Beč za 3 dana

Štefansdom pre nego što se napuni. Na južni toranj vode stepenice, na severni lift; sa severnog se vidi šareni krov, zbog kog se uopšte ide gore.

Krug Ringom tramvajem 1 pa 2, za cenu jedne vožnje, služi za orijentaciju. Za pola sata se vidi gde stoji sve što ćeš obilaziti tri dana.

Hofburg spolja i Špansko jahačko odeljenje. Jutarnji trening lipicanera je 18–29€, jeftinije od večernje predstave, i traje koliko hoćeš.

Ručak u Naschmarktu ili u nekoj od gostionica u sporednim ulicama iza Grabena.

Albertina — grafika i moderna u istoj zgradi, i najmanje umoran od tri velika muzeja. Sat i po je taman.

Večera i, ako se ide na koncert, provera gde: u Musikvereinu i Konzerthausu sviraju ozbiljni ansambli, u palatama sviraju ture u perikama.

Kunsthistorisches na otvaranju, ako te zanima stara umetnost: Brojgelova soba je najveća zbirka na svetu i sama vredi puta. Ovo je „ceo dan“ iz pravila iznad; ne treba žuriti ni kroz salu s novcem ni kroz Kunstkameru.

Kafana, bez plana da se ustane. Sto je tvoj dok ga sam ne oslobodiš, a jedna kafa kupuje dva sata — to je ceo dogovor, i zato se ovde ne ruča na brzinu.

Prater — točak iz 1897. koji se i dalje okreće, i iza vašarskog dela ogromna zelena površina po kojoj Bečlije trče.

Karlskirche i šetnja kroz Freihausviertel, kvart iza Naschmarkta sa barovima i knjižarama.

Šenbrun u prvom terminu. Ulaznica za dvorac je 30€, u tačan sat koji se rezerviše unapred; park i Glorijeta se obilaze bez karte i pola su razloga da se dođe, a lavirint se plaća posebno.

Ručak u Majdlingu ili povratak u centar; do grada je petnaest minuta metroom.

Belveder zbog jedne slike — Klimtovog „Poljupca“. Zbirka je manja nego što se očekuje, pa posle ostaje vremena za baštu i pogled na grad.

Ako je sezona: Heuriger u Grinzingu ili Nussdorfu, gostionica u kojoj se pije mlado vino iz sopstvenog vinograda. Tramvaj D ili 38 do kraja linije.