Gde i šta se jede u Ljubljani

U Ljubljani se jede na trgu i za stolom, a jelo se bira po mestu na kome se sedi, ne po vremenu napolju. Kranjska kobasica ide sa Ciril-Metodovog trga, jota uz nju, štrukli i žlikrofi u starije kuhinje, a petkom ceo Pogačarjev trg postaje jedan veliki šporet. Ko ovde traži ručak za pet minuta, dobiće ga bez žurbe i bez kafane sa belim stolnjacima.

Klobasarna na Ciril-Metodovom trgu 15 služi kranjsku kobasicu u lepinji, sa senfom i renom, a manja porcija je 5,50€. Obrok se lako pojede stojeći, jer lokal nema ambicije da vas zadrži za stolom pa je trg oko njega nastavak kuhinje. Za čitaoca iz Srbije slika je poznata, jer liči na kobasicu sa roštilja u lepinji, samo što ljutina dolazi iz rena umesto iz ajvara.

Ako vam ne smeta da ručate bez stolnjaka, ovo je jeftin ručak u samom centru. Ko je gladniji, uzima veću porciju, a čaša domaćeg vina ili piva od kobasice pravi pravi obrok. Prvi put se naručuje klasik, a eksperimenti ostaju za sledeći dan, kad se zna šta je tanjir.

Jota i supe

Jota, čorba od kiselog kupusa i pasulja, u Klobasarni košta 6,50€. Na jelovniku stoje jota ili ričet, sa kobasicom ili bez nje, pa se isti ručak može složiti u nekoliko varijanti. Ko je odrastao na srpskom pasulju, ovde će prepoznati osnovu, samo sa kiselim kupusom koji vodi priču. Kao slatko, kuhinja nudi i štrukle sa vlašcem i orasima.

Štrukli, žlikrofi i gibanica

Štrukli se u Ljubljani jedu kao glavno jelo i kao desert, a Moji štruklji na Prešernovom trgu imaju ih u središtu ponude. Sedi se uz Prešernov spomenik i prolaznike, što je dovoljno za jedan lagan ručak ili kasni doručak, a posle njega ostaje još pola dana za grad.

Za ozbiljniji ručak ide se u Gostilnu na Gradu, koja stoji u samom dvorcu, pa se ručak lako uklapa u obilazak, gde kuvar Luka Jezeršek spaja kuhinju iz 24 gastronomska regiona. Tu se jedu idrijski žlikrofi i ajdovi žganci. Gujzina na Mestnom trgu drži prekmursku gibanicu i takođe ajdove žganke, pa je to izbor za one koji hoće istu kuhinju u skromnijem ruhu, na trgu kojim ionako prolaze.

Tržnica i Otvorena kuhinja

Centralna tržnica na Kopitarjevoj ulici je Plečnikovo delo iz 1940–1944, dvospratne arkade uz Ljubljanicu. Gore stoje prodavnice slovenačkih proizvoda i ugostiteljstvo, a dole ribarnica, mali riblji restoran i galerija DobraVaga, pa se u istoj zgradi može kupiti ručak, pojesti ručak i pogledati izložba. Zatvorena je nedeljom i praznicima, pa nedeljom ručak ne treba tražiti ovde.

Petkom od polovine marta do kraja oktobra kuhinja izlazi na Pogačarjev trg i zove se Otvorena kuhinja. Kuvari slovenačkih restorana prave jela iz celog sveta, ulaz je slobodan, a po lošem vremenu se događaj otkazuje. Petak je zato dan kad se ne bira restoran nego štand, pa se ide gladan. Svaki sto ima drugačiji tanjir i tako se u jednoj večeri pojede nekoliko kuhinja sveta. Ko ne voli gužvu, dolazi ranije.

Slatko i gde se sedne

Kremšnita se jede u Zvezdi i to je poslastica koju ne treba preskočiti. Za one koji posle slatkog ne žele ni kobasicu ni supu, Falafel na Trubarjevoj ulici drži brz i jeftin izlaz. Svi ostali lokali stoje na ulicama kojima se i inače ide, pa nijedan ne traži poseban krug.

BudžetKoliko sve ovo košta zajedno sa krevetom i prevozom, sabrano je na strani o budžetu.Koliko košta Ljubljana →

Za 3 danaGde jelo staje između dve šetnje, vidi se u planu za tri dana.Ljubljana za 3 dana →

Gde odsestiKo bira kvart po tanjiru, treba da pogleda stranu o smeštaju.Gde odsesti u Ljubljani →

Kako se kretatiKako se stiže do trga i tržnice, objašnjava strana o kretanju.Kako se kretati po Ljubljani →

Kada ićiKoji meseci donose petke na trgu, piše na strani o sezoni.Kada ići u Ljubljanu →

IzletiZa ručak van grada, pogledajte stranu o izletima.Izleti iz Ljubljane →

GreškeŠta se najčešće promaši u gradu, od zatvorene tržnice do rezervacije, piše na strani o greškama.Greške koje u Ljubljani prave svi →

Skriveni draguljiPetak na Pogačarjevom trgu, kad tržnica postaje kuhinja, ima i svoj odeljak na strani o mestima van uobičajene šetnje.Ljubljana van uobičajene šetnje: Nebotičnik, Šmarna gora i Otvorena kuhinja →