Kada ići u Etošu

Etoša ima jedno pravilo koje odlučuje sve: u suvoj sezoni od maja do oktobra skoro sva voda u parku su veštačka pojila uz glavni put (par prirodnih izvora, poput izvora Goas, je izuzetak), pa se safari svodi na to da se parkiraš i čekaš. U kišnoj sezoni voda je svuda, životinje se raziđu, a park postane zelen i prazan.

Etoša je ravnica oko slane pustinje u kojoj skoro nema stalne vode. Sve zavisi od toga koliko je kiše palo i koliko je pojila ostalo — ispod je mesec po mesec, sa onim što svaki daje.

Trava se povuče, blatnjave lokve presuše, i skoro sva voda ostaju veštačka pojila koja park održava uz glavni put (par prirodnih izvora, poput Goasa, je izuzetak). Životinje dolaze na njih po rasporedu koji se nauči za dan: zebre i antilope ujutru, slonovi u podne, nosorozi posle mraka. Safari se svodi na to da se dođe do pojila, ugasi motor i čeka pola sata — i to je razlog zašto Etoša radi i za nekoga ko prvi put vozi sam.

Najsuvlji deo godine i najgušća viđanja: u septembru i oktobru se na jednom pojilu zna zateći dvesta zebri, krdo slonova i lav sa strane, sve u isto vreme. Dani su vreli, jutra prijatna, i kampovi unutar parka su rezervisani mesecima unapred. Ko može da bira, bira ovo — i rezerviše u januaru.

BudžetKoliko dnevno odlazi na ulaz, auto i kamp:Koliko košta Etoša →

Popodnevni pljuskovi, ravnica koja se ponegde napuni vodom i dovede flamingose, i trava koja naraste. Životinje više ne moraju na pojila, pa se raziđu po parku i teže se nalaze. Zauzvrat: mladunci, ptice selice, zelena savana i cene koje padnu. Za prvi safari ne bismo; za drugi dolazak i za nekoga ko fotografiše, da.

Mesec po mesec

Ako se bira jednom — septembar