Kada ići u Serengeti

Serengeti se ne bira po vremenu nego po tome gde su krda: park je toliko velik da migracija u istom mesecu može biti šest sati vožnje od tvog kampa. Suva sezona od juna do oktobra daje prelaske reke na severu, februar daje mladunce i grabljivice na jugu, a april i maj daju kišu i najniže cene.

Migracija je krug koji traje ceo život i nikad ne staje: gnuovi se tele na jugu, idu na zapad, prelaze na sever, pa se vraćaju. Ispod je gde su u kom mesecu — i šta se vidi ako se dođe u pogrešan kraj parka.

Krda su uz reku Maru na severu i prelaze je na nekoliko poznatih mesta, sa krokodilima koji čekaju. Prelazak se ne može naručiti: čeka se satima na obali sa ugašenim motorom, i nekad se za tri dana ne desi nijednom. Kampovi na severu su daleko i skupi, ali je vozila znatno manje nego na kenijskoj strani iste reke. Vreme je suvo i jutra hladna.

Krda su na kratkoj travi juga, oko Ndutua, i krajem januara i u februaru se tele za tri nedelje, a lavovi, hijene i gepardi čekaju. To je najbolje viđanje grabljivica u godini i, za nekoga ko je već video prelazak reke, jači prizor. Deo Ndutua je van granica parka, pa se i naplaćuje drugačije — pita se šta je u ceni.

Velike kiše: pljuskovi svako popodne, blato, putevi koji se zatvaraju i vozila koja se zaglave. To je i mesec kad krda kreću sa juga ka zapadu, uz reku Grumeti, pa se retko vide okupljena na jednom mestu. Zauzvrat je park zelen, prazan i najjeftiniji u godini, sa kampovima koji spuštaju cene na pola ili se zatvaraju. Za prvi safari ne; za povratak i za fotografe koji hoće park bez ikoga, da.

Mesec po mesec

Ako se bira jednom — februar — ili septembar ako je prelazak reke cilj