Sagrada Familija: najviša crkva na svetu, i još je gradilište

Dvadesetog februara ove godine dizalica je podigla poslednji krak krsta na vrh centralne kule Sagrade Familije, na 172,5 metara. Time je crkva čiji je kamen temeljac postavljen 1882. postala najviša crkva na svetu. Gradi se, dakle, sto četrdeset i četiri godine — i i dalje nije gotova.

Datum nije slučajan. Ove godine je tačno sto godina od Gaudijeve smrti. Poginuo je 1926. udaren tramvajem u Barseloni; bio je obučen toliko skromno da su ga na ulici zamenili za prosjaka i nisu ga odmah prepoznali. Do tada je poslednjih dvanaest godina života radio isključivo na ovoj crkvi i živeo na gradilištu.

VodičOstatak Barselone, van Gaudija?Barselona →

Spolja je Sagrada Familija ono što svi fotografišu, a to je slabija polovina. Fasade su gusto pretrpane figurama, teško je uhvatiti ceo objekat u kadar, ispred je park pun ljudi koji pokušavaju isto, i po pravilu je bar jedna dizalica u kadru. Fotografija skoro nikad ne ispadne dobro i to je u redu — nije to razlog zbog kojeg se ulazi.

Unutra je potpuno druga zgrada. Gaudi je unutrašnjost projektovao kao šumu — stubovi se pri vrhu granaju kao drveće i nose svod, tako da čovek ne stoji u prostoriji nego ispod krošnje. To je i bila namera, i to je jedini deo koji nijedna fotografija ne prenosi, jer se odnosi na visinu i na svetlo, a ne na oblik.

I tu je jedini praktičan savet koji stvarno menja utisak: vreme ulaska bira šta ćeš videti. Istočna strana crkve (fasada Rođenja) ima prozore u plavim i zelenim tonovima, i ona radi ujutru. Zapadna (fasada Muke) je u narandžastim i crvenim, i pali se posle podne. Ista crkva u deset i u pet nije isti prostor. Ako se bira samo jedan termin, jutro ostaje klasičan izbor — plavo-zeleno svetlo kroz vitraže Rođenja je razlog zašto dan obično počinje baš tu.

„Spolja je to gradilište sa dizalicama. Unutra je jedina zgrada koja izgleda kao da je izrasla.“

— beleška s puta

Ono što je najzanimljivije u celoj priči je razlog zbog kojeg crkva možda nikad neće biti dovršena onako kako je zamišljena. Gaudi je predvideo veliko monumentalno stepenište i prilaz sa strane Glorije, glavne fasade. Problem je što na tom mestu danas stoje stambene zgrade u kojima ljudi žive. Da bi se plan ispunio, te zgrade bi morale da se sruše — pa se rok za taj deo pomera negde ka 2034–2035, ako se uopšte reši.

Mane treba reći otvoreno. Ulaznice se rasprodaju danima unapred i kupuju se isključivo online, s tačnim terminom ulaska; dolazak na blagajnu na licu mesta uglavnom znači da tog dana ne ulaziš. Nije jeftino, pogotovo sa usponom na kule, koji se plaća posebno. Unutra je gužva bez obzira na termin. I da — to je i dalje aktivno gradilište, sa skelama i dizalicama, i takvo će ostati i posle ove godine: radovi na unutrašnjosti kule idu kroz 2027. i 2028.

Ali baš to je ono što ovu crkvu čini drugačijom od svake druge koju ćeš videti u Evropi. Sve ostale su gotove i završene pre nekoliko vekova. Ova se i dalje gradi, ispred tebe, novcem od karte koju si upravo kupio — i ti si, tehnički, jedan od njenih finansijera.