovci →

Novo Hopovo — najlakše dostupan

Podigao ga je Sveti Maksim, u svetu Đurađ Branković, između 1496. i 1502. Crkva koja danas stoji je iz 1576, sa freskama iz 1608 — a najveći praktični plus je što je manastir doslovno sto metara od magistralnog puta kod Iriga, bez skretanja sa asfalta.

Vrdnik — mošti kneza Lazara

Zovu ga Mala Ravanica, i to nije slučajno ime: manastir je vekovima čuvao mošti kneza Lazara, junaka Kosovske bitke, što ga je učinilo jednim od najvažnijih hodočasničkih mesta u Srbiji. Deo moštiju je i danas izložen u staklenom kovčegu u crkvi, dok je glavnina 1989. vraćena u Ravanicu, njegovu izvornu zadužbinu. Ikonostas je rezbaren između 1809. i 1814.

Jazak — poslednji Nemanjić

U Jazak su 1705. prenete mošti cara Uroša, poslednjeg vladara loze Nemanjića — dinastije koja je vladala srednjovekovnom Srbijom skoro dva veka. Sadašnja crkva je iz 1736, a ikonostas je radio Teodor Kračun, jedan od najvažnijih baroknih slikara tog doba.

Grgeteg — čudotvorna ikona

Osnovao ga je 1471. despot Vuk Grgurević, poznatiji kao Zmaj Ognjeni Vuk. Grgeteg čuva ikonu Presvete Bogorodice za koju se veruje da je čudotvorna, a od svih šest na ovoj listi ima najmirniju okolinu — nema saobraćaja, samo šuma i tišina.

Velika Remeta — barokni zvonik

Građen je od 15. veka, posvećen je Svetom Dimitriju, a barokni zvonik koji ga danas obeležava dodat je 1735. Fasada je menjana između 1733. i 1753 — vidi se da je manastir prošao kroz nekoliko stilskih perioda, ne samo jedan.

Praktično, pre nego što kreneš

• Ulaz je besplatan na svih šest, donacija je uobičajena i dobrodošla, ne obavezna.
• Radno vreme nije zvanično fiksno — većina je otvorena od ranog jutra do sumraka, ali crkva se zatvara za vreme službe.
• Dress code postoji: ramena i kolena treba pokriti, žene često pokrivaju i glavu; na ulazu u veće manastire obično stoji marama za pozajmicu.
• Javni prevoz između manastira praktično ne postoji — planina se obilazi autom, i to je razlog zašto se retko ko uglavi sve u jedan dan.

Fruška gora nije mesto koje se „radi“ u jednom danu — šest manastira sa ove liste je već pun dan vožnje i zaustavljanja, a preostalih deset čeka sledeći put. Najbolja baza je Novi Sad ili Sremski Karlovci, oba na manje od pola sata od prvog manastira na putu.

VodičBaza je Novi Sad?Novi Sad →