Kragujevac, Šumarice: kako se čita 21. oktobar 1941.

U Kragujevcu se Šumarice ne obilaze kao spomenik nego kao račun koji se ne slaže. Nemačka naredba je za gubitke od 14. do 16. oktobra 1941. unapred dala broj od 2.300 streljanih, a spisak koji vodi Muzej „21. oktobar“ ima 2.794 imena. Ko zna odakle ta razlika, zna i zašto se prvo ide u muzej, pa tek onda u park.

Aritmetika jedne naredbe

General Franc Beme je 10. oktobra 1941. naredio da se za svakog ubijenog nemačkog vojnika strelja sto civila, zarobljenika ili talaca, a za svakog ranjenog pedeset. U borbama na putu Kragujevac–Gornji Milanovac od 14. do 16. oktobra nemačka vojska je imala deset mrtvih i dvadeset šest ranjenih. Deset puta sto i dvadeset šest puta pedeset daju 2.300 — broj koji je postojao pre nego što je iko uhapšen.

Kvota se punila tri dana. Devetnaestog oktobra u selima oko grada streljano je 415 ljudi; to nije bilo dovoljno, pa je iste večeri grad blokiran, a sutradan je uhapšeno više hiljada ljudi, među njima i nekoliko stotina đaka kragujevačkih škola, uz laž da se menjaju lične karte. Držani su u četiri topovske šupe na periferiji. Dvadeset prvog oktobra, od sedam ujutru do dva po podne, streljano je 2.264 ljudi. Među svima za tri dana bio je 261 mladić srednjoškolskog uzrasta i četrdesetoro dece od jedanaest do petnaest godina; posle Srba najviše je bilo Roma, najmanje dve stotine, a Jevreja 39.

Razlika između izvedenih i streljanih su oni koji su preživeli streljanje. Brojke: Spomen-park „Kragujevački oktobar“.

Spomen-park „Kragujevački oktobar“, koji svi zovu Šumarice, uređen je 1953. na samom mestu streljanja, u dolinama Erdoglijskog i Sušičkog potoka. U njemu je trideset masovnih grobnica, a deset je uobličeno spomenicima — zato spomenici ne stoje na vidikovcima nego tamo gde je streljano. Najpoznatiji, spomenik streljanim đacima i profesorima Miodraga Živkovića iz 1963, dva bela betonska krila koja se zovu i „Prekinut let“, postao je znak celog grada.

Zašto muzej pre parka

Redosled nije stvar ukusa. Muzej „21. oktobar“ stoji na ulazu u park i čuva ono što park nema: spisak po imenima i četrdeset dve poslednje poruke koje su zatvoreni u topovskim šupama ispisali svojima. Bez toga su grobnice travnate humke u gradskom parku; sa tim je svaka od njih jedna grupa ljudi izvedena u određeni sat tog jutra.

Muzej radi i ponedeljkom. Od 15. aprila do 31. oktobra otvoren je od ponedeljka do subote od 8 do 18, a nedeljom i praznikom od 9 do 16; od 1. novembra do 14. aprila radnim danom od 8 do 16, a vikendom od 9 do 16. Zatvoren je samo 1. i 7. januara, a dolazi se najkasnije 45 minuta pre zatvaranja. Uz pojedinačnu kartu može se uzeti audio-vodič na srpskom i još pet jezika, a muzej moli da se poseta najavi unapred.

Dvadeset prvi oktobar u 11

Jednog dana u godini park izgleda drugačije. Na godišnjicu se kod spomenika đacima i profesorima održava Veliki školski čas: akademija pod tim imenom prvi put je održana 1944, na samom mestu 1957, a od 1964. počinje u 11 sati i traje četrdeset pet minuta. Dolazi nekoliko hiljada ljudi i državni vrh, a program prenosi Televizija Srbije. Ko hoće da vidi kako grad pamti, dolazi tog dana; ko hoće da prođe park sam i u tišini, bira bilo koji drugi.

VodičOstatak grada — prva prestonica, Milošev venac i fabrika:Kragujevac →

Jedna napomena o tonu, jer se lako pogreši. Park je istovremeno gradsko šetalište i groblje, i to se ovde ne isključuje — deca voze bicikl između humki, i to je verovatno najbolje što jedno stratište može da postane. Ali muzej se ne prolazi usput: posle spiska od 2.794 imena bolje je sesti nego krenuti na sledeću stavku.