Gde i šta se jede u Mastrihtu

U Mastrihtu se jede iz ruke i uz kafu, a za tanjir se ostavlja veče. Dve stvari treba probati, vlaai i zuurvlees, i obe imaju svoj lokal, pa se jelo traži na adresi.

Vlaai je otvorena pita od slatkog kvasnog testa, tanka posle pečenja najviše centimetar, a od 22. januara 2024. nosi zaštićenu oznaku porekla Evropske unije. Nadev se peče zajedno sa podlogom i može biti od trešnje, šljive, jabuke, kajsije ili ogrozda. Isto tako može biti od pirinča, krema, griza ili svežeg sira, a pita se pravi otvorena, sa poklopcem, sa pletenicom ili sa mrvicama. Šlag koji se doda posle pečenja ne spada u zaštićen proizvod. Vlaai se služi na rođendanima i porodičnim okupljanjima, a u gradu uz kafu.

Patisserie Royale radi od 1929, a Bakkerij Mathieu Hermans peče svežu robu od 1936 izvan centra i nema mesta za sedenje, a danas je vodi ćerka Carmen. Peter Lemmens ima dva lokala, na Sint Pieteru i na Scharnu, a treći izbor je Bakkerij Paulissen, dok se Dan vlaaija slavi svake godine 25. oktobra, pa je tada u pekarama najviše razloga za ulazak. Ko traži početak, neka krene od te četiri adrese.

Zuurvlees i friet kod Reitza

Zuurvlees je ragu od mesa sa sosom od jabuka koji se služi uz pomfrit. Jede se kod Reitza na Marktu, a Državni arhiv beleži da je to prva i najstarija pržaonica krompira u Holandiji i da se pomfrit tamo prži u goveđoj masti. Lokalni zapis je „zoervleis“. Pomfrit u goveđoj masti je prvo što treba znati pre nego što stanete u red, a jede se stojeći.

Café Sjiek je osnovan 1982. i ima Bib Gourmand od Michelina, a od 2025. ima novog vlasnika, Woutera Houtena. Pravila su ista za sve: sedi se za zajedničkim stolovima bez rezervacije, a jelovnik je à la carte i za ručak i za večeru, sa francuskim uticajem u kuhinji.

Prosečan obrok od tri hoda sa pićem iznosi 70–80 €, prema vlasniku. Za tu cenu dobija se pun sto pa se Sjiek ostavlja za veče, posle dana provedenog na Marktu i oko pekara. Zuurvlees se i dalje traži kod Reitza.

Pijaca i vodenica

Pijaca na Marktu radi sredom, kad je posvećena hrani i kulturi, i petkom, kad ima oko 400 tezgi i spada među najveće u Euroregionu. Ko ima samo jedan dan, a voli da jede, bira petak. Vikendom se stara roba i antikvarnica premeštaju na Grote Staat i Dinghuis. De Bisschopsmolen je vodenica koja je u 11. veku pripadala Gotfridu Bujonskom, a kasnije kneževima-biskupima Lježa. Danas se u njoj prati ceo put od žita do hleba uz degustaciju vlaaija od pira na kraju. Vodenica ne traži žurbu, pa je mirna stanica između pijace i večere.

Poslednjeg vikenda avgusta, od četvrtka do nedelje, Vrijthof postaje trpeza pod vedrim nebom, na kojoj se jede stojeći ili u šetnji između štandova. Ulaz je besplatan, štandova je preko 30, a plaća se karticom PreuveneCard koja se dopunjava preko aplikacije KNIP. Slatkiši karnevala imaju svoja imena: nonnevot, zweretege finger i Berlinerbol.

Kako se kretatiKako stići do svih ovih adresa i kojim prevozom, objašnjava strana o kretanju po gradu.Kako se kretati po Mastrihtu →

Kada ićiGradski događaji i meseci za dolazak nalaze se na strani o sezoni.Kada ići u Mastriht →

Gde odsestiKvartovi od Jekerkwartiera do Wycka opisani su na stranici o smeštaju.Gde odsesti u Mastrihtu →

IzletiIzleti u Lijež, Ahen i Valkenburg, sa vremenima puta, nalaze se na stranici o izletima.Izleti iz Mastrihta →